Змајево

Змајево
Змајево;
	Главна улица и православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Врбас
Становништво
— 2022.	3.456
— густина	86,6/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 27′ 09″ С; 19° 41′ 15″ И / 45.452602° С; 19.687385° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	81 m
Површина	39,9 km2
	Змајево Змајево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21213
Позивни број	021
Регистарска ознака	VS

Змајево (нем. Alt Keer) је насеље у Војводини које припада општини Врбас. Према попису из 2022. било је 3456 становника.

Овде се налазе Железничка станица Змајево и ФК Обилић Змајево.

Историја

Змајево се некада звало Кер. Први писани податак о овом имену потиче из 1267. године. Није поуздано тачно да ли је то име припадало само Змајеву. По неким изворима, тај назив је носило подручје Бачке, које се простирало на територији од Бача, па све до граница данашњег атара Змајева.

Село Кер је до 1317. године било дворско добро, а од те године је даровано неком властелину.

О пореклу имена »Кер« не постоје писани документи, али постоје две народне легенде које је сакупио Лазар Андрић, бивши учитељ:

„

Према једној, српско сточарско племе које је мигрирало Панонском низијом, одлучи да се настани на једноме месту и пошаље људе да га пронађу. Нађено и изабрано место било је у ритовима и густим жбуновима. Да би се лакше пронашло, требало га је на неки начин обележити. Одлучише да ископају дубоку јаму и да у њу убаце пса — кера, по чијем ће лавежу лако наћи место које су изабрали за стално насеље.

Друга легенда каже да је на месту одређеном за стални боравак племена, прва принова била штенад племените кује. Пошто су сточари у оно време веома ценили псе, за успомену на прву принову, дали су селу име »Кер«.

”

Доле су наведена сва пређашња имена Змајева:

Ke̋er, Ker, Alt-Ker, Ó Kér, Стари Кер, O-, Magy- или Gross Ker, Кер Стари, Oker, Бачка Добра, Пашићево, Змајево^[1]

Демографија

У насељу Змајево живи 3428 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,3 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1378 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	4.717
1953.	4.583
1961.	5.212
1971.	4.859
1981.	4.773
1991.	4.548	4.438
2002.	4.361	4.495
2011.	3.926

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	3.177	72,85%
Црногорци	435	9,97%
Мађари	306	7,01%
Украјинци	98	2,24%
Роми	61	1,39%
Југословени	42	0,96%
Албанци	32	0,73%
Хрвати	27	0,61%
Словаци	26	0,59%
Македонци	15	0,34%
Русини	4	0,09%
Муслимани	3	0,06%
Буњевци	2	0,04%
Бошњаци	2	0,04%
Чеси	1	0,02%
Власи	1	0,02%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	5	7
80+	19	59
75—79	44	80
70—74	81	119
65—69	132	163
60—64	120	173
55—59	77	95
50—54	144	136
45—49	167	177
40—44	183	152
35—39	159	154
30—34	140	147
25—29	130	121
20—24	157	153
15—19	169	161
10—14	145	121
5—9	145	122
0—4	101	103
Просек :	37,3	41,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.173	1.224	1.483	1.423	1.459	1.423	1.378

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	256	295	243	305	162	79	27	8	1	2	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	1.727	609	999	74	45
Женски	1.897	439	994	379	85
УКУПНО	3.624	1.048	1.993	453	130

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	762	207	0	3	182
Женски	450	61	0	1	111
УКУПНО	1.212	268	0	4	293
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	12	90	66	11	87
Женски	3	15	72	17	15
УКУПНО	15	105	138	28	102
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	8	26	9	14
Женски	9	13	11	35	71
УКУПНО	10	21	37	44	85
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	17	1	0	28
Женски	10	1	0	5
УКУПНО	27	2	0	33

Галерија

Католичка црква Апотека где се некад налазила евангелистичка црква Евангелистичко гробље

Референце

^ Selo dobijalo ime po keru, Pašiću i J.J. Zmaju, od tri crkve - ostale dve
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Змајево — Прилози за монографију, 1979, Радоња Вукославовић

Спољашње везе

[1] Selo dobijalo ime po keru, Pašiću i J.J. Zmaju, od tri crkve - ostale dve

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]