Ремон VI од Тулуза
Ремон VI од Тулуза | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. октобар 1156. |
Место рођења | Сен Жил, |
Датум смрти | 2. август 1222.65 год.) ( |
Место смрти | Тулуза, |
Породица | |
Супружник | Беатрис од Безјеа, Joan of England, Queen of Sicily, Leonor de Aragón y de Castilla |
Потомство | Констанца од Тулуза, Ремон VII Тулуски |
Родитељи | Ремон V од Тулуза Констанца Француска, грофица Тулуза |
Период | 1194–1222 |
Претходник | Ремон V Тулуски |
Наследник | Ремон VII Тулуски |
Ремон VI од Тулуза (27. октобар 1156 - 2. август 1222) био је гроф Тулузе и маркиз од Провансе од 1194. године до своје смрти. Један је од главних учесника Катарског крсташког похода.
Биографија
[уреди | уреди извор]Син је Ремона V од Тулузе. Деда Ремонове мајке био је Луј VI, краљ Француске. Ремонов ујак је Луј VII, учесник Другог крсташког рата. Године 1194. наследио је свога оца и постао гроф Тулузе. Након масакра у Безијеу и смрти Ремона-Рожера, Ремон VI од Тулузе био је једини који се могао супротставити папи Иноћентију III и Симону од Монфора. На Четвртом латеранском сабору, одузете су му све територије и додељене Симону од Монфора. Дана 24. августа 1216. године, заузео је Бокер.
Исте године, Ремон одлази у Арагон како би пронашао савезнике за борбу против Симона. Симон искориштава његово одсуство и осваја Тулузу, где сам себе крунише за грофа Тулузе. Ремон се враћа у Француску и успева да освоји круну 12. септембра 1217. године. Симон га опседа у Тулузи, али опсада бива завршена неуспехом, због малог броја војника, а сам Симон гине пред зидинама Тулузе.
Ремон је умро 1222. године. Наследио га је син Ремон VII од Тулузе, који са крсташима склапа мир у Паризу 1229. године.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]8. Ремон IV Тулуски | ||||||||||||||||
4. Alphonse I of Toulouse | ||||||||||||||||
9. Елвира од Кастиље | ||||||||||||||||
2. Рајмунд V од Тулуза | ||||||||||||||||
1. Ремон VI од Тулуза | ||||||||||||||||
12. Филип I | ||||||||||||||||
6. Луј VI | ||||||||||||||||
13. Берта од Холандије | ||||||||||||||||
3. Констанца Француска, грофица Тулуза | ||||||||||||||||
14. Хумберт II од Савоје | ||||||||||||||||
7. Аделаида од Савоје | ||||||||||||||||
15. Гизела од Бургундије | ||||||||||||||||
Извори
[уреди | уреди извор]- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.