Refleksni luk

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Refleksni luk je nervni put koji nadražaj pređe od mesta delovanja draži preko senzitivnih nerava do sive mase kičmene moždine i potom preko motornih nerava do efektornih organa. S obzirom da se kod reflesnog luka impulsi ne prenose do centara u mozgu, potrebno je da protekne manje vremena od momenta delovanja draži do reakcije. To omogućava osobi da se brzo i bez uticaja volje prilagodi na promene u okruženju, ali takođe pomaže i regulaciju procesa unutar organizma što doprinosi očuvanju homeostaze.

Glavne komponente refleksnog luka su:

  • receptor (koji preko čulnih ćelija prima nadražaj i pretvara ga u akcioni potencijal),
  • aferentno nervno vlakno (koje prenosi akcioni potencijal od receptora do refleksnog centra),
  • centar refleksne radnje (u kome aferentno vlakno gradi sinapsu sa eferentnim vlaknom ili interneuronom),
  • eferentno nervno vlakno (koje prenosi nervni impuls do odgovarajućeg efektora) i
  • efektor (mišić ili žlezda).

Dve osnovne vrste refleksnog luka su monosinaptički i polisinaptički luk.

Kod monosinaptičkog luka ne postoji interneuron, odnosno sinapsa se uspostavlja između senzitivnog i motornog neurona. Ovakav refleksni luk se sreće kod patelarnog refleksa, gde se kao odgovor na udarac čekićom u predeo ispod čašice kolena javlja trzaj noge.

Kod polisinaptičkog luka postoji jedan ili više neurona između aferentnog i eferentnog neurona. Na taj način se ostvaruje stimulacija ili inhibicija refleksne radnje prilikom prelaska signala od aferentnog prema eferentnom vlaknu unutar kičmene moždine.

Literatura[уреди]

  • Artur Gajton, Džon Hal: Medicinska fiziologija, Savremena administracija, Beograd 1999.