Чулна ћелија

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Рецептор)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Чулна ћелија или рецептор је специјализована нервна ћелија која прима информације (надражаје) из спољашње или унутрашње средине који се затим сензитивним неуронима преносе до одговарајућих центара нервног система. Многе изграђују чулне органе, попут коже и ока, док се добар део налази и у другим органима (крвним судовима, плућима, мишићима и др.).

Еволуционо се разликују два основна типа чулних ћелија: примарне и секундарне. Примарне чулне ћелије поред улоге примања надражаја обављају и њихово провођене, док су секундарне праве чулне ћелије пошто су изгубиле способност провођења надражаја.

Улога рецептора[уреди]

Улога рецептора је да стално бележи промене из спољашње и унутрашње средине, припремајући организам за реакцију. Може се рећи да обавештавају организам о стању у којем се налази. Рецептори не региструју сваку промену, већ само ону која представља драж. Може бити регистрована и драж за коју рецептор није специјализован, под условом да је интезитет дражи много већи од прага. Услед активације рецептора, долази до промене поларитета на мембрани и настаје локална кружна струја − генераторски потенцијал. Генераторски потенцијал изазива стварање акционог потенцијала (биолошка струја која се назива и језик нервног система) у сензитивном неурону и на тај начин преноси информацију о дражи.

Чула[уреди]

Дражи на које реагују чулне ћелије могу бити различитог порекла. Зависно од врсте дражи активирају се различита чула: додира, бола, топлоте, хладноће, мириса, укуса, вида, слуха, равнотеже. Рецептори за бол, топлоту, хладноћу и додир су распоређени на кожи.

  • Чуло додира је распоређено по целокупној у кожи. Највише чулних ћелија се налази на уснама, врху језика и јагодицама прстију, а најмање на леђима.
  • Чуло за бол је састављено од финих завршетака осећајних нерва. Поред коже, налазе се и у костима, мишићима, унутрашњим органима и често упозоравају на неку болест и поремећај у организму. Бол је заштитни механизам организма. Рецептори за бол се називају ноциоцептори.
  • Чуло за топлоту је смештено дубље у кожи, а највише рецептора има у образима и уснама. Рецептори се називају Руфинијеви завршни ограни.
  • Чуло за хладноћу се налази се испод саме површине коже. Највише рацептора има око струка, врху језика и на очним капцима , а најмање на табанима. Рецептори се називају Краусерова течашца.

Поделе рецепторе[уреди]

Рецептори се према виду физичке енергије коју региструју (механичку, хемијску, топлотну или електромагнетну) деле на:

  • Механорецепторе − активира их деловање механичке енергије. Овде спадају рецептори за додир, притисак, рецептори који примају информације о истегнутости мишића, рецептори за слух и равнотежу (у унутрашњем уху).
  • Хеморецептори − регистрију хемијску енергију. Овој групи припадају чуло мириса (чини га мирисни епител у носу) и чуло укуса (густативне квржице).
  • Терморецептори − реагују на промену температуре. Овде спадају рецептори за топло и хладно.
  • Фоторецептори − региструју светлосне дражи (једини су рецептори код ћовека који су прилагођени за регистровање електромагнетне енергије). У њих спадају чепићи и штапићи у мрежњачи ока.

Рецептори се могу подели и на интероцепторе и екстероцепторе. Интероцептори су сви рецептори који региструју промене у унутрашњој средини, док екстероцептори региструју дражи из спољашње.



Спољашње везе[уреди]