Rejlijevo rasejanje
Из Википедије, слободне енциклопедије
Rejlijevo rasejanje, nazvano po britanskom fizičaru Rejliju, je elastično rasejanje svetlosti ili drugog tipa elektromagnetnog zračenja na česticama mnogo manjih dimenzija od talasne dužine svetlosti. Čestice mogu biti zasebni atomi ili molekuli. Do ovog tipa rasejavanja dolazi kad svetlost putuje kroz providna čvrsta tela ili tečnosti, ali najčešće se viđa u gasovima. Rejlijevo rasejanje je rezultat električne polarizabilnosti čestica. Čestica postaje mali dipol koji zrači, a zračenje se vidi kao rasejana svetlost.
Literatura[уреди]
- C.F. Bohren, D. Huffman, Absorption and scattering of light by small particles, John Wiley, New York 1983. Contains a good description of the asymptotic behavior of Mie theory for small size parameter (Rayleigh approximation)
- Ditchburn, R.W. (1963). Light (2nd изд.). London: Blackie & Sons. стр. 582—585. ISBN 978-0-12-218101-6.
- Chakraborti, Sayan (2007). „Verification of the Rayleigh scattering cross section”. American Journal of Physics. 75 (9): 824−826. Bibcode:2007AmJPh..75..824C. arXiv:physics/0702101
. doi:10.1119/1.2752825. Непознати параметар |month=игнорисан (помоћ) - Ahrens, C. Donald (1994). Meteorology Today: an introduction to weather, climate, and the environment (5th изд.). St. Paul MN: West Publishing Company. стр. 88—89. ISBN 978-0-314-02779-5.
- Pedro Lilienfeld, "A Blue Sky History." (2004). Optics and Photonics News. Vol. 15, Issue 6, pp. 32-39. doi:10.1364/OPN.15.6.000032. Gives a brief history of theories of why the sky is blue leading up to Rayleigh's discovery, and a brief description of Rayleigh scattering.
