Trirenijum nonahlorid

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Renijum trihlorid)
Trirenijum nonahlorid
Kristalna struktura renijum trihlorida
Nazivi
IUPAC naziv
Renijum(III) hlorid
Drugi nazivi
Renijum trihlorid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.033.610
EC broj 236-987-1
Svojstva
ReCl3
Molarna masa 292.57 g/mol
Agregatno stanje crvena, kristalna, neisparljiva materija
Gustina 4800 kg/m3
Tačka topljenja N/A
Tačka ključanja 500 °C (932 °F; 773 K) (razlaže se)
hidrolizuje i formira Re2O3.xH2O.
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Romboedralna, hR72
Kristalografska grupa R-3m, No. 166
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) (trimerna materija u čvrstom i rastvorenom obliku)
(dimerna u sirćetnoj kiselini)
Opasnosti
Opasnost u toku rada Korozivan je (C)
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Renijum tribromid
Renijum trijodid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Trirenijum nonahlorid (Re3Cl9) je jedinjenje renijuma i hlora. Ono je otkriveno 1932. godine.[3]

Struktura i fizička svojstva[уреди]

Struktura trirenijum nonahlorida se sastoji od dobro definisanih Re3Cl9 jedinica koje su povezane hloridnim mostovima.[4]

Hemijska svojstva[уреди]

Trirenijum nonahlorid pripremljen iz renijum pentahlorida bez daljeg tretmana je hemijski reaktivan, e.g. za formiranje adukata. Međutim, ako se uzorak vakuumski sublimira na 500 °C, rezultirajući materijal je u znatno manje reaktivan. Rendgensko difrakcioni testovi pokazuju da nema razlike u strukturi između netretiranog i vakuumski sublimiranog materijala.[4]

Toplota oksidacije se izračunava po jednačini:

1/3 Re3Cl9 + 4 OH + 2 OCl → ReO4 + 2 H2O + 5Cl

The enthalpy for this process is 190.7 ± 0.2 kcal/mol.[4]

Priprema[уреди]

Trirenijum nonahlorid se najefikasnije priprema termalnom dekompozicijom renijum pentahlorida ili heksahlororenijumske(IV) kiseline. Drugi metodi obuhvataju tretiranje renijuma sa sulfurilhloridom. Taj proces se ponekad izvodi uz dodatak aluminijum hlorida[4] i zagrevanjem Re2(O2CCH3)4Cl2 pod HCl.[5]

3/2 Re2(O2CCH3)4Cl2 + 6 HCl → Re3Cl9 + 6 HO2CCH3

Upotrebe[уреди]

Trirenijum nonahlorid se koristi kao početni materijal za sintezu mnogih renijumskih kompleksa.[6]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Geilnann, W.; Wriuce, F. W.; Biltz. W.: Nachr. Ges. Wiss. Gottingen 1932, 579.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Colton, R. Chemistry of rhenium and technetium. 965.
  5. Lincoln R.; Wilkinson, G. (1980). „Trirhenium Nonachloride”. Inorg. Synth. Inorganic Syntheses. 20: 44. ISBN 978-0-470-13251-7. doi:10.1002/9780470132517.ch12. 
  6. Hamon, J-R; Astruc, D. (1989). „Organometallic electron reservoirs. 38. Influence of steric bulk on Fischer-type syntheses of peralkylated electron-reservoir sandwiches [FeCp*(arene)]+: cleavage of alkyl groups and mechanistic implications”. Organometallics. 8 (9): 2243—2247. doi:10.1021/om00111a022.