Respiratorna acidoza
| Respiratorna acidoza | |
|---|---|
 | |
| Davenportov dijagram |
Respiratorna acidoza je patološki proces, koji nastaje nakon smanjenja alveolarne ventilacije u odnosu na metaboličku produkciju (ugljen-dioksid). Kod ove vrste poremećaja acidobaznog statusa postoji porast koncentracije H+–jona i smanjenje pH vrednosti izazvano povećanjem PaCO2 i H2CO3 (pH < 7,38, a PaCO2 > 45 mmHg), ili zbog razvoja pozitivnog bilansa ugljen-dioksida, dolazi do hiperkapnije, PH arterijske krvi se smanjuje, povećana je koncentracija jona vodonika a plazmotski bikarbonati se različito povećavaju.[1]
Ugljena kiselina (H2CO3) ili „respiratorna kiselina” je termin koji se obično koristi da označi ugljen-dioksid. Ali sam CO2 nije kiselina u Bronsted-Lovri sistemu jer ne sadrži vodonik, tako da ne može biti donor protona. Međutim CO2 se umesto toga smatra prekursorom koji može da stvori ekvivalentne količine ugljene kiseline. Ugljen-dioksid je krajnji proizvod potpune oksidacije ugljenih hidrata i masnih kiselina, i zove se i isparljiva kiselina jer u ovom kontekstu može da se izlučuje preko pluća. Nužno, s obzirom na količine stvoremog gasa u procesu disanja, u organizmu, mora postojati efikasan sistem za brzo eliminaciju CO2, jer su svakodnevno proizvedena količina CO2 ogromna u odnosu na količinu proizvodnje fiksnih kiselina, jer bazalna proizvodnja CO2 na dnevnom nivou obično iznosi 12.000 do 13.000 mmola / dnevno.[2]
Dnevna proizvodnja CO2 može se izračunati iz dnevne metaboličke proizvodnje vode. Kompletna oksidacija glukoze proizvodi jednake količine CO2 i H20. Takođe kompletna oksidacija masti proizvodi približno jednake količine CO2 i H2O takođe. Ova dva procesa su sve u proizvodnji CO2 u telu. Standardno količina, ovako stvorene metaboličke voda je oko 400 mls dnevno, što je 22,2 mola (npr 400/18) vode, dok tpična produkcija CO2 mora biti oko 22,200 mmol.[2]
Vrste
[уреди | уреди извор]Respiratorna acidoza prema toku i trajanju može biti akutna ili hronična.
Akutna respiratorna acidoza
[уреди | уреди извор]Kod akutne respiratorne acidoze, PaCO2 je povišen iznad gornje granice referentnog opsega (preko 6,3 kPa ili 45 mm Hg) uz prateću acidemiju ( pH <7,35).
Akutna respiratorna acidoza se javlja kada dođe do naglog prekida ventilacije. Ovaj neuspeh u ventilaciji može biti uzrokovan:
- depresijom centralnog respiratornog centra
- cerebralnom bolešću
- lekovima,
- nemogućnošću adekvatnog provetravanja zbog neuromuskularne bolesti (npr. mijastenija gravis, amiotrofična lateralna skleroza, Gilen-Barov sindrom, mišićna distrofija),
- opstrukcija disajnih puteva povezana sa pogoršanjem astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).
Hronična respiratorna acidoza
[уреди | уреди извор]Kod „hronične respiratorne acidoze“, „Pa“CO2 je povišen iznad gornje granice referentnog opsega, sa normalnim pH krvi (7,35 do 7,45) ili blizu normalnog pH sekundarni zbog bubrežne kompenzacije i povišenog seruma bikarbonat (HCO3− >30 Ek/L).
Hronična respiratorna acidoza može biti sekundarna za mnoge poremećaje, uključujući HOBP, kod koje hipoventilacija uključuje više mehanizama, kao što su:
- smanjena reakcija na hipoksiju i hiperkapniju,
- povećano neusklađenost ventilacije i perfuzije što dovodi do povećane ventilacije mrtvog prostora
- smanjena funkcija dijafragme kao posledica umora,
- hiperinflacije.
- sindrom hipoventilacije gojaznosti (Pikvikijev sindrom),
- neuromišićnih poremećaja kao što je amiotrofična lateralna skleroza
- teških restriktivnih respiratornih defekata u intersticijalnim plućima bolestma i kod deformiteta grudnogi koša.
Bolesti pluća koje prvenstveno uzrokuju abnormalnost alveolarne razmene gasova obično ne izazivaju hipoventilaciju, ali imaju tendenciju da izazovu stimulaciju ventilacije i hipokapniju kao sekundarnu hipoksiju. Dok se hiperkapnija javlja samo ako dođe do teške bolesti ili zamora respiratornih mišića.
Tok poremećaji u respiratornoj acidozi
[уреди | уреди извор]- CO2 plazme u akutnoj fazi nije promenjena, ali raste sa kompenzaciom;
- Pošto je CO2 isparljiv gas, njegova koncentracija je pod kontrolom respiratornog sistema;
- Organizmu je stvarno nemoguće da stvori tako mnogo CO2, da PaCO2 bude povećan na nerespiratornoj osnovi;
- Pošto je CO2 jedina velika komponenta puferskog sistema koja je pod respiratornom kontrolom, povećanje pCO2 teži da podigne koncentraciju H+–jona. Zato povećanje PaCO2 ima za posledicu respiratornu acidozu.[1]
Uzroci respiratorne acidoze
[уреди | уреди извор]| Uzroci | Poremećaji |
|---|---|
| Opstruktivna respiratorna insuficijencija |
|
| Restriktivna respiratorna insuficijencija |
|
| Hipovolemija u anesteziji | |
| Smanjena ventilacija pluća |
|
| Vensko-arterijski šantovi |
|
| Atelektaze |
Dijagnoza
[уреди | уреди извор]Dijagnoza se može postaviti laboratorijskim ispitivanjem (analiza gasa u arterijskoj krvi)), sa pH <7,35 i PaCO2 >45 mmHg u akutnom okruženju. Pacijenti sa HOBP i drugim hroničnim respiratornim oboljenjima ponekad će pokazivati veći nivo PaCO2 sa HCO3->30 i normalnim pH.
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Respiratorna acidoza, kašalj kod dece, karcinom pluća, rak pluća, krva”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2021-02-03.
- ^ а б Brandis, Kerry. „Respiratory Acid, U:Acid-Base Balance, Acid-Base Physiology”. Anaesthesia Education Website. www.anaesthesiaMCQ.com. Приступљено 30. 4. 2017.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
- Nosek, Thomas M. „Section 7/7ch12/7ch12p43”. Essentials of Human Physiology. Архивирано из оригинала 2016-03-24. г.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
