Samovozeći automobil
Samovozeći automobil, takođe poznat kao autonomni automobil (AC), automobil bez vozača ili robotski automobil (robo-auto),[1][2][3] je automobil koji je sposoban da radi sa smanjenim ili bez ljudskog uticaja.[4][5] Samovozeći automobili su odgovorni za sve aktivnosti vožnje, uključujući opažanje okoline, praćenje važnih sistema i kontrolu vozila, uključujući navigaciju od početka do odredišta.[6]
Samovozeći automobili imaju potencijal da utiču na automobilsku industriju, troškove mobilnosti, zdravstvo, socijalnu zaštitu, urbano planiranje, saobraćaj, osiguranje, tržište rada i druge domene. Odgovarajući propisi su neophodni da bi se oni integrisali u postojeće okruženje za vožnju.
Više dobavljača nastoji da pospeši autonomiju, iako do početka 2024. nijedan sistem nije postigao punu autonomiju. Vejmo je bio prvi koji je široj javnosti ponudio vožnju u samovozećim taksijima („robotaksi“).[7] Oni nude usluge u raznim gradovima u SAD. Preduzeće Kruz je ponudilo taksi usluge u San Francisku,[8] ali je obustavilo poslovanje 2023. Honda je bila prvi proizvođač koji je počeo s prodajom SAE nivo 3 automobila,[9][10][11][12] a zatim Mercedes-Benz,[13] BMW grupa i Kia. Nuro nudi autonomne komercijalne usluge dostave u Kaliforniji.[14] Palo Alto, Kalifornija je certificirao Nuro na nivou 4.[15] DeepRoute.ai je pokrenuo robotaksi servis u Šenženu 2021. godine.[16]
 |
 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Taeihagh, Araz; Lim, Hazel Si Min (2. 1. 2019). „Governing autonomous vehicles: emerging responses for safety, liability, privacy, cybersecurity, and industry risks”. Transport Reviews. 39 (1): 103—128. ISSN 0144-1647. S2CID 49862783. arXiv:1807.05720
. doi:10.1080/01441647.2018.1494640.
- ^ Maki, Sydney; Sage, Alexandria (19. 3. 2018). „Self-driving Uber car kills Arizona woman crossing street”. Reuters. Приступљено 14. 4. 2019.
- ^ Thrun, Sebastian (2010). „Toward Robotic Cars”. Communications of the ACM. 53 (4): 99—106. S2CID 207177792. doi:10.1145/1721654.1721679.
- ^ Xie, S.; Hu, J.; Bhowmick, P.; Ding, Z.; Arvin, F. (2022). „Distributed Motion Planning for Safe Autonomous Vehicle Overtaking via Artificial Potential Field”. IEEE Transactions on Intelligent Transportation Systems. 23 (11): 21531—21547. S2CID 250588120. doi:10.1109/TITS.2022.3189741. Приступљено 2024-02-02.
- ^ Gehrig, Stefan K.; Stein, Fridtjof J. (1999). Dead reckoning and cartography using stereo vision for an automated car. IEEE/RSJ International Conference on Intelligent Robots and Systems. 3. Kyongju. стр. 1507—1512. ISBN 0-7803-5184-3. doi:10.1109/IROS.1999.811692.
- ^ Xie, S.; Hu, J.; Ding, Z.; Arvin, F. (2023). „Cooperative Adaptive Cruise Control for Connected Autonomous Vehicles Using Spring Damping Energy Model”. IEEE Transactions on Vehicular Technology. 72 (3): 2974—2987. S2CID 253359200. doi:10.1109/TVT.2022.3218575. Приступљено 2024-02-01.
- ^ „Waymo's Robotaxis are Hitting the Highway, A First For Self Driving Cars”. Forbes.
- ^ Vijayenthiran, Viknesh (2. 2. 2022). „Cruise opens up driverless taxi service to public in San Francisco”. Motor Authority. Приступљено 27. 3. 2022.
- ^ „Honda to Begin Sales of Legend with New Honda SENSING Elite”. Honda. 4. 3. 2021. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Honda to start selling world's 1st level-3 autonomous car for $103K on Fri.”. Kyodo News. 4. 3. 2021. Архивирано из оригинала 5. 3. 2021. г. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ Beresford, Colin (4. 3. 2021). „Honda Legend Sedan with Level 3 Autonomy Available for Lease in Japan”. Car and Driver. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „世界初！ 自動運転車（レベル3）の型式指定を行いました” [The world's first! approval of level-3 type designation for certification]. MLIT, Japan (на језику: јапански). 11. 11. 2020. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Mercedes-Benz self-driving car technology approved for use”. Feet News. 9. 12. 2021. Архивирано из оригинала 9. 12. 2021. г. Приступљено 10. 12. 2021.
- ^ „Nuro set to be California's first driverless delivery service”. BBC News. 24. 12. 2020. Приступљено 27. 12. 2020.
- ^ „Driverless L4 vehicles”. Twitter (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-10.
- ^ Staff, The Robot Report (14. 9. 2021). „DeepRoute.ai closes $300M Series B funding round”. The Robot Report.
Literatura[уреди | уреди извор]
- O'Toole, Randal (18. 1. 2010). Gridlock: Why We're Stuck in Traffic and What To Do About It. Cato Institute. ISBN 978-1-935308-24-9.
- Macdonald, Iain David Graham (2011). A Simulated Autonomous Car (PDF) (thesis). The University of Edinburgh. Приступљено 17. 4. 2013.
- Knight, Will (22. 10. 2013). „The Future of Self-driving Cars”. MIT Technology Review. Приступљено 22. 7. 2016.
- Taiebat, Morteza; Brown, Austin; Safford, Hannah; Qu, Shen; Xu, Ming (2019). „A Review on Energy, Environmental, and Sustainability Implications of Connected and Automated Vehicles.”. Environmental Science & Technology. 52 (20): 11449—11465. Bibcode:2019arXiv190110581T. PMID 30192527. S2CID 52174043. arXiv:1901.10581 . doi:10.1021/acs.est.8b00127.
- Glancy, Dorothy (2016). A Look at the Legal Environment for Driverless Vehicles (PDF) (Извештај). National Cooperative Highway Research Program Legal Research Digest. 69. Washington, DC: Transportation Research Board. ISBN 978-0-309-37501-6. Приступљено 22. 7. 2016.
- Newbold, Richard (17. 6. 2015). „The driving forces behind what would be the next revolution in the haulage sector”. The Loadstar. Приступљено 22. 7. 2016.
- Bergen, Mark (27. 10. 2015). „Meet the Companies Building Self-Driving Cars for Google and Tesla (And Maybe Apple)”. re/code.
- John A. Volpe (март 2016). „Review of Federal Motor Vehicle Safety Standards (FMVSS) for Automated Vehicles: Identifying potential barriers and challenges for the certification of automated vehicles using existing FMVSS” (PDF). National Transportation Library. National Transportation Systems Center. US Department of Transportation. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 6. 2017. г. Приступљено 6. 4. 2016.
- Slone, Sean (август 2016). „State Laws on Autonomous Vehicles” (PDF). Capitol Research – Transportation Policy. Council of State Governments. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 2. 2021. г. Приступљено 28. 9. 2016.
- Henn, Steve (31. 7. 2015). „Remembering When Driverless Elevators Drew Skepticism”.
- Anderson, James M.; et al. (2016). „Autonomous Vehicle Technology: A Guide for Policymakers” (PDF). RAND Corporation.
- Meyer, Gereon; Beiker, Sven, ур. (2014). „Road Vehicle Automation”. Lecture Notes in Mobility (на језику: енглески). ISBN 978-3-319-05989-1. ISSN 2196-5544. doi:10.1007/978-3-319-05990-7.
- Meyer, Gereon; Beiker, Sven, ур. (2015). „Road Vehicle Automation 2”. Lecture Notes in Mobility (на језику: енглески). ISBN 978-3-319-19077-8. ISSN 2196-5544. doi:10.1007/978-3-319-19078-5.
- Meyer, Gereon; Beiker, Sven, ур. (2016). „Road Vehicle Automation 3”. Lecture Notes in Mobility (на језику: енглески). ISBN 978-3-319-40502-5. ISSN 2196-5544. doi:10.1007/978-3-319-40503-2.
- Meyer, Gereon; Beiker, Sven, ур. (2018). „Road Vehicle Automation 4”. Lecture Notes in Mobility (на језику: енглески). ISBN 978-3-319-60933-1. ISSN 2196-5544. doi:10.1007/978-3-319-60934-8.
- Meyer, Gereon; Beiker, Sven, ур. (2019). „Road Vehicle Automation 5”. Lecture Notes in Mobility (на језику: енглески). ISBN 978-3-319-94895-9. ISSN 2196-5544. S2CID 168659939. doi:10.1007/978-3-319-94896-6.
- Meyer, Gereon; Beiker, Sven, ур. (2019). „Road Vehicle Automation 6”. Lecture Notes in Mobility (на језику: енглески). ISBN 978-3-030-22932-0. ISSN 2196-5544. doi:10.1007/978-3-030-22933-7.
These books are based on presentations and discussions at the Automated Vehicles Symposium organized annually by TRB and AUVSI.
- Kemp, Roger (2018). „Autonomous vehicles – who will be liable for accidents?”. [15 Digital Evidence and Electronic Signature Law Review (2018) 33 – 47].
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Mediji vezani za članak Samovozeći automobil na Vikimedijinoj ostavi
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
