Пређи на садржај

Savezni zavod za istraživanje i ispitivanje materijala (BAM)

Координате: 52° 26′ 31″ N 13° 17′ 14″ E / 52.44194° С; 13.28722° И / 52.44194; 13.28722
С Википедије, слободне енциклопедије
Savezni zavod za istraživanje i ispitivanje materijala (BAM)
SkraćenicaBAM
Osnovana1871.
Datum osnivanja1871.
TipStandarna organizacija
Pravni statusVladina agencija
Institucija od javnog značaja [1]
NamenaBezbednost hemikalija i materijala
LokacijaNemačka
SedišteUnter den Eichen 87, Steglitz, 12205 Berlin
Područje delovanjaŠirom sveta
Službeni jeziciNemački; Engleski
Matična organizacijaFederal Ministry for Economic Affairs and Energy
Budžet155,1 miliona Evra
17 miliona evra finansiranje treće strane [2]
Broj zaposlenih1.600 [3]
Veb-sajtBAM

Savezni institut za istraživanje i ispitivanje materijala (BAM) (нем. (Bundesanstalt für Materialforschung und-prüfung), ili skraćeno BAM) je viši savezni organ i resorna istraživačka institucija u Saveznoj Republici Nemačkoj sa sedištem u berlinskom okrugu Lichterfelde. U skladu sa svojim vodećim principom „Bezbednost u tehnologiji i hemiji“, odgovorna je za javnu tehničku bezbednost i metrološke zadatke u hemiji. BAM ima oko 1.600 zaposlenih.

Njegovi istorijski koreni datiraju još iz davne 1871. godine, tu je u početku bila ispitna stanica za ispitivanje čvrstoće gvožđa i čelika. Iz ove eksperimentalne stanice, smeštene prvo u podrumu berlinske industrijske akademije u Palati Krojc, a zatim u šupi u njenom dvorištu, razvio se Mašinsko-tehnički istraživački institut (нем. (Mechanisch-Technische Versuchsanstalt). [4] Od 1904 do 1919. zvao se Kraljevski zavod za ispitivanje materijala (нем. (Konigliches Materialprufungsamt). Od 1920 do 1945 zvao se Državna kancelarija za ispitivanje materijala (MPA). (нем. (Staatliches Materialprufungsamt (MPA). Drugi jedan institut koji se zvao Hemijsko-tehnički institut (CTR) (нем. (Chemisch-Technische Reichsanstalt (CTR))) koji je postojao između 1920. i 1945. godine kao institucija naslednica Kancelarije za vojne eksperimente osnovane 1889. godine. Posle Drugog svetskog rata, ove dve institucije MPA i CTR su spojene u jednu 1945. godine pod nadzorom berlinskog magistrata.

1954. formiran je Savezni institut za ispitivanje mehaničkih i hemijskih materijala (BAM) нем. (Bundesanstalt fur mechanische und chemische Materialprufung), koji preuzima Savezna Republika Nemačka, a 1956. naziv je opet promenjen u Savezni institut za ispitivanje materijala (BAM) нем. (Bundesanstalt fur Materialprufung (BAM)). Godine 1969. postaje viši savezni organ to jest vladina agencija koja se zvala Savezna agencija za nadzor (нем. (Bundesoberbehorde)). Godine 1987. naziv je promenjen u Savezni institut za istraživanje materijala i ispitivanje нем. (Bundesanstalt fur Materialforschung und-prufung).

Tokom ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine, BAM je preuzeo 300 od 4.700 zaposlenih u Zavodu za standardizaciju, merenje i ispitivanje proizvoda (ASMW) iz bivše države DDR-a. [5] Pored toga, BAM je preuzeo delove Akademije nauka DDR-a (AdW). Ovo uključuje, između ostalog, ogranak BAM-a na nekadašnjoj AdW i sadašnjoj WISTA lokaciji u Adlershofu.

U okviru međusobno povezanih oblasti materijala, hemije, životne sredine i bezbednosti, glavne oblasti su:

  • Zakonske funkcije koje se odnose na tehničku bezbednost u javnom domenu, posebno u pogledu opasnih materijala i supstanci.
  • Saradnja u razvoju zakonskih propisa, na primer o bezbednosnim standardima i graničnim vrednostima.
  • Savetovanje savezne vlade i industrije o aspektima bezbednosti materijala i hemijske tehnologije.
  • Razvoj i nabavka referentnih materijala i metoda, posebno za hemijsku analizu i ispitivanje materijala
  • Pomaganje u izradi standarda i tehničkih propisa za procenu supstanci, materijala, struktura i procesa u pogledu predviđanja oštećenja i očuvanja nacionalnih ekonomskih vrednosti.

U vlasništvu je nemačkog saveznog ministarstva ekonomije i tehnologije. Njene nadležnosti su da unapredi bezbednost u tehnologiji i hemiji kroz istraživanje i razvoj, testiranje, analizu, odobrenja, savete i informacije.

Sedište u Berlinu se nalazi u blizini stanice Berlin Botanischer Garten.

Federalni institut za istraživanje i ispitivanje materijala je podeljen na odeljenja i odeljenja. Osoblje broji oko 1.700 članova.

  • Analitička hemija; referentni materijali
  • Inženjering hemijske bezbednosti
  • Sistemi za zadržavanje opasnih materija
  • Materijali i okruženje
  • Inženjering materijala
  • Zaštita materijala i površinske tehnologije
  • Bezbednost konstrukcija
  • Ispitivanje bez razaranja
  • Akreditacija, kvalitet u testiranju
Glavni ulaz BAM-a u sedištu Unter den Eichen

Zadaci BAM-a spadaju u oblast materijala, hemije, zaštite životne sredine. BAM ima zakonski mandat da:

  • Obavlja nadležne funkcije za javnu tehničku bezbednost (npr. učešće u donošenju zakona o eksplozivima)
  • Učešće u donošenju pravila (zakoni, propisi, nacionalni i međunarodni standardi)
  • Savetuje saveznu vladu, preduzeća i organizacija
  • Razvoj i obezbeđivanje referentnih metoda i referentnih materijala
  • Unapređuje bezbednost i pouzdanost u hemiji i naukama o materijalima
Zgrada BAM-a u Berlinu

Danas BAM sprovodi istraživanja u pet tematskih oblasti energetike, infrastrukture, životne sredine, materijala i analitičkih nauka. Trenutne fokusne tačke uključuju: savremene tehnologije vodonika, bezbednost litijum-jonskih baterija, vetroturbine na moru, nanotehnologija, proizvodnja aditiva i istraživanje civilne bezbednosti.

Jedan od tradicionalnih zadataka ovog saveznog instituta je provera pirotehničkih proizvoda. [6]

Ostale aktivnosti BAM-a obuhvataju odobravanje ambalaže za opasne materije za transport opasnih materija, dalji razvoj ispitivanja nerazornih materijala za rano otkrivanje oštećenja i prevenciju udesa, kao i razvoj i obezbeđivanje referentnih materijala za analitičku hemiju, npr. u ekološkim laboratorijama. [7]

Od 2006. godine očuvanje kulturne baštine uključeno je ciljni sporazum između BAM-a i Saveznog ministarstva ekonomije i tehnologije. Projekti koji su ispitivali Kumranski spisi, Nebraski disk ploča, srednjovekovni crteži olovkom ili istorijska mastila bili su istaknuti primeri.

BAM je podeljen na različite lokacije unutar Berlina i jednu lokaciju neposredno izvan Berlina.

  • Glavna lokacija Unter den Eichen (UE) u Lichterfeldeu
  • Fabeckstrasse (FB) filijala u Lihterfeldu
  • Adlershof (AH) filijala u Adlershofu
  • Tehnička bezbednosna testna lokacija (TTS) u Horstvaldeu sa različitim poljima za ispitivanje požara, postrojenjima za testiranje pada i dva mesta za miniranje

Saveznu agenciju vodi Ulrih Pane. Njegova kancelarija je klasifikovana u platnu grupu B 8 Federalnog pravilnika o platama B. On ima zvanično titulu predsednika i profesora. [8]

  1. ^ Član 44, stav 1, SprengG (1976)
  2. ^ „BAM – Zahlen und Daten”. Архивирано из оригинала 2012-10-19. г. 
  3. ^ Die BAM setzt weltweite Standards für Sicherheit. Sicherheit macht Märkte. Bei: bam.de
  4. ^ Bundesanstalt für Materialforschung, ур. (2020), BAM-Report 2020 (на језику: немачки), Berlin, p. 130 
  5. ^ „26. Dezember 1990 Ein Ost-Amt verschwindet im West-Amt und das Filmmuseum Potsdam bangt”, Der Tagesspiegel Online (на језику: немачки), 2010-12-25, ISSN 1865-2263, Приступљено 2022-01-22 
  6. ^ „Rahmenrichtlinie zum Qualitätssicherungsverfahren von pyrotechnischen Gegenständen der Klasse IV” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2009. г. Приступљено 16. 01. 2024. 
  7. ^ „Rechtliche Grundlagen für die Aufgaben der BAM (Januar 2010)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 07. 2011. г. Приступљено 2021-11-21. 
  8. ^ „Festsetzung von Zusätzen zu den Grundamtsbezeichnungen; Rundschreiben zur Bundesbesoldungsordnung B (BBesO B) – RdSchr. d. BMI v. 25.3.2021 – D3-30200/183#5”. Bundesministerium des Innern, für Bau und Heimat. 2021-03-25. Архивирано из оригинала 28. 03. 2022. г. Приступљено 2021-12-14. 
  • Walter Ruske: 100 Jahre Materialprüfung in Berlin – ein Beitrag zur Technikgeschichte. Bundesanstalt für Materialforschung und -prüfung, Berlin 1971 (umfangreicher Band).
  • Simon Große-Wilde: Prüfen, forschen, regulieren. Die Chemisch-Technische Reichsanstalt als Ressortforschungseinrichtung von 1919 bis 1945. In: Lutz Budrass, Simon Große-Wilde, Torsten Meyer (Hrsg.): Historische Produktionslogiken technischen Wissens. Waxmann, Münster 2023, S. 181–202.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

52° 26′ 31″ N 13° 17′ 14″ E / 52.44194° С; 13.28722° И / 52.44194; 13.28722