Spori loris

Из Википедије, слободне енциклопедије
Spori loris[1]
Nycticebus coucang 002.jpg
Sunda spori loris
Nycticebus coucang
CITES Appendix I (CITES)[2]
Taksonomija
Carstvo: Životinje
Tip: Hordati
Klasa: Sisari
Red: Primati
Podred: Strepsirrhini
Infrared: Lemuriformes
Porodica: Lorisidae
Potporodica: Lorisinae
Rod: Nycticebus
É. Geoffroy, 1812
Tipična vrsta
Lori bengalensis
Lacépède, 1800
Mapa prikazuje rasprostranjenost tri vrste sporog lorisa: Sunda spori loris (N. coucang) u Tajlandu, Maleziji i Indoneziji; Bengalski spori loris (N. bengalensis) u Istočnoj Indiji, Kini, Bangladešu, Butanu, Burmi, Tajlandu, Laosu, Vijetnamu i Kambodži; i patuljasti spori loris (N. pygmaeus) u Vijetnamu i Laosu.
Rasprostranjenost roda Nycticebus spp.
označen crvenim = Patuljasti spori loris; označen plavim = Bengalski spori loris;
označeni braon bojom = Sunda spori loris, Javanski spori loris i menagenski spori loris

Spori lorisi su grupa od nekoliko vrsta strepsirrhine primata iz roda Nycticebus. Naseljavaju Južnu i Jugoistočnu Aziju, od Bangladeša i Severoistočne Indije na zapadu do Filipina na istoku, i od kineske Junan provincije na severu do ostrva Java na jugu.

Način života[уреди]

Spori loris živi samotnjačkim načinom života, a teritoriju na kojoj se kreće markira urinom i to tako da prvo urinira na prednje udove koje potom trlja o grane da bi obeležio teritoriju. U potpunosti su noćne životinje, a tokom dana spavaju. Iako su poznati po svom sporom kretanju, sposobni su i za vrlo brze pokrete ukoliko se nađu u opasnosti ili love plen. Takođe, kada su uznemireni oglašavaju se kratkim pištavim zvucima i izlučuju posebni toksin iz žlijezda ruku.

Odbrambeni mehanizam[уреди]

Spori loris je jedan od retkih otrovnih sisara. Popularni su u nelegalnoj trgovini ljubimcima, mada mnogi ne znaju da bi trebalo da se čuvaju otrova, koji loris ispušta iz laktova. Kada je ugrožena, životinja uzima toksin u usta i meša ga sa pljuvačkom. Posle toga oliže svoje krzno da bi oterala napadače. Otrov može uzrokovati smrt anafilaktičkim šokom.

Ishrana[уреди]

Hrani se voćem, biljem, glodarima, malim gmizavcima, pticama, malim sisarima.

Razmnožavanje[уреди]

Pare se tokom ciele godine i smatra se da su monogamni. Ženka najčešće rađa jednog mladunca nakon graviditeta od 186 – 193 dana. Novorodjeni lorisi su teški 35 – 45 grama. Mužjaci su jako teritorijalni i postaju netolerantni prema mladuncima kada oni navrše 18 mjeseci i teraju ih iz zajednice.

Reference[уреди]

  1. Groves (2005). стр. 122–123.
  2. Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом CITES_Apps.

Literatura[уреди]