Пређи на садржај

Sukcinimid

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Succinimide)
Sukcinimid
Succinimide
Nazivi
IUPAC naziv
Pirolidin-2,5-dion
Drugi nazivi
Sukcinimid
Imid sukcinske kiseline
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.215
RTECS WN2200000
UNII
  • O=C1NC(=O)CC1
Svojstva
C4H5NO2
Molarna masa 99,09 g·mol−1
Agregatno stanje Beli kristalni prah
Gustina 1,41 g/cm3
1 g/3 mL
Kiselost (pKa) 9,5
Opasnosti
Opasnost u toku rada Iritant
blago zapaljiv
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
R i S oznake S24/25 S28 S37 S45
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
14 g/kg (pacov, oralno)[3]
Srodna jedinjenja
Srodne Imidi
Maleimid, N-hlorosukcinimid, N-bromosukcinimid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Sukcinimid je ciklični imid sa formulom C4H5NO2. On se koristi u mnoštvu organskih sinteza, kao i u industrjskim procesima posrebravanja.[4][5]

Sukcinimidi su jedinjenja koja sadrže sukcinimidnu grupu. Ta jedinjenja imaju široku primenu. Neki od njih se koriste kao antikonvulsanti, uključujući etosuksimid, fensuksimid, i mesuksimid. Sukcinimidi se takođe koriste za formiranje kovalentnih veza između proteina ili peptida i plastike, što je korisno u mnoštvu tehnika za testiranje.

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б Susan Budavari, ур. (1996). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (12th изд.). Merck. стр. 9040. ISBN 0911910123. 
  4. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  5. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]