Debagija
Tabačka džamija ili Debagija je bila jedna od najstarijih džamija sagrađenih u Banjaluci, i nalazila se u Gornjem šeheru (staroj Banjaluci).[1][2]
Nalazila se u središtu mahale Tabaci, koja je nastala nizvodno od potoka Suturlija, nakon turskog osvajanja Banjaluke. Mahala je ime dobila po zanatlijama (tabacima) koji su na obali Vrbasa štavili kožu. Kasnije kako se mahala više širila podeljena je na »Gornje« i »Donje Tabake«.[3][4][5][6] Prema legendi stanovništvo se na ovaj prostor doselilo iz sela Trn, bežeći od kuge.[5] Džamija je bila sagrađena od ćerpiča i imala je minaret od drveta.[3][7] Džamija je sagrađena od priloga članova tabačkog esnafa u BiH i bila je jedna od pet koju je ovaj esnaf izgradio — ostale četiri su podignute u Tešnju, Mostaru, Sarajevu i Visokom.[8][5] Izgrađena je između 1528. i 1580. godine[9], tj. najkasnije do kraja XVI vijeka.[10]
Srušena je nakon Prvog svetskog rata, 1919. godine.[3][7][5]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Bejtić (1953). str. 93—94.
- ^ Mujezinović (1977). str. 195.
- ^ а б в Bejtić (1953). str. 94.
- ^ Ravlić (1974). str. 15.
- ^ а б в г Husedžinović (1990). str. 101.
- ^ Husedžinović (2005). str. 99.
- ^ а б Popara (2008). str. 76.
- ^ Husedžinović (2012). str. 108.
- ^ Bećirbegović (1990). str. 122.
- ^ Kreševljaković (1934). str. 895.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Bećirbegović, Madžida (1990). Džamije sa drvenom munarom u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Veselin Masleša. COBISS.SR 1640710 COBISS.RS 1640710 COBISS.BH 1640710
- Bejtić, Alija (1953). „Banja Luka pod turskom vladavinom : Arhitektura i teritorijalni razvitak grada u XVI i XVII vijeku” (PDF). Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (I): 91—116. COBISS.SR 523428964 COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 12902146
- Husedžinović, Sabira (1990). „Vakufname — značajni istorijski izvori za upoznavanje urbane topografije Banjaluke XVI — XIX vijeka.”. Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Društvo arhivista Bosne i Hercegovine : Državni arhiv Bosne i Hercegovine. 30: 95—115. COBISS.SR 21969922 COBISS.SR 39191 COBISS.RS 39191 COBISS.BH 39191
- Husedžinović, Sabira (2005). Dokumenti opstanka: vrijednosti, značaj, rušenje i obnova kulturnog naslijeđa. Zenica: Muzej grada Zenice. COBISS.BH 11596294
- Husedžinović, Sabira (2012). „Valorizacija historijskih vrijednosti vakufnama Banja Luke sa aspekta urbanog razvoja ovog grada stoljećima” (PDF). Vakufi u Bosni i Hercegovini — Zbornik radova 2012. Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini: 99—139.
- Kreševljaković, Hamdija (1934). „Banja Luka u XVI i XVII stoljeću”. Glasnik jugoslovenskog profesorskog društva. Beograd: Jugoslovensko profesorsko društvo. XIV (1933—34) (10—12 (juni—avgust 1934)): 891—902. COBISS.SR 15683855 COBISS.SR 6249479 COBISS.BH 24380166 COBISS.BH 6249479
- Kreševljaković, Hamdija (1961). Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini ; [zbirka Djela / Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine ; knj. 17. Odeljenje istorijsko-filoloških nauka ; knj. 12]. Sarajevo: Naučno društvo NR Bosne i Herecegovine. COBISS.SR 512891287 COBISS.RS 183180544 COBISS.BH 512891287
- Kreševljaković, Hamdija (1991). „Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini (1463 — 1878)”. Izabrana djela. II / Hamdija Kreševljaković ; [priredili Avdo Sućeska, Enes Pelidija ; registri Emir Sultanović]. Sarajevo: Veselin Masleša, (Novi Sad : Budućnost). str. 293—381. COBISS.SR 439831 COBISS.RS 439831
- Mujezinović, Mehmed (1977). Islamska epigrafika Bosne i Hercegovine. knj.2, Istočna i Centralna Bosna. Sarajevo: Veselin Masleša. COBISS.SR 55726860
- Popara, Haso (2008). „Tri banjalučka arzuhala — Prilog historiji Banje Luke” (PDF). Anali Gazi Husrev-begove biblioteke. Sarajevo: Gazi Husrev-begova biblioteka. XXVII—XXVIII: 69—112.
- Ravlić, Aleksandar (1974). Banja Luka : razdoblja i stoljeća. Beograd: Mladost. COBISS.SR 158697735