Пређи на садржај

Високо

С Википедије, слободне енциклопедије
Високо
Колаж Високог
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонЗеничко-добојски кантон
ГрадВисоко
Становништво
 — 2013.Пад 11.205
Географске карактеристике
Координате43° 59′ 23″ С; 18° 10′ 45″ И / 43.989612° С; 18.179226° И / 43.989612; 18.179226
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Високо на карти Босне и Херцеговине
Високо
Високо
Високо на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански бр.71300
Позивни број032
Веб-сајтwww.visoko.gov.ba

Високо је град[1] и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у средишњем дијелу Босне и Херцеговине, у Зеничко-добојском кантону, у индустријском региону Сарајево-Зеница. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Високом је пописано 11.205 лица.[2]

Височка долина била је једно од раних политичких и привредних средишта Бановине Босне, а до 15. вијека постала је важно управно подручје Краљевине Босне.[3][4][5] У Милима се налазило једно од средишта државног живота, где се одржавао станак, а у историографији се ово мјесто везује и за гробну цркву босанских владара, посебно за Твртка I Котроманића.[6][3] Стари град Високи, на брду Височица, имао је значајну политичку и одбрамбену улогу, док је његово подграђе Подвисоки било један од раних примјера средњовјековне урбане средине у ужој Босни.[7][8] У Моштрима се налазио краљевски двор, а локалитет се у литератури доводи у везу и са установама Босанске цркве.[3][9]

После османског освајања Босне, тежиште насељавања и градског развоја постепено се померало са средњовековних локалитета ка подножју, где се Високо развило у насеље османског типа и средиште височке нахије.[10][11] У обликовању тог новог градског језгра посебну улогу имао је Ајас-паша, чији је вакуф обухватао објекте и добра важна за рани урбани развој Високог.[12][13] Дана 11. новембра 1911, у посљедњим годинама аустроугарске управе, велики пожар захватио је височку чаршију и утицао на каснију обнову и изглед градског језгра.[14]

У 20. вијеку Високо је постало препознатљиво занатско и индустријско средиште, нарочито у кожарству, текстилној производњи и обућарству.[15][16] Пре распада СФРЈ, градска привреда била је снажно везана за прераду коже, производњу обуће, текстилну индустрију и извозне погоне. Током рата у БиХ, Високо је остало под контролом Армије РБиХ.

Данас је Високо локално административно, привредно и саобраћајно средиште између Сарајева и Зенице. Његов привредни развој и даље се ослања на кожарско-текстилну традицију, уз развој трговине, услуга, прерађивачке и ауто-индустрије. Од 2006. град привлачи и туристичке посјете повезане са хипотезом Семира Османагића о пирамидама, коју већина археолога и геолога не прихвата као научно засновану.[17] У Високом се налази православна црква Светог великомученика Прокопија који је проглашен националним спомеником.[18]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Пре настанка утврђеног града Високог, шире подручје Височке долине у изворима и историографији доводи се у везу са старијим топонимом Босна.[19][3] Назив Високо изводи се од словенског придева „висок”, према положају средњовековне тврђаве на узвишењу изнад данашњег града.[8] Утврђени град Високи налазио се на врху Височице, на око 766,5 m надморске висине и око 300 m изнад долине у којој се развило насеље.[20][3]

Стари град Високи први пут се у писаним изворима помиње 1. септембра 1355, у повељи бана Твртка I Котроманића, у латинском облику in castro nostro Visoka vocatum (у нашем дворцу званом Високи).[3][20] Насеље у подножју тврђаве у средњем веку било је познато као Подвисоки, односно подграђе Високог, и развило се као једно од раних урбаних и трговачких средишта средњовековне Босне.[3][7][8] Старији назив Босна тако је постепено престао да означава само локално подручје око Високог и задржао се пре свега као име шире средњовековне земље и државе.[19][4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Праисторијско доба

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Праисторијско насеље Околиште
Неолитско насеље Околиште

У времену око 4800. п. н. е. на читавом подручју височког базена могло је бити око 3.500 становника, што у просјеку чини густину насељености од око 31 становника по квадратном километру.[21][22] Околиште је једно од највећих неолитских насеља пронађених у Босни и Херцеговини, што показују откривени археолошки материјал, производња покретних налаза и број кућа утврђен геофизичким снимањима.[23][21] Насеље је било затвореног типа и заштићено са пет ровова.[21]

Слијед живљења наставио се и у металном добу. Значајна налазишта за гвоздено доба су Хаџићи — брдо Градина, Копачи, Мало Чајно, Збиље, Мокроноге, Вратница и Порјечани.[24] Касније су територију централне Босне већином насељавали Дезитијати, илирско племе које је припадало средњобосанској културној групи бронзаног и гвозденог доба.[24][25] Са гвозденим добом, када се становништво све више повлачило на падинска подручја, на моштранском предјелу постојала је градина Градац у Гуњачама, на подручју Мокронога. Мокроношка градина имала је промјер 300 × 100 метара.[26]

Од 2002. мања ископавања и геофизичке проспективе извођени су у Околишту. Први резултати били су геомагнетички планови насеља са кућама и повезним путевима.[23] Пронађени су добро очувани остаци насеља, а топографска, радиометријска, археолошка и ботаничка анализа пронађених материјала показују велики научни потенцијал Околишта, које припада касном неолитском периоду.[23][22]

Илири и римско доба

[уреди | уреди извор]

Подручје височког басена и шире области средње Босне у предримско доба насељавало је илирско племе Десидијата, једна од важнијих домородачких заједница у унутрашњости античког Илирика.[27][25] Десидијати су имали значајну улогу у Великом илирском устанку од 6. до 9, а њихов најпознатији вођа био је Батон Десидијат. После гушења устанка подручје данашњег Високог коначно је укључено у римски државни и управни систем, у оквиру провинције Далмације.[25]

Римска власт у височком крају потврђена је археолошким налазима, остацима утврђења и траговима комуникација које су повезивале долину Босне са другим деловима унутрашњости провинције. У научној литератури за подручје Високог и околине наводе се остаци римских утврђења и стражарских положаја у Сеочи, на Великом Градцу код Годуше, као и други локалитети који су контролисали важне правце кретања кроз височки басен.[27][25] Поред утврђења, на ширем простору Високог потврђени су и остаци античких насеобина, међу којима се посебно издваја локалитет Свибе у Горњем Моштру, уз трасу римског пута у долини Босне.[28]

Кроз ово подручје пролазила је и важна римска путна комуникација дуж долине Босне, која је повезивала унутрашњост провинције са широм мрежом римских друмова у Босни и Херцеговини. Њен значај био је војни, управни и привредни, јер је омогућавала кретање војске, пренос робе и постепену романизацију домородачког становништва.[27][25]

Средњовјековно доба

[уреди | уреди извор]
Остаци цркве у Милама, националног споменика Босне и Херцеговине

Високо, тврђава и град Високи на брду Височица, Миле у данашњим Арнаутовићима, Бискупићи и Моштре припадају најважнијим локалитетима средњовековне Босне у височкој долини.[3][8] У том простору налазили су се утврђени град, подграђе, владарска и црквена средишта, као и трговачко насеље Подвисоки, које је имало важну улогу у политичком и привредном животу босанске државе.[3][7]

У Милама се налазила црква која се по неким стручњацима у историографији везује за крунидбено и гробно место босанских владара.[6][29] Претпоставља се да су у Милама сахрањени Стефан II Котроманић и Твртко I Котроманић, с тим да гроб Стефана II није археолошки потврђен.[6][3] Приликом археолошких истраживања у Милама пронађени су и остаци луксузне тканине, познати као брокатни плашт краља Твртка I Котроманића, који се убраја међу најзначајније налазе повезане са владарском гробном црквом.[6][29]

Према једном дијелу историчара, Миле су биле и мјесто крунисања краља Твртка I 1377, док други аутори његово крунисање везују за манастир Милешеву код Пријепоља.[6][4][5] Осим ових локалитета, са средњовековном историјом височког краја повезују се и Себињски град , Чајански град у Грачаници, који је штитио путеве између Високог и Бобовца, као и стари град Бедем у Годуши.[3][8]

Политичко средиште

[уреди | уреди извор]

Миле су биле једно од мјеста на којима су се одржавали станци, односно сабори босанске властеле и владара.[30] На тим састанцима расправљало се о избору и положају владара, даривању и одузимању баштине, отуђивању државне територије и спољној политици државе.[4] Један од важнијих догађаја био је станак у Високом 1404, када је свргнут краљ Остоја, а за владара постављен Твртко II.[4][5] Млечани и Дубровчани долазили су у Високо ради потврђивања трговачких повластица и слобода, које су затим улазиле у владарске повеље и одлуке.[7]

Трговачко средиште

[уреди | уреди извор]
Кулинова плоча пронађена у Бискупићима

Развој феудалне Босне и ширење државе у доба Стефана II Котроманића утицали су на јачање височког краја као политичког и трговачког простора.[4][5] Важну улогу имали су путеви који су повезивали Дубровник, Неретвански пут, средњу Босну и подручје Високог, па је Подвисоки у 14. и 15. вијеку постао једно од главних трговачких насеља средњовјековне Босне.[7][8]

Дубровачки трговци били су посебно заинтересовани за Подвисоки, у којем се до почетка 15. вијека образовала значајна дубровачка трговачка колонија.[3] Близина средњобосанских рударских подручја, као и градова и тргова попут Олова и Крешева, омогућила је да Подвисоки израсте у важно караванско и трговачко средиште.[31]

У Подвисоком се трговало домаћим производима и сировинама, нарочито сребром, златом, воском, медом и кожом, као и страном робом која је стизала преко дубровачких и млетачких трговаца, укључујући текстил, со, јужно воће и занатске производе.[32] Један од познатих височких трговаца био је Милаш Радомирић, који се у изворима јавља у вези са трговином сребром, кожама и воском.[7][3] Подвисоки је био и често караванско одредиште, а из 1428. забиљежен је велики каравански превоз робе између Дубровника и Подвисоког.[7] У насељу је постојала и царинарница, чији се службеници помињу као цариници босанског краља.[7]

Од тридесетих година 15. вијека јачање Фојнице, засновано на развоју рудника сребра, постепено је умањило трговачки значај Подвисоког.[7][31] На слабљење његове улоге утицали су и османски упади у средњу Босну, све до коначне пропасти Босанског краљевства 1463.[5]

Османска владавина

[уреди | уреди извор]

Након османског освајања Босне, тежиште развоја са средњовјековних локалитета Подвисоког и града Високог постепено се премјештало у подножје, на простор данашњег Високог. Насеље се у османском раздобљу развило као управно, занатско и трговачко средиште височке нахије.[11][10]

Шадрванска џамија, једна од старијих височких џамија. Спаљена је приликом упада Еугена Савојског.

У историографији се оснивачем османског Високог најчешће сматра Ајас-паша, чији је вакуф имао кључну улогу у образовању новог градског језгра и преобликовању старијег средњовјековног насељског простора у оријентално-исламско градско насеље.[12][13] Према подацима из Ајас-пашине вакуфнаме из 1477, он је у Високом увакуфио хамам, дућане и воћњак, а у вези са његовим вакуфом помињу се и мост на Босни, као и завија, односно текија. То показује да су прве контуре насеља османског типа биле образоване већ у другој половини 15. вијека.[12][13]

Старија литература Хамдије Крешевљаковића, заснована и на вакуфским исправама, указује да је Високо у раздобљу између краја 15. и прве половине 16. вијека прерасло из насеља нижег ранга у касабу, што представља важан ступањ у његовом урбаном развоју.[10] У оквиру османске управне подјеле, височка нахија обухватала је широко подручје средње Босне, а почетком 17. вијека имала је више од 160 насељених мјеста на простору данашњих општина Високо, Бреза, Какањ, Илијаш, Фојница, Кисељак, Крешево, Вареш и Бусовача.[11] Захваљујући таквом положају, Високо се развило у административно средиште нахије и у једно од важнијих локалних средишта трговине и занатства.[11]

Посебно мјесто у привредном развоју османског Високог имало је занатство. У литератури се као нарочито развијени помињу табачки, грнчарски, опанчарски и чибучарски занат, при чему је Високо временом постало препознатљиво као једно од важнијих средишта кожарске производње у Босни.[33] Занатска производња, трговина и вакуфске установе одредиле су основни карактер града у османском раздобљу и поставиле темеље његовог каснијег урбаног и привредног развоја.[33][10]

Високо под аустроугарском управом

[уреди | уреди извор]
Примјер зграде грађене у псеудо-маурском стилу

Високо је под аустроугарску управу дошло после запоседања Босне и Херцеговине 1878, а тај период трајао је до слома Аустроугарске 1918.[16][34] Аустроугарске трупе заузеле су Високо 17. августа 1878, после краткотрајног отпора локалног становништва и повлачења бранилаца према Сарајеву.[16][35]

У првим деценијама нове управе Високо је углавном задржало изглед вароши оријенталног типа, иако су се истовремено испољили процеси демографског раста, јачања управних служби и постепене урбанизације.[16][36]

Привредни развој града био је условљен укључивањем Босне и Херцеговине у аустроугарско царинско подручје 1880, што је донело прекид дела старијих трговачких веза и прилагођавање новим економским односима.[34][37] У Високом су те промене биле видљиве у развоју занатства, трговине и комуналне инфраструктуре. Посебно место у привреди задржало је кожарство, које се развијало на старијој занатској основи; годишње се прерађивало око 20.000 говеђих и 60.000 овчијих и козјих кожа, док су опанчари израђивали око милион пари опанака.[16][15] На подручју котара 1895. било је регистровано 22 фабрике, 97 казана за ракију, 591 млин за жито, четири кречане, шест каменолома и 11 рудокопа.[16]

Железничка станица

Аустроугарски период донео је и ширење школске мреже, развој здравствених служби и изградњу нових јавних здања. Народна основна школа у Високом, основана 1881/82, била је прва вишеразредна државна основна школа у височком срезу, а поред ње деловале су и православна, католичка и бројне муслиманске школе.[38] Од краја 19. века подизане су зграде котарског уреда и суда, фрањевачке гимназије, градске општине и основне школе на Краљевцу, углавном у неомаурском стилу и ублаженим варијантама неокласицизма.[14] Тако је Високо постепено добијало обележја модернијег управног, привредног и школског средишта, иако је дуго задржало стару урбану матрицу чаршије.[16][36]

Важан догађај у историји града био је велики пожар 11. новембра 1911, у коме је изгорело више од 450 кућа, дућана и других објеката, укључујући већи део Горње чаршије и околних махала.[14] Обнова је започела 1912, а Земаљска влада наложила је да нове куће буду зиданице покривене црепом, али у духу традиционалног босанског градитељства.[14] После обнове, Високо је добило израженију мешавину оријенталних и западних архитектонских облика.[14]

Почетком 20. века политичке прилике у Босни и Херцеговини, укључујући и последице анексионе кризе 1908, одражавале су се и на локалну средину.[16][34] Цар Фрања Јосиф I је 30. маја 1910, приликом посете Босни и Херцеговини, кратко боравио и у Високом.[16]

Краљевина Југославија и Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

У Краљевини СХС, касније Краљевини Југославији, Високо је задржало улогу локалног управног, занатског и трговачког средишта, уз постепене промјене у школству, привреди и јавном животу.[16][15] У Другом свјетском рату град је био у саставу НДХ, а у ратним дејствима није претрпио разарања већих размјера, осим мањег савезничког бомбардовања приликом борби са окупаторским снагама.[16]

Високо је ослобођено 7. априла 1945. дејством јединица Десете крајишке дивизије, међу којима су биле Седма, Девета и Седамнаеста крајишка бригада. Са подручја височке општине у народноослободилачком рату учествовало је 1.205 бораца, од којих су 142 погинула. После рата установе, улице и спомен-обиљежја у Високом често су добијали имена по учесницима НОБ-а и народним херојима са височког подручја.[39][40]

Комунистичка партија Југославије организовала је у Високом партијску ћелију 1940—1941, коју су чинили секретар Јанко Балорда и чланови Мехо Патак, Мехо Џуџић и Химзо Салихбеговић.[41] Салко Оруч, каснији истакнути политички радник у социјалистичкој Југославији, био је 1943. први секретар обновљеног скојевског актива у Високом и члан Окружног комитета СКОЈ-а у Сарајеву.[42]

СФРЈ

[уреди | уреди извор]
Музеј и градско кино, 1961.

У првим деценијама после Другог светског рата Високо се развијало као административно, занатско и привредно средиште ширег подручја средње Босне. У попису из 1953, евидентирано је као Срез Високо, који је обухватао више насеља и неколико данашњих општина: Брезу, Фојницу, Илијаш, Кисељак, Крешево и Вареш.[43] Поред старије трговачке и занатске традиције, у граду су јачале јавне и културне установе, па је Завичајни музеј Високо основан 7. априла 1953.[44]

Послератни развој Високог у великој мјери ослањао се на дугу занатску и производну традицију, нарочито у кожарству. Кожарски занат у височком крају имао је старију основу, која се може пратити још од османског раздобља, а у другој половини 20. вијека на њу су се надовезали кожарска и текстилна индустрија, производња обуће, кожне галантерије и конфекције.[33][45]

Поред индустрије и трговине, у развоју општине улогу су имали пољопривреда, грађевинарство, саобраћај и занатство. Међу препознатљивим локалним производима издвајани су височко сухо месо, моштанска паприка и бренд кафе Златна џезва.[46] Град је у социјалистичком раздобљу добио важне јавне и комуналне објекте, међу којима су пошта, полицијска и ватрогасна станица, дом здравља, завичајни музеј, хотел, робне куће, спортски објекти, као и више стамбених, пословних и филијалних зграда.[46]

Током социјалистичког раздобља Високо је израсло у једно од изразитијих индустријских средишта средње Босне. Привредни развој био је заснован прије свега на кожарско-текстилној, прехрамбеној, металској, трговинској и грађевинској индустрији, а међу носиоцима развоја издвајали су се КТК, „Витекс”, „Виспак”, „Велепромет”, ГП „Звијезда” и „Ковина”.[47] Према подацима који се у локалним историјским прегледима наводе за 1991, височка привреда запошљавала је 88% становништва, док је укупан извоз износио 92,5 милиона америчких долара. Посебно мјесто имао је Кожарско-текстилни комбинат Високо, основан 1946, који је у другој половини 20. вијека постао једно од већих предузећа кожарске индустрије у Југославији и извозио производе на више страних тржишта.[48]

Дио насеља Луке

Симболичан тренутак у послијератном привредном успону града била је посјета Јосипа Броза Тита Високом 6. маја 1971. Тито је тада посјетио КТК и „Витекс”, а његов боравак у Високом праћен је и филмским записом.[49] Индустријализацију је пратила урбанизација града. Од педесетих година 20. вијека град се ширио према равничарским просторима уз ријеке Босну и Фојницу, а крајем осамдесетих и почетком деведесетих година посебно се развијало насеље Луке, подигнуто уз саму ријеку Босну.[47]

Посљедње године овог раздобља обиљежили су политичка криза, слабљење југословенског система и раст безбједносних тензија у Босни и Херцеговини. На подручју општине Високо 6. априла 1992. проглашено је ванредно стање, а истог дана мобилисан је противдиверзантски вод и активиране су структуре Територијалне одбране.[50]

Високо у рату 1992—1995.

[уреди | уреди извор]
Срушени мост на магистралној цести преко ријеке Босне, у близини Чекрчића

Пред само избијање рата, СДА је почела наоружавати локално муслиманско становништво одано тој странци. 6. априла 1992. проглашено је ванредно стање, а већ од априла 1992. почео је извоз наоружања према Сарајеву. Дана 7. априла одржани су антиратни просвједи.[51] Уз припремање наоружаних снага вршен је стални притисак на ЈНА да преда сво наоружање из касарни „Ахмет Фетахагић“ и „Мајевица“. 25. април Када је ЈНА напустила касарну Ахмет Фетахагић (раније и касарну Мајевица), исту су запосјеле Зелене беретке. Касарна „Ахмет Фетахагић“ је од 20. јуна 1992. године била логор за Србе. На подручју општине 1992. почињени и злочини над српским цивилима и ратним заробљеницима. Према оптужници Тужилаштва БиХ више лица српске националности било је затварано у просторијама Полицијске станице Високо, Територијалне одбране Грачаница и у касарни „Ахмет Фетахагић”, где су била изложена пребијању, мучењу и другом злостављању од маја до краја 1992. године.[52][53][54][55]

МЗ Зимча и МЗ Топузово поље (гдје је било српско становништво) нападнуте су и заузете 20. јуна, у јакој акцији свих височких јединица. Срби нису ни пружили отпор у наведеном нападу, већ су пребјегли преко Кисељака, односно територије ХВО-а (које их је уз договор пустило без окршаја) на територију под контролом српских снага. Височки борци су уз помоћ далекометних оружја давали подршку сарајевским борцима због чега су 24. јуна похваљени од Сефера Халиловића. За време операције Дрина '93 Оперативна Група Високо је учествовала на Кладањском ратишту.

Крајем јануара 1993. порасла је напетост између АРБиХ и ХВО-а, те долази до отворених напада од стране ХВО-а на становништво села Каћун, у општини Бусовачи. 27. јануара јединице 302. моторизоване бригаде у сарадњи са јединицама ШТО Високо и 17. крајишке, онемогућиле су блокаду града Фојнице. 2. новембра јединице АРБиХ из Високог и сусједних општина заузеле су Вареш са минималним губицима. Последњи дани 1994. донијели су примирје између АРБиХ и ХВО-а.[56]

За то вријеме, у јуну 1995, у Високом су трајале припреме за деблокаду Сарајева, те су у ту сврху у Високо пристигле јединице 7. корпуса, формирајући групу од 20.000 до 30.000 војника[57]. Алија Изетбеговић је у мају исте године изјавио да ће опсада Сарајева бити сломљена најкасније до 25. новембра исте године.[57] И поред упозорења заповедника Уједињених нација да би операција могла коштати живота хиљада људи, операција деблокаде главног града Босне и Херцеговине је почела 15. јуна 1995. Први окршаји су се десили у свитање око 3 сата, и како је вријеме одмицало, могућност пробоја је била све мања. У току операције, на Високо је бачен велики број граната, те шест модификованих авио-бомби, конкретно на височко насеље Добриња. Дејтонским споразумом је окончан рат, те су уклоњене све ратне линије око Високог. Високо је изгубило 297 својих бораца, 600 њих су постали инвалиди, а погинуло је неколико стотина цивила. 23 Височка борца су добила највеће одликовање Златни љиљан, док је 19 припадника МУП-а добило Златну полицијску звијезду. На подручју општине Високо је уништено или оштећено је 3.411 (24,86%) стамбених јединица.

Модерна историја

[уреди | уреди извор]
Височица, брдо изнад Високог на којем се налазе остаци средњовековног града Високог

После рата у Босни и Херцеговини, Високо је обновило део улоге привредног средишта средње Босне, ослањајући се на традицију кожарске, текстилне, прерађивачке и трговачке делатности.[58] У савременом периоду град је остао међу привредно активнијим срединама у Федерацији БиХ; према подацима Пореске управе Федерације БиХ, у априлу 2025. био је десети у Федерацији по евидентираном фискалном промету.[59]

У јавном представљању града посебно место заузимају тврдње о босанским пирамидама, које је Семир Османагић почео да промовише 2005. и 2006.[60] Иако су привукле туристе и велику медијску пажњу, већина археолога, геолога и других стручњака одбацује тврдњу да су Височица и околна узвишења грађевине које је подигао човек.[60][61] Упркос научним оспоравањима, локалитет Равне и подручје „пирамида” остали су један од најпрепознатљивијих туристичких мотива Високог.[62]

У мају 2014. Високо су, као и велики део Босне и Херцеговине, погодиле поплаве и клизишта изазвана обилним падавинама.[63] Културна инфраструктура је у истом раздобљу проширена отварањем Културног центра Алтиндаг 2016, као вишенаменског простора за културне, образовне и јавне програме.[64] Покренути су и пројекти уређења нове градске библиотеке и сталне поставке Завичајног музеја Високо.[65][66]

Једна од важнијих административних промена било је доношење Закона о Граду Високо 2019, којим је дотадашња општина добила статус града.[67] У области локалног идентитета и привреде издваја се височка печеница, традиционални сувомеснати производ који је 2020. регистрован у Босни и Херцеговини као производ са заштићеном ознаком географског порекла.[68][69]

Инфраструктура и саобраћај

[уреди | уреди извор]

Ауто-пут А1 повезује Високо са Сарајевом на југу и Зеницом на северу. Деоница Високо—Подлугови, дуга 8,54 km, пуштена је у саобраћај 10. јула 2006, а поддеоница Добриње—Високо у децембру 2007.[70][71][72]

Међу уочљивијим новијим урбаним захватима била је реконструкција некадашње робне куће „Вема”. Изворни објекат отворен је 1982, током рата је девастиран, а 1996. додатно оштећен у пожару.[73][74] Обновљени комплекс отворен је 2023, а домаћи медији су вредност инвестиције проценили на око 50 милиона KM.[75][76] У оквиру комплекса је 2023. отворен и Астрономски опсерваторијум „Вема”, који су Н1 и Ал Џазира Балканс описали као први послератни астрономски опсерваторијум у Босни и Херцеговини.[77][78]

У ужем градском језгру 2024. започета је реконструкција Чаршијске улице и улице Алије Изетбеговића (бивша Јалија). Радови су обухватили преуређење централног дела града, а Чаршијска улица претворена је у пешачку зону.[79][80]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991:Високо
Састав становништва – насеље Високо
2013.[81]1991.1981.[82]1971.[83]
Укупно11 205 (100,0%)13 663 (100,0%)11 653 (100,0%)9 491 (100,0%)
Бошњаци9 390 (83,80%)10 056 (73,60%)17 693 (66,02%)17 187 (75,72%)1
Роми601 (5,364%)–52 (0,446%)–
Босанци389 (3,472%)–––
Хрвати236 (2,106%)395 (2,891%)392 (3,364%)442 (4,657%)
Неизјашњени192 (1,714%)–––
Срби153 (1,365%)1 641 (12,01%)1 241 (10,65%)1 369 (14,42%)
Босанци и Херцеговци97 (0,866%)–––
Муслимани39 (0,348%)–––
Остали39 (0,348%)456 (3,337%)64 (0,549%)87 (0,917%)
Албанци35 (0,312%)–69 (0,592%)46 (0,485%)
Непознато12 (0,107%)–––
Македонци7 (0,062%)–17 (0,146%)13 (0,137%)
Црногорци4 (0,036%)–41 (0,352%)39 (0,411%)
Словенци4 (0,036%)–12 (0,103%)14 (0,148%)
Југословени3 (0,027%)1 115 (8,161%)2 072 (17,78%)294 (3,098%)
Турци2 (0,018%)–––
Украјинци2 (0,018%)–––
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Високо простире се на 233,62 km² и налази се у средишњем делу Босне и Херцеговине.[84] Граничи се са општинама Кисељак, Бусовача, Какањ, Вареш, Бреза, Илијаш и Илиџа.[85] Подручје града лежи у долинама Босне и Фојнице, између нижих побрђа и планинских масива средње Босне, пре свега Озрена, Вранице и Звијезде.

Надморска висина градског подручја креће се од 399 до 1050 m, док се само градско средиште налази на око 422 m. Брдовити терени заузимају око 60% простора, због чега су главне саобраћајнице историјски усмераване долинама Босне и Фојнице. Најповољнији равничарски простор је Височко поље, дуго око 8 km и широко око 2 km. Природне ресурсе чине пољопривредно земљиште, шуме, воде и минералне сировине, међу којима се наводе глина, гипс, угаљ и различите врсте стена.[86]

Клима

[уреди | уреди извор]

Подручје Високог припада јужном делу умереног појаса и има умерено континенталну влажну климу, са умерено топлим летима. Средња годишња температура износи 9,5 °C. Најхладнији месец је јануар, са средњом температуром од −2,6 °C, а најтоплији август, са средњом температуром од 18,9 °C. Апсолутни температурни минимум износи −14,1 °C, а максимум 36,6 °C. У зимским месецима честа је појава температурних инверзија и магле, нарочито у долини Босне. Годишња количина падавина износи око 930 mm, са максимумом у новембру и децембру и споредним максимумом у мају, док је просечна осунчаност око 1.742 сата годишње.[85]

Рељеф и геологија

[уреди | уреди извор]
Поглед са Врела на део града и Височко поље

Територија Високог припада Сарајевско-зеничком басену. Геолошку грађу простора највећим делом чине млађи миоценски седименти, док се на крајњем западу јављају старије палеозојске стене. Југозападни оквир граде карбонски и пермски шкриљци, кречњаци и доломити, а североисточни јурски лапорци и пешчари, као и тријаски кречњаци и шкриљци. Простор је спуштен почетком олигоцена, у време алпског набирања, и испуњен олиго-миоценским језерским наслагама.[85]

Инфраструктура

[уреди | уреди извор]

Високо има повољан саобраћајни положај. Кроз градско подручје пролазе железничка пруга Босански Шамац—Сарајево—Плоче, регионални путеви према суседним општинама и саобраћајнице које га повезују са Сарајевом и Зеницом.[86][87] Изградњом коридора Vc град је добио додатни саобраћајни значај.[88] У Моштрима се налази спортски аеродром „Кенан Јусуфбашић — Високо” (ICAO: LQVI).[89]

Високо је повезано европским аутопутем Е73, коридор 5, огранак Ц.

Високо је смјештено уз Паневропски коридор 5ц (Ауто-пут А1) који га директно веже са Зеницом и Сарајевом, а чији је дио и магистрални пут М17. Са осталим мјестима повезан је регионалном цестом Р443 (Високо - Кисељак - Крешево - Тарчин). Регионалном цестом Р445 која прати Ауто-пут А1 је могуће доћи до Какња и Семизовца, гдје се цеста укључује на магистрални пут М18. На М18 се могуће укључити и са Ауто-пута А1. Налази се уз жељезничку пругу Шамац – Сарајево. Јавно предузеће "Високогас" је задужено за опскрбу природног гаса који је проведен не већини уже градске језгре и неким околним мјесним заједницама. Водовод обухвата простор уже урбане зоне и појединих приградских насеља и урбаних подручја.

Здравство

[уреди | уреди извор]

У Високом делује ЈУ „Дом здравља” Високо, установа примарне здравствене заштите са поликлиничким службама.[90] У њеном саставу ради и Служба хитне медицинске помоћи, која пружа непрекидну здравствену заштиту становништву града и околних насеља.[91] Током 2026. започети су радови на реконструкцији, односно изградњи новог простора Службе хитне медицинске помоћи у оквиру Дома здравља.[92]

Култура и образовање

[уреди | уреди извор]

Културни живот Високог одвија се кроз рад установа, удружења и манифестација које обухватају ликовну, позоришну, филмску и књижевну делатност. Један од простора ликовног живота је Галерија „Ликум ’76”, у којој се приређују самосталне и заједничке изложбе, књижевне вечери и програми у сарадњи са Завичајним музејом Високо.[93][94] У оквиру галеријске делатности одржавају се и „Височки ликовни сусрети”, манифестација са дугим континуитетом у локалној ликовној сцени.[95]

У оквиру самостана Светог Бонавентуре налази се галерија са збирком ликовне уметности. Збирка обухвата радове више од педесет модерних уметника, међу којима се помињу Славко Шохај, Ђуро Седер, Исмет Мујезиновић, и Мерсад Бербер. У дворишту самостана налазе се бронзани кип Светог Фрање, и попрсје фра Грге Мартића, дело Ивана Мештровића.[96]

Позоришну традицију од 1952. у граду наставља Театар „Тотал”. У новијем периоду изводи представе у оквиру градских културних програма и манифестације „Дани Заима Музаферије”.[97] Позоришни живот у Високом везује се и за рад театролошкиње и универзитетске професорке Гордане Музаферије. Поред научног рада о босанскохерцеговачкој драми и позоришту, била је активна у аматерском театру и театру „Тотал”.[98] Основала је и редитељски предводила овај ансамбл, а 1994. је поставила представу Хасанагиница по тексту Алије Исаковића.[99] Посљедња представа коју је ансамл одиграо је „Фамилија”.[100]

Манифестација „Дани Заима Музаферије”, посвећена је глумцу Заиму Музаферији, обухвата позоришне, филмске, ликовне и књижевне садржаје.[101] Јубиларно двадесето издање одржано је 2023, а програм је укључивао и изложбене садржаје у Галерији „Ликум ’76” и Завичајном музеју Високо.[102]

У новије културне програме убраја се и „Кулин бан — фестивал културе”, покренут као манифестација посвећена средњовековном наслеђу Босне и историјској улози Високог.[103] Традиционална градска манифестација „Височко лето” наставила је да обједињује културне, спортске, забавне и трговачке садржаје.[104]

У јулу 2025. најављени су изложба и радионице посвећене традиционалној исламској уметности, док је у октобру 2025. у Високом одржан први међународни научни скуп поводом 120 година од рођења Антона Смодича, првог археолога запосленог у височком музеју.[105]

Фолклор

[уреди | уреди извор]

Фолклорну традицију у граду негује КУД „Високо”. У оквиру манифестације „Височко лето” 25. јула 2025. одржана је међународна смотра фолклора на централној бини испред Градске управе Високо.[106] У истој години Високо је било и један од градова домаћина 9. Међународног фестивала фолклора за децу и младе „Чувари традиције”, који је окупио учеснике из осам земаља, а 8. августа 2025. у парку „Равне 2” најављен је наступ дванаест фолклорних група из Босне и Херцеговине, Албаније, Црне Горе, Хрватске, Мађарске, Пољске, Румуније и Србије.[107][108]

У Високом је од 20. до 25. јула 2025. одржан 8. међународни фестивал музике и фолклора „Лето у Босни и Херцеговини”, који је окупио и фолклорне групе из Бугарске и Летоније, са више од 230 учесника, а са домаћим групама укупно скоро 300 учесника.[109]

Школство

[уреди | уреди извор]

Школство у Високом развијало се од верских и конфесионалних школа османског периода ка општинским, државним и средњошколским установама у аустроугарском, југословенском и савременом раздобљу.[110][38] На простору града данас делује једна јавна установа за предшколско васпитање и образовање, седам основних и четири средње школе.[111]

Медреса у Високом

Исламско школство у Високом било је везано за медресу, основану 1838, за коју је земљиште поклонио Ахмед еф. Пињгић. У њој је постојала библиотека коју је 1840. увакуфио Мустафа-паша Бабић.[112] Височка медреса је у почетку имала карактер ниже верске школе, а у међуратном раздобљу у њен наставни програм постепено су увођени и световни предмети. Ученици су били распоређени по разредима, а школа је постала петоразредна.[113] Савремена Медреса „Осман еф. Реџовић” у Великом Чајну почела је да ради школске 1992/93. и налази се међу четири средње школе на подручју града.[114][111]

Међу најстаријим школама помиње се српска, односно православна основна школа у Високом, која је, према расположивим подацима, почела да ради око 1840. у приватној кући. Уз православну цркву, завршену 1857, почела је и градња школске зграде, а настава се током постојања одвијала у две зграде: првој, у близини цркве на брду Клиша, и другој, већој и условнијој, на простору касније Фабрике кожне конфекције. Школа је радила до 1914, када је укинута.[115]

У раздобљу османских школских реформи у Високом је отворена и руждија, световна државна школа чије је оснивање у Босни и Херцеговини било предвиђено османским Законом о школству из 1869. Руждије су биле четвороразредне средње школе, по наставном плану блиске тадашњим европским грађанским школама.[116] Височка руждија отворена је око 1870, недуго након доношења закона, и радила је до 1879, односно до првих година аустроугарске управе.[117]

Фрањевачка гимназија у Високом

После успостављања аустроугарске управе почело је организовање општинског и државног основног школства. Општинска школа у Високом почела је да ради 1881. у кући Хасан-бега Зечевића. Зграда Општинске пучке школе подигнута је крајем 1885, а коначно дограђена 1886.[118] Школу су похађала деца свих вероисповести, али је због пораста броја ученика убрзо постала претесна, па су женска деца издвојена у посебну Женску основну школу.[119] Припреме за градњу нове школске зграде почеле су 1907, интензивни радови 1909, а 1910. ученици су ушли у нову „велику школу” на Краљевцу.[120] Та школа је касније дограђивана 1961, 1971. и 1975/1976, а одлуком Општинског већа од 20. јануара 1993. носи назив Основна школа „Кулин Бан”.[111]

Значајну улогу у средњем образовању имала је Фрањевачка класична гимназија. Она је основана 1882. у Крешеву, већ 1883. премештена у Гучу Гору код Травника, а 1900. уселила се у нову зграду у Високом, чиме је започета фрањевачка васпитно-образовна делатност у граду. Уз гимназију је 1928. изграђен интернат, односно конвикт, а школу су, поред кандидата за Фрањевачки ред, похађали и спољни ђаци различитих вероисповести.[121] Гимназија је била затворена од 1945. до почетка 1948, у ратном периоду од 1992. до 1996. деловала је у избеглиштву у Башкој Води, а од школске 2007/08. поново уписује спољне ученике различитих вероисповести, први пут и ученице.[122]

У првој половини 20. века ширила се мрежа основних школа и у околним насељима. Настава у Основној школи „Мула Мустафа Башескија” у Доњем Моштру почела је школске 1918/19, док Основна школа „Муса Ћазим Ћатић” у Великом Чајну почетак наставе везује за школску 1938/39.[123] Основна школа „Алија Наметак” у Буцима баштини традицију основне школе у Кралупима из међуратног периода, а настава на Буцима почела је 1951/52. Основна школа „Мехмедалија Мак Диздар” основана је после Другог светског рата у Бузићима, а од 1954. налази се у Добрињу.[111]

Настава у Основној школи „Сафвет-бег Башагић” почела је школске 1958/59, а школа је данас једна од седам основних школа на подручју града.[111] Гимназија „Високо” основана је 1960. као општеобразовна средња школа, а у савременом систему делује као једна од четири средње школе у граду.[111] Школа за основно музичко образовање „Авдо Смајловић” почела је да ради 1973. у оквиру тадашње Основне школе „Ахмет Фетахагић”, данашње Основне школе „Сафвет-бег Башагић”, а од 1979. делује као посебна школа. Име носи по композитору и музичком педагогу Авди Смајловићу, рођеном у Високом.[111]

Средње стручно образовање наставља традицију стручних школа из прве половине 20. века. Мешовита средња школа „Хазим Шабановић” наводи као своје претече Стручну занатску школу из 1922. и Кожарску стручну школу из 1929.[124] Након њиховог гашења 1951. височки ученици занатских занимања школовали су се у суседним местима, све до 1969, када је у Високом основана Школа ученика у привреди. Она је 1971. интегрисана са гимназијом „Јанко Балорда”, чиме је настао Средњошколски центар „Јанко Балорда”. Установа је 1993. добила назив Мешовита средња школа „Хазим Шабановић”.[125]

Национални споменици

[уреди | уреди извор]
Табачка џамија у Високом, национални споменик Босне и Херцеговине

Повјеренство за очување националних споменика Босне и Херцеговине уврстило је укупно седам националних споменика.

Миле су биле краљевско столно и саборно мјесто Великог русага босанског, те крунидбено и гробно мјесто босанских краљева за време средњовјековне Босне. Осим тога, у то вријеме у Милима налазио се и фрањевачки самостан, а од 1340. бива средиште викарије. Стари град Високи такођер је национални споменик Босне и Херцеговине.

Црква светог Прокопија након обнове, 2020.

Самостан светог Бонавентуре је католички вјерски објекат у Врхбосанској надбискупији и проглашен је за национални споменик Босне и Херцеговине. Национални споменик се састоји од зграде Самостана са гимназијом и сјемеништем, припадајуће цркве и покретног наслијеђа које чини збирка слика старих мајстора.

Црква светог Прокопија изграђена је 1857. године (1853) налази се у Високом и представља храм Српске православне цркве, припада Дабробосанској митрополији те је сједиште Височке парохије.

Националним спомеником проглашени су и Праисторијско насеље на локалитету Околиште у насељима Околишће и Радиновићи, Табачка (Табачица) џамија (градитељска цјелина) i Стара џамија са харемом у Годуши.

Музеји

[уреди | уреди извор]
Завичајни музеј Високо

У Високом постоји Завичајни музеј, у коме се налази бројно културно историјско насљеђе Високог, али и цијеле Босне. Највише тога је повезано са средњовјековном Босном гдје се чувају многи предмети и документи из средњовјековног доба, као и дијелови рушевина старог града Високог. У Годуши се налази истурено одјељење овог музеја које је посвећено старим годушким занатима од којих је најзначајније дрворезбарство.

Музика

[уреди | уреди извор]

Школа за основно музичко образовање „Авдо Смајловић” носи име композитора и музичког педагога Авде Смаиловића, рођеног у Високом, а редовно приређује школске и свечане концерте, најчешће у Културном центру „Алтиндаг”.[126]

У новијем периоду у граду делују и младе музичке групе, међу којима се помиње рок састав „Кодекс” / CodeX. Група је почетком 2000-их наступала на регионалним фестивалима алтернативне и рок музике.[127] Концерти су присутни и у оквиру градских културних манифестација, укључујући „Дане Заима Музаферије” и друге јавне програме у културним установама и удружењима.[128]

Са Високим је био повезан хармоникаш, композитор, аранжер и сакупљач севдалинки Омер Побрић, рођен у Тешњу, који је живео у Мулићима код Високог. Он је 2003. основао Фондацију Омера Побрића „Институт севдаха” у Мулићима, са циљем очувања севдалинке као културног наслеђа Босне и Херцеговине.[129] У својим књигама забележио је скоро 1.000 севдалинки.[130]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Организовано бављење спортом и физичком културом у Високом почело је уз развој конфесионалних и државних школа, у које је увођен наставни предмет физичко васпитање, односно „гомбање”.[38] Тај процес допринео је појави соколског покрета у граду, а „Соко” је дуго био један од носилаца спортских и телесно-васпитних активности на височком подручју.[131]

Значајан подстицај развоју спорта представљала је изградња Соколског дома. Дом је завршен 1. децембра 1934, а званично отворен 16. јула исте године, чиме су створени услови за развој гимнастике, мушке и женске атлетике, одбојке, елемената борилачких спортова, фудбала, а касније и рукомета.[132]

У аеромоделарству је највећи међународни резултат остварио Харис Јусуфбашић, члан Аероклуба „Иzet Курталић” Високо, који је 2025. постао свјетски првак у класи Ф1Б на Свјетском првенству у Салонти у Румунији.[133] Исти клуб раније је изњедрио и Кенана Јусуфбашића, свјетског и европског првака у аеромоделарству, који је на основу резултата са Свјетског првенства у Израелу 1999. проглашен за најбољег спортисту Босне и Херцеговине.[134][135]

Међу најуспјешније спортисте у индивидуалним спортовима убрајају се такмичари у алпском скијању, аеромоделарству, каратеу и теквондоу. Алпска скијашица Елведина Музаферија је наступала на Зимским олимпијским играма и остварила најбоље резултате босанскохерцеговачког женског алпског скијања у Свјетском купу.[136][137]

У каратеу су се издвојили такмичари Карате клуба „Високо” и височких клубова традиционалног каратеа. Армин Хајдуковић је 2013. на Свјетском фудокан првенству у Прагу освојио прво мјесто у појединачним борбама у категорији до 69 kg, након чега је проглашен за најуспјешнијег сениора општине Високо за 2013.[138]

Алмина Мушинбеговић је на Балканском првенству у теквондоу 2011. освојила бронзану медаљу као чланица ТКД „Босна” Високо.[139][140]

Фудбал

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: НК Босна Високо
Стадион Луке гдје НК Босна игра своје домаће утакмице. Највећи успјех клуба је освајање Купа Босне и Херцеговине 1999.

Прва ногометна утакмица у Високом одиграна је 1923. године када се формира и први фудбалски клуб Јадран. Године 1934. формира се и други фудбалски клуб Раднички. Године 1953. долази до спајања ова два клуба и тако настаје фудбалски клуб Босна.

До 1992. Босна је најчешће наступала у републичком рангу такмичења у Босни и Херцеговини, али је у више наврата играла и у Другој савезној лиги Југославије. У клупском историјату НК Босна Високо као посебан успјех из југословенског периода издвојен је улазак у Другу лигу Југославије 1963.[141] Босна је 1978. поново ушла у Другу савезну лигу — Запад, где је у сезони 1978/79. завршила на шестом месту, са учинком од 13 побједа, 6 нерешених утакмица и 11 пораза.[142] У сезони 1980/81. заузела је 16. место у Другој савезној лиги — Запад и испала у Лигу Босне и Херцеговине.[143]

Фудбалски клуб Босна је своје највеће успјехе доживио освојивши ногометни Куп Босне и Херцеговине 1999, као и Суперкуп исте године, у обје утакмице побиједивши ФК Сарајево.

Рукомет

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: РК Босна Високо
Најпопуларнији и најуспјешнији спорт у Високом је рукомет. РК Босна Високо била је два пута првак БиХ 1997. и 1999, и три пута побједник Купа Босне и Херцеговине 1995, 1998, и 2001, а Куп Савезне Републике БиХ, освојивши су 1965, 1968, 1971 и 1982.

Рукометни клуб Босна од свог оснивања имао је значајне резултате. Клуб је провео 7 сезона у првој рукометној лиги Југославије, при томе остварујући значајне успјехе у Купу Савезне Републике БиХ, освојивши га 1965, 1968, 1971 и 1982 године, а до финала југославенског купа дошли су 1965. године гдје су поражени од Медвешчака. Најбољи пласман у првенству остварили су у сезони 1974/75. када су освојили 4. мјесто. Клуб је због ратних дешавања на кратко прекинуо свој рад. Послије 1994. године клуб је наставио са успјешним радом, и освојио лигу Босне и Херцеговине два пута, 1997. и 1999. године, а Куп Босне и Херцеговине три пута, 1995, 1998, 2001. Најбољи пласман у европским такмичењима остварили су у сезони 1999/2000 дошавши до 1/8 финала Купа ЕХФ, гдје су изгубили од будућег првака РК Метковића укупним резултатом 48:44.[144]

Привреда

[уреди | уреди извор]

У привредној структури општине Високо карактеристично је истаћи да су водеће области привредног развоја индустрија и трговина (подаци из 1991). Поред интензивног развоја индустрије и трговине, значајан допринос у развоју општине Високо дала је пољопривреда, грађевинарство, затим саобраћај и занатство. Прије рата привреда је била организована у 20 предузећа, од којих су највећа „КТК“, „Витекс“, „Велепромет“, „Ковина“, „Виспак“, ГП „Звијезда“, „ИГМ“, „Асфалтградња“ и друга у којима се запошљавало преко 11.000 радника. Од укупног броја запослених, 13.500 људи, у привреди је било запослено 88%, ван привреде 7%, а у индивидуалном сектору 1,7%.

Током рата, упркос тешким оштећењима, која су се процјењивала на око 400 милиона њемачких марака, привредни капацитети су били у функцији и ниједног дана нису обустављали производњу.

Фабрика Превента смштена на Слободној Зони у Високом упошљава преко 1500 радника и прави кожне и текстилне пресвлаке за све главне произвођаче у аутомобилској индустрији у Европи, укључујући произвођаче аутомобила као што су Волксњаген, Ауди, Шкода, Сеат, БМЊ, ПСА групација, Ренаулт, Опел.[145][146] Превент је у то време био континуирано највећи извозник у читавој Босни и Херцеговини. Према подацима из 2014, учешће у укупном извозу Зеничко-добојског кантона износи 32,21%. На подручју опћине Високо значајни прерађивачки капацитети су у месној (компаније Индустрија меса Семић, Акова Гроуп - Бровис, Суша) и кондиторској индустрији (твртке Пак-Рампарт, Виспак).[147]

Према подацима из 2014. на подручју Опћине Високо послује 364 привредна друштва и 1.041 самостална привредника која обављају привредну делатност. Носиоци привредног развоја Опћине Високо такођер су предузећа из делатности паковања и прераде прехрамбених производа; производње текстила и текстилних производа (компаније Превент, Албеџ-Гроупе); производње грађевинског материјала (ИГМ Високо); производње боја, фасада и љепила (Комоцхем), металопрерађивачке (Метал – Ас) и дрвне индустрије (твртке Ј.у.А ФРИСЦХЕИС, Сецом), те производња Алу и ПВЦ столарије (Угарак продукт). Већина компанија унутар ових дјелатности претежно су извозно оријентисане. Укупно су четири пословне зоне у Високом: Пословна зона Озраковићи, Пословна зона Чекрекчије, Пословна зона Кула Бањер, Слободна зона Високо.[148]

Месна прерада

[уреди | уреди извор]

У Босни и Херцеговини присутна је традиција производње сухомеснатих производа међу којима посебно мјесто заузимају сухо месо и суџук који долазе са подручја општине Високо, а традиција производње траје од средине 1750-их година. „Височка печеница“ трајни је сухомеснати производ за који је удружење прерађивача меса с подручја града Високо „ВиПС“ (Височка печеница и суџука) поднијело захтјев према Агенцији за сигурност хране Босне и Херцеговине за додјелу ознаке земљописног поријекла за „Височку печеницу“.[149][150] У Високом закључно са 2020. годином било је 45 регистрираних обртничких прерађивача меса.[151] Височка печеница постала је географски заштићени производ 5. јуна 2020.[152]

Кожна прерада

[уреди | уреди извор]

Стари начин производње височких „табака”, са познатим табханама, одржао се, уз мање измјене и стицање занатске рутине, током османске владавине.[33][10] Исти основни начин рада задржан је и у првим деценијама аустроугарске управе, док је постепено увођење савременије прераде коже и производње готових кожних и обућарских производа дошло до изражаја после Првог свјетског рата.[16][15]

Већ 1928. поред старе табхане подигнута је модернија радионица за дораду различитих врста коже. У том раздобљу у производњу су постепено улазила нова средства за штављење и обраду коже, као и механизација.[16][15] Године 1929. основана је Стручно-занатско-кожарска школа у Високом, у којој су се школовали кадрови за кожарску индустрију; у међуратном периоду имала је значајну улогу у стручном образовању кожарских радника у тадашњој Југославији.[38]

Дуга кожарска традиција допринијела је да Високо током 20. вијека постане једно од препознатљивих средишта кожарско-крзнарске и обућарске прерађивачке индустрије у Босни и Херцеговини.[15] У савременом периоду кожарско-текстилна производња и даље се наводи међу важним привредним гранама града.

Туризам

[уреди | уреди извор]
Једна од шетница у парку Равне

Савремени развој туризма у Високом у великој мери је везан за период после 2006, када је подручје града, нарочито локалитети око Височице и Равни, почело да се промовише као простор „босанских пирамида”. Иако су таква тумачења у археолошкој науци углавном одбачена, локалитет је већ у првим годинама изазвао велику медијску пажњу и прилив посетилаца, па је Високо постепено постало једно од препознатљивијих излетничких и туристичких одредишта у средишњој Босни и региону.[153][154]

Међу најпосећенијим туристичким садржајима налази се комплекс тунела Равне, који је у туристичкој понуди Високог представљен као подземни лавиринт пролаза, раскрсница, дворана и водених акумулација у оквиру ширег комплекса „Босанске долине пирамида”.[155]

Према подацима исте фондације, број посетилаца је током времена знатно порастао: са око 10.000 2008, на 40.000 2018, затим 145.000 2023. и 245.000 2024.[156] Туристичка понуда је током 2024. и 2025. додатно проширивана новим уређеним локалитетима и календаром целогодишњих догађаја.[157]

Парк је временом постао средиште концерата, дечјих манифестација, рекреативних програма и спортских приредби.[158] Посебну медијску пажњу Високо је добило после вишеструких посета Новака Ђоковића. Он је у јулу 2020. за време пандемије вируса ковид 19 обишао локалитете у Високом, а његове касније посете додатно су повећале интересовање домаће и стране јавности.[159] На локалитету је 13. јула 2022. отворен регионални тениски центар, а агенција Ројтерс је том приликом известила да су се у парку окупиле хиљаде посетилаца.[160] Фондација је потом навела да је тениски комплекс отворен 13. јула 2022, а да је 2023. у парку одржан турнир „Pyramid Cup”, док је у јулу 2024. приређен и међународни женски турнир истог назива.[161]

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Općina Visoko administrativno postaje Grad Visoko”. visoko.gov.ba (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступљено 3. 5. 2019. 
  2. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Anđelić i ostali 1984, стр. 101–311.
  4. ^ а б в г д ђ Ćirković 1964.
  5. ^ а б в г д Filipović 2017.
  6. ^ а б в г д Anđelić 1979, стр. 183–247.
  7. ^ а б в г д ђ е ж з Kovačević-Kojić 1978a.
  8. ^ а б в г д ђ Klepo 2019, стр. 9–53.
  9. ^ Klepo 2021a.
  10. ^ а б в г д Kreševljaković 1934a.
  11. ^ а б в г Ganić 2021, стр. 13–123.
  12. ^ а б в Seljaci & Berhamović 2023a, стр. 71–74.
  13. ^ а б в Arnautović 2024a, стр. 57–66.
  14. ^ а б в г д Ganić 2024, стр. 297–364.
  15. ^ а б в г д ђ Ahić, Handžija & Smajović 1998.
  16. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Ganić 2024.
  17. ^ Woodard, Colin (децембар 2009). „The Mystery of Bosnia's Ancient Pyramids”. Smithsonian Magazine. Приступљено 20. 4. 2026. 
  18. ^ „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika”. old.kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 22. 08. 2020. г. Приступљено 08. 05. 2019. 
  19. ^ а б Anđelić i ostali 1984, стр. 9–11.
  20. ^ а б Komisija & Visoki.
  21. ^ а б в Hofmann et al. 2008.
  22. ^ а б Hofmann et al. 2012.
  23. ^ а б в Kujundžić-Vejzagić et al. 2004, стр. 13–31.
  24. ^ а б Anđelić i ostali 1984, стр. 29–49.
  25. ^ а б в г д Bojanovski 1988.
  26. ^ Anđelić i ostali 1984, стр. 61–62.
  27. ^ а б в Anđelić i ostali 1984, стр. 49–99.
  28. ^ Silajdžić 2022, стр. 72–108.
  29. ^ а б Komisija & Mile.
  30. ^ Anđelić 1982.
  31. ^ а б Vego 1982.
  32. ^ Vego 1982, стр. 81.
  33. ^ а б в г Ganić 2021, стр. 83–123.
  34. ^ а б в Juzbašić 2002.
  35. ^ Mandić 1910.
  36. ^ а б Hadžibegović 2004.
  37. ^ Hauptman 1987.
  38. ^ а б в г Ganić 2024, стр. 195–223.
  39. ^ „Izložba fotografija i predmeta iz zbirki Zavičajnog muzeja Visoko pod nazivom „Visoko u II svjetskom ratu 1941—1945””. Завичајни музеј Високо. 8. 4. 2025. Приступљено 20. 4. 2026. 
  40. ^ „Spomen-obilježja palim borcima NOR-a i Jevrejima visočkog kraja”. Naša riječ. 9. 7. 2024. Приступљено 20. 4. 2026. 
  41. ^ „Visoko Municipality” (PDF). Spomenici NOB. Приступљено 20. 4. 2026. 
  42. ^ „In Memoriam: Salko Oruč”. Magazin Plus. 26. 1. 2024. Приступљено 20. 4. 2026. 
  43. ^ Попис становништва 1953. (PDF). Савезни завод за статистику. 1959. 
  44. ^ Pregled najvažnijih aktivnosti Zavičajnog muzeja u Visokom za period 2020—2022 2022, стр. 278–283.
  45. ^ „Стратегија развоја Опћине Високо 2015—2021”. Град Високо. Приступљено 20. 4. 2026. 
  46. ^ а б „Инвестицијски водич Опћине Високо” (PDF). Град Високо. Приступљено 20. 4. 2026. 
  47. ^ а б „Rejhana Numanović: Historijski značaj Visokog”. Magazin Plus. 29. 8. 2020. Приступљено 27. 4. 2026. 
  48. ^ „Propast kožarskog giganta u Visokom: Od modne piste u Parizu do stečaja u BiH”. Capital.ba. 22. 2. 2024. Приступљено 27. 4. 2026. 
  49. ^ „Na današnji dan 1971. godine — Tito u Visokom: „Govore nam da smo siromašni, a mi njih oblačimo””. Visoko.ba. 6. 5. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  50. ^ „Proglašeno vanredno stanje na području općine Visoko”. Magazin Plus. 6. 4. 1992. Приступљено 27. 4. 2026. 
  51. ^ Visoko.co.ba. „(VIDEO) Sjećanje na borbu za mir u Visokom: Mitingom iz 1992. godine Visočani su tražili slobodu”. Visoko.co.ba (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 29. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-29. 
  52. ^ „Подигнута оптужница против шест особа за ратне злочине на подручју Високог”. Тужилаштво БиХ. 18. 9. 2023. Приступљено 7. 4. 2026. 
  53. ^ „Књига: Свједоци говоре - ратни злочини у општини Високо 1992-1995.”. 
  54. ^ „Злочин: Високо 1992-1995”. 
  55. ^ „Niset Ramić osuđen na 30 godina dugotrajnog zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva”. sudbih.gov.ba (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-28. 
  56. ^ „Logori za Srbe u BiH 1992-1995: Visoko”. 
  57. ^ а б Cohen, Roger (1995-06-14). „Serbs Free More U.N. Captives; Bosnia Troops Mass at Sarajevo”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2026-04-27. 
  58. ^ „Investment Guide – Municipality of Visoko” (PDF). Grad Visoko. Приступљено 17. 3. 2026. 
  59. ^ „Fiskalni promet po općinama FBiH za april 2025. godine” (PDF). Porezna uprava Federacije Bosne i Hercegovine. Приступљено 17. 3. 2026. 
  60. ^ а б „Bosnian 'Indiana Jones' digs for controversy again with park”. Reuters. 5. 8. 2016. Приступљено 17. 3. 2026. 
  61. ^ Lawler, Andrew (1. 1. 2009). „The Mystery of Bosnia's Ancient Pyramids”. Smithsonian Magazine. Приступљено 17. 3. 2026. 
  62. ^ „Whether Real Or A Hoax, Bosnian 'Pyramids' Bringing Tourists To Visoko”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 9. 9. 2017. Приступљено 17. 3. 2026. 
  63. ^ „Poplave u BiH: Bakir Izetbegović obišao naselja u Visokom”. Klix.ba. 17. 5. 2014. Приступљено 17. 3. 2026. 
  64. ^ „Visoko: Otvoren Kulturni centar Altindag”. Preporod.info. 23. 4. 2016. Приступљено 17. 3. 2026. 
  65. ^ „Visoko želi napraviti modernu biblioteku u centru grada, vrijednost projekta 400.000 KM”. Klix.ba. 26. 4. 2025. Приступљено 17. 3. 2026. 
  66. ^ „Visoko i Zavičajni muzej konačno dobijaju stalnu muzejsku postavku”. Visoko.ba. 27. 1. 2026. Приступљено 17. 3. 2026. 
  67. ^ „Zakon o Gradu Visoko” (PDF). Parlament Federacije Bosne i Hercegovine. 2019. Приступљено 17. 3. 2026. 
  68. ^ „Oznake podrijetla, zemljopisnog podrijetla i zajamčeno tradicionalnih specijaliteta”. Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine. Приступљено 17. 3. 2026. 
  69. ^ „Službeni glasnik BiH, broj 36/20”. Službeni list BiH. Архивирано из оригинала 24. 07. 2021. г. Приступљено 17. 3. 2026. 
  70. ^ „Svečano otvorena dionica autoceste Visoko - Podlugovi”. Klix.ba. 10. 7. 2006. Приступљено 17. 3. 2026. 
  71. ^ „RS bi 2018. mogla prestići FBiH po broju kilometara autoputa”. Klix.ba. 18. 9. 2017. Приступљено 17. 3. 2026. 
  72. ^ „Prometna povezanost i infrastruktura”. Grad Visoko. Приступљено 17. 3. 2026. 
  73. ^ „Projekat rekonstrukcije i adaptacije: “Shopping centar i hotel Vema”, Visoko 2016–2023”. Sinteza. 6. 4. 2025. Приступљено 17. 3. 2026. 
  74. ^ „Reconstruction and adaptation project: Shopping center and hotel Vema”. SHARE Architects. Приступљено 17. 3. 2026. 
  75. ^ „Investicija od 50 mil KM - Otvoreni šoping centar i hotel Vema u Visokom”. eKapija. 19. 11. 2023. Приступљено 17. 3. 2026. 
  76. ^ „Suša o objektu koji je vratio sjaj Visokom: Cilj nam je bio ponuditi nešto posebno”. BiznisInfo. 15. 12. 2023. Приступљено 17. 3. 2026. 
  77. ^ „Zavirili smo u prvi poslijeratni astronomski opservatorij u BiH vrijedan 200.000 KM”. N1 (на језику: бошњачки). 14. 11. 2023. Приступљено 22. 4. 2026. 
  78. ^ Jazić, Alen (27. 11. 2023). „Prva poslijeratna opservatorija u BiH: Iz Visokog pogled seže do zvijezda”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). Приступљено 22. 4. 2026. 
  79. ^ „Počela rekonstrukcija ulice Čaršijska i ulice Alije Izetbegovića”. Grad Visoko. 29. 10. 2024. Приступљено 17. 3. 2026. 
  80. ^ „Projekat Rekonstrukcija ulice Čaršijska i ulice Alije Izetbegovića”. Grad Visoko. 14. 7. 2025. Приступљено 17. 3. 2026. 
  81. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  82. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  83. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  84. ^ „Plan upravljanja otpadom Grada Visoko za period 2023–2028. godine (nacrt)” (PDF). Grad Visoko. Приступљено 17. 3. 2026. 
  85. ^ а б в „Akcioni plan održivog upravljanja energijom i prilagođavanja klimatskim promjenama (SECAP) Grada Visoko za period do 2030. godine” (PDF). Grad Visoko. Приступљено 17. 3. 2026. 
  86. ^ а б „Investicijski vodič – bosanska verzija” (PDF). Grad Visoko. Приступљено 17. 3. 2026. 
  87. ^ „Red vožnje Željeznica FBiH za 2025/2026. godinu”. Željeznice Federacije Bosne i Hercegovine. Приступљено 17. 3. 2026. 
  88. ^ „O autocesti”. JP Autoceste FBiH. Приступљено 17. 3. 2026. 
  89. ^ „Sportski aerodrom/letilište »Kenan Jusufbašić - Visoko« - LQVI”. Aero klub Izet Kurtalić. Приступљено 17. 3. 2026. 
  90. ^ „Dom zdravlja Visoko”. dzvisoko.ba. Приступљено 27. 4. 2026. 
  91. ^ „Ulaganja i modernizacija Doma zdravlja Visoko u fokusu Gradske uprave”. 032.ba. 13. 1. 2026. Приступљено 27. 4. 2026. 
  92. ^ „Počinju radovi na Hitnoj pomoći u Visokom”. RTV Visoko. 12. 4. 2026. Приступљено 27. 4. 2026. 
  93. ^ „Galerija Likum '76”. Visoko.ba. Приступљено 27. 4. 2026. 
  94. ^ „Zajednička izložba Zavičajnog muzeja i Galerije „Likum '76” Visoko”. Visoko.ba. 13. 6. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  95. ^ „28. Visočki likovni susreti: Galerija Likum '76”. COBISS+. Приступљено 27. 4. 2026. 
  96. ^ „Galerija — samostan Visoko”. Franjevačka provincija Bosna Srebrena. Приступљено 27. 4. 2026. 
  97. ^ „Odigrana predstava „Audijencija” Teatra TOTAL Visoko”. Magazin Plus. 30. 11. 2024. Приступљено 27. 4. 2026. 
  98. ^ Kodrić, Sanjin (27. 2. 2024). „Zemaljski život i dramsko-teatarski glasovi Gordane Muzaferije (1948—2008)”. Biserje. Приступљено 27. 4. 2026. 
  99. ^ „Вечерас игра: Театар „Тотал” Високо”. Радио Требиње. 23. 7. 2016. Приступљено 27. 4. 2026. 
  100. ^ Visoko.co.ba (2025-11-29). „Odigrana predstava "Family" visočkog Teatra “Total””. Visoko.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2026-04-27. 
  101. ^ „Rasim Kadić: etabliran teatarski, filmski i likovni program manifestacije „Dani Zaima Muzaferije””. Federalna.ba. 23. 11. 2022. Приступљено 27. 4. 2026. 
  102. ^ „Galerija „Likum '76” Visoko: Drugi dio postavke izložbe bh. slikara”. Magazin Plus. 24. 11. 2023. Приступљено 27. 4. 2026. 
  103. ^ „Kulin Ban – festival kulture 2025. u Visokom”. Visoko.ba. 16. 6. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  104. ^ „Kompletan program prvog dijela manifestacije „Visočko ljeto””. Visoko.ba. 20. 7. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  105. ^ „Zavičajni muzej Visoko: Najava izložbe i edukativnih radionica”. Visoko.ba. 24. 6. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  106. ^ „Međunarodna smotra folklora „Kreni, kreni, kolovođo””. Visoko.net. 25. 7. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  107. ^ „Deveti festival folklora „Čuvari tradicije” okuplja učesnike iz osam zemalja”. Mreža za izgradnju mira. 5. 8. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  108. ^ „Međunarodna smotra folklora u parku „Ravne 2””. Visoko.ba. 8. 8. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  109. ^ „U Visokom 20. jula počinje festival muzike i folklora”. Nezavisne novine. 14. 7. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  110. ^ Ganić 2021, стр. 139–146.
  111. ^ а б в г д ђ е „Образовање”. Град Високо. Приступљено 27. 4. 2026. 
  112. ^ Ganić 2021, стр. 144.
  113. ^ Ganić 2024, стр. 198–199.
  114. ^ „Медреса „Осман еф. Реџовић””. Муфтијство сарајевско. 1. 12. 2016. Приступљено 27. 4. 2026. 
  115. ^ . „Српска основна школа у Високом (1840—1914)”. Годишњак. Приступљено 27. 4. 2026. 
  116. ^ Ganić 2021, стр. 144–145.
  117. ^ Ganić 2024, стр. 196–198.
  118. ^ Ganić 2024, стр. 199–201.
  119. ^ Ganić 2024, стр. 201–203.
  120. ^ Ganić 2024, стр. 203–205.
  121. ^ Ganić 2024, стр. 205–209.
  122. ^ „Гимназија”. Фрањевачка класична гимназија — Високо. Приступљено 27. 4. 2026. 
  123. ^ Ganić 2024, стр. 209–213.
  124. ^ Ganić 2024, стр. 213–217.
  125. ^ „О нама”. ЈУ МСШ „Хазим Шабановић” Високо. Приступљено 27. 4. 2026. 
  126. ^ „Avdo Smailović, kompozitor koji je obilježio historiju muzike u BiH”. Magazin Plus. 22. 2. 2018. Приступљено 27. 4. 2026. 
  127. ^ „Spisak učesnika festivala Soda Open Air 2005”. Barikada. 22. 6. 2005. Приступљено 27. 4. 2026. 
  128. ^ „Rasim Kadić: „Dani Zaima Muzaferije” su najuspješnija amaterska manifestacija u Bosni i Hercegovini”. Objavi.ba. 2023. Приступљено 27. 4. 2026. 
  129. ^ „In memoriam: Omer Pobrić”. AMUS. Приступљено 27. 4. 2026. 
  130. ^ „Neprocjenjivo bogatstvo Omerovog Instituta sevdaha moglo bi završiti na deponiji”. Reprezent.ba. 17. 11. 2019. Приступљено 27. 4. 2026. 
  131. ^ „Соколски дом”. Завичајни музеј Високо. 20. 12. 2019. Приступљено 27. 4. 2026. 
  132. ^ „Соколски дом”. Завичајни музеј Високо. 20. 12. 2019. Приступљено 27. 4. 2026. 
  133. ^ „Haris Jusufbašić — prvak svijeta”. Vazduhoplovni savez Bosne i Hercegovine. Приступљено 27. 4. 2026. 
  134. ^ „Aeroklub „Izet Kurtalić” Visoko”. Sportski savez Visoko. 25. 3. 2018. Приступљено 27. 4. 2026. 
  135. ^ „FF champs index 1999”. www.freeflightnews.org.uk. Приступљено 2026-04-27. 
  136. ^ „Elvedina Muzaferija — Athlete Biography”. FIS. Приступљено 27. 4. 2026. 
  137. ^ „Elvedina Muzaferija: Bosnia's alpine skiing history-maker”. Olympics.com. 5. 3. 2025. Приступљено 27. 4. 2026. 
  138. ^ „Armin Hajduković — najuspješniji senior općine Visoko za 2013. godinu”. Sportski savez Visoko. 11. 3. 2014. Приступљено 27. 4. 2026. 
  139. ^ „Faruk Vražalić i Almina Mušinbegović najbolji sportisti u 2014.”. Sportski savez Visoko. 19. 2. 2015. Приступљено 27. 4. 2026. 
  140. ^ „BiH viceprvak Balkana u taekwondou”. SportSport.ba. 19. 12. 2011. Приступљено 27. 4. 2026. 
  141. ^ „Historijat kluba”. НК Босна Високо. Приступљено 27. 4. 2026. 
  142. ^ „1975—1980”. Фудбалски савез Војводине. Приступљено 27. 4. 2026. 
  143. ^ „1980—1985”. Фудбалски савез Војводине. Приступљено 27. 4. 2026. 
  144. ^ „European Handball Federation - 1999/00 Men's EHF Cup / 1/8-finals”. www.eurohandball.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-01. 
  145. ^ „INVESTICIJSKI SAŽETAK” (PDF). Općina VIsoko. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2017. г.. 
  146. ^ Visoko.co.ba. „Prevent Grupacija i ove godine proizvela autopresvlake za milion vozila u Evropi”. Visoko.co.ba (на језику: boš.). Архивирано из оригинала 01. 05. 2019. г. Приступљено 1. 5. 2019. 
  147. ^ . „Strategija razvoja Općine Visoko” (PDF). Grad Visoko: 33—43. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г.. 
  148. ^ . „Preduzetničke industrijske zone” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-06. 
  149. ^ Ganić, Amir; Begić, Munevera; Patković, Emir; Čaušević, Amir; Krvavica, Marina; Brenjo, Dragan (2019-07-30). . „Zaštita zemljopisnog podrijetla „Visočke pečenice“ – put do brenda”. MESO: Prvi hrvatski časopis o mesu (на језику: хрватски). XXI (4): 386—396. ISSN 1332-0025. doi:10.31727/m.21.4.3. 
  150. ^ Ganić, Amir; Zorlak, Alma; Begić, Munevera (2018-02-19). . „Utjecaj različitih količina dodane kuhinjske soli na senzorna svojstva 'Visočke pečenice'”. MESO: Prvi hrvatski časopis o mesu (на језику: хрватски). XX (1): 50—57. ISSN 1332-0025. doi:10.31727/m.20.1.3. 
  151. ^ Pašalić, Adi (2020). „Visočka pečenica - prepoznatljiv BiH proizvod uskoro zaštićen oznakom porijekla”. Agroklub.ba (на језику: boš.). Приступљено 2020-05-22. 
  152. ^ „Visočka pečenica postala zaštićen nacionalni proizvod”. Biznis Info (на језику: бошњачки). 5. 6. 2020. Приступљено 9. 6. 2020. 
  153. ^ „Tourists flock to Bosnian hills but experts mock amateur archaeologist”. The Guardian. 5. 10. 2006. Приступљено 21. 4. 2026. 
  154. ^ „The Mystery of Bosnia's Ancient Pyramids”. Smithsonian Magazine. 1. 1. 2009. Приступљено 21. 4. 2026. 
  155. ^ „Ravne Tunnels”. Visit Visoko. 6. 9. 2023. Приступљено 21. 4. 2026. 
  156. ^ „(VIDEO) Rezime sezone u Bosanskoj dolini piramida na RTV Visoko”. Fondacija „Arheološki park: Bosanska piramida Sunca”. 1. 1. 2025. Приступљено 21. 4. 2026. 
  157. ^ „Kalendar događaja za 2025.”. Fondacija „Arheološki park: Bosanska piramida Sunca”. 29. 9. 2024. Приступљено 21. 4. 2026. 
  158. ^ „The Traditional Manifestation “Bosnian Pyramids for Children” Was Held in “Ravne 2” Park”. Visit Visoko. 28. 5. 2024. Приступљено 21. 4. 2026. 
  159. ^ „Bosnia's 'Ancient Pyramids' Served Major Tourism Boost By Tennis Ace Djokovic”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 21. 12. 2020. Приступљено 21. 4. 2026. 
  160. ^ „Djokovic opens regional tennis centre at Bosnian pyramids park”. Reuters. 13. 7. 2022. Приступљено 21. 4. 2026. 
  161. ^ „Semir Osmanagić i Novak Đoković – Visoko 2023”. Fondacija „Arheološki park: Bosanska piramida Sunca”. 3. 3. 2023. Приступљено 21. 4. 2026. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Опште монографије и синтезе о Високом

[уреди | уреди извор]

Праисторија, Околиште и археологија Височке котлине

[уреди | уреди извор]

Античко доба и римска управа

[уреди | уреди извор]

Средњовјековно Високо, Мили, Подвисоки

[уреди | уреди извор]

Османски период

[уреди | уреди извор]

Аустроугарски период и Краљевина Југославија

[уреди | уреди извор]

Друштвени, културни и музејски рад

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Високо&oldid=31021826”