Тешањ
Тешањ | |
|---|---|
 Град Тешањ гледан са Градине | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Тешањ |
| Становништво | |
| — 2013. |  5.257 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 48″ С; 17° 59′ 12″ И / 44.61330° С; 17.98671° ИКоординате: 44° 36′ 48″ С; 17° 59′ 12″ И / 44.61330° С; 17.98671° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Тешањ Тешањ на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74260 |
| Позивни број | 032 |
Тешањ је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Тешањ, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 5.621 Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Тешњу је пописано 5.257 лица.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Тешањ се налази на раскршћу средње и сјевероисточне Босне и Херцеговине. Смештен је на падинама Јелаха. Подручје општине је након завршетка рата просторно смањено са 223 km2 на 209 km2, а након формирања општине Усора површина општине Тешањ данас износи око 156 km2. Надморска висина је 230 m. Клима је умјерено континентална. Густина насељености је 310 становника/km2.
Овдје се налазио „Државни дјечији дом Тешањ” (1946-1959) о којем је објављена књига.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Тешањ је имала 48.480 становника, распоређених у 47 насељених места.
| Састав становништва – насеље Тешањ | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[3] | 1991. | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 5 257 (100,0%) | 5 621 (100,0%) | 5 253 (100,0%) | 3 901 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 4 883 (92,89%) | 4 651 (82,74%)1 | 4 376 (83,30%)1 | 3 489 (89,44%)1 | |||
| Босанци | 143 (2,720%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 76 (1,446%) | 206 (3,665%) | 160 (3,046%) | 174 (4,460%) | |||
| Неизјашњени | 45 (0,856%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 35 (0,666%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 34 (0,647%) | – | – | – | |||
| Срби | 25 (0,476%) | 293 (5,213%) | 248 (4,721%) | 201 (5,153%) | |||
| Црногорци | 6 (0,114%) | – | 12 (0,228%) | 9 (0,231%) | |||
| Остали | 6 (0,114%) | 79 (1,405%) | 62 (1,180%) | 12 (0,308%) | |||
| Албанци | 2 (0,038%) | – | 13 (0,247%) | 1 (0,026%) | |||
| Непознато | 2 (0,038%) | – | – | – | |||
| Југословени | – | 392 (6,974%) | 381 (7,253%) | 11 (0,282%) | |||
| Словенци | – | – | 1 (0,019%) | 4 (0,103%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 09. 05. 2016.
- ^ ИСПОВЕСТ Мајку су му заклале усташе, њега узела муслиманска породица: Нисам ја Омер, већ Драгољуб („Вечерње новости”, 14. септембар 2020)
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
