Tetoviranje bradavice i areole dojke

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Tetoviranje bradavice i areole dojke je minimalno invazivna metoda u estetskoj i rekonstruktivnoj hirurgiji kod žena koje su bolovale od raka dojke. Ovu tehniku umetničkog tetoviranja plastični hirurzi umnogome su naučili od profesionalnoih tattoo majstora, kako bi tetovaža izgledala što realističnije i bila pravo umetničko delo.[1]

Rekonstrukcija bradavice je najlakša, sa tehničkog aspekta, ali je najvažnija iz estetske perspektive, posebno ako se primenjuje u kombinaciji sa tetovažom i istinska je umetnost u medicini.[2]

Istorija[уреди | уреди извор]

Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena. Svake godine oko 4.000 žena oboli, a 1.600 umre od ove bolesti. Jedna od osam žena tokom svog života oboli od raka dojke.[3] Tehnike kojima se danas raspolaže u lečenju zloćudni tumor dojke zahteva mastektomiju, a nakon nje i rekonstrukciju dojke u skoro svim slučajevima.

Postoje različite tehnike rekonstrukcije dojke i areola – bradavica kompleksa, promovisane od strane različitih autora. Među prvima koji su začeli rekonstrukciju bili su Rees,[4] i Spear et al.[5] 1975. godine, a Beker je bio prvi hirurg koji je, u proces rekonstrukcije, uveo tehniku tetoviranja za areola – bradavice kompleks, 1986. godine.[6] Trenutno, medicinska oprema koja se koristi u svrhu tetoviranja sve više je prisutna i visokog je kvaliteta, a nudi i jače tonove i nijanse pigmenta kako bi se što približnije oslikala i dočarala prirodna bradavica sa areolom.

Tehnike rekonstrukcije značajno su evoluirale tokom godina, od jednostavnih, do tetoviranja tehnološki naprednijih, mada retko dostupnih, tkiva inženjering. Današnje tehnike su u stanju da obezbede dugotrajnu i zadovoljavajuću rekonstrukciju minimalnog morbiditeta.[7]

Mnogi tattoo majstori su popularani među ženama koje su preživele rak dojki. Oni nude standardne tetovaže, ali i one posebne, kod kojih naročito dolazi do izražaja njihov umetnički duh na polju iscrtavanja areola i bradavica nakon rekonstrukcije dojke.

Značaj[уреди | уреди извор]

Analiza i pregled studija o rekonstrukciji bradavice – areola kompleksa ima značajan uticaja na psihosocijalni život žene. Pacijenti sa gubitkom bradavice i areole, nakon operacije raka dojke, ekscizija dojke, traume ili sa urođenim nedostatkom dojke doživljavaju veliku psihološku traumu.

U slučaju raka dojke, kompletna rekonstrukcija dojke, nakon mastektomije, predstavlja značajan psihološki faktor kod žena. Rekonstrukcija bradavice može da se uradi na svim vrstama rekonstruisane dojke, u bilo koje vreme, nakon završetka hirurške intervencije.

Kako su bradavice u centralnom fokusu kada se gleda dojka, rekonstrukcija dojke bradavice – areola kompleksa važna je komponenta za završetak rekonstrukcije dojke. Takođe se pokazalo da je značajan uticaj psihološkog faktora kod žena, u smislu samopouzdanja, u odnosu na one bez bradavica – areola kompleksne rekonstrukcije. Za realizaciju ove metode neophodno je da hirurg ima umetničku slobodu u radu i ponekad pomoć tattoo umetnika.

Metoda tetoviranje[уреди | уреди извор]

Tetoviranje je drugi glavni dodatak rekonstrukciji areole. Bilo da se koristi samostalno ili zajedno sa presađivanjem kože, jer tetoviranje može pružiti izvrsno podudaranje areolarne boje sa ograničenim morbiditetom.[1]

Za tetoviranje se koristi intradermalni pigment, obično smeše gvožđa i titanijumovog oksida izabran sa pločice u boji. Ovi pigmenti se zatim elektronski talože na revidirani / višak kože dojke ili na druga područja tela, gde je potrebna revizijska operacija.

Primena sterilne tehnika je obavezna kako bi se sprečila mogućnost prenosa bolesti i virusa. Previše površno postavljanje pigmenta rezultiraće istiskivanjem i gnječenjem pigmenta, dok dublje postavljanje dovodi do obrade i uklanjanja makrofaga, što rezultuje ranim izbledanjem pigmenta.[8]

U jednostranim slučajevima treba odabrati boje koje su malo više pigmentirane od kontralateralne areole. Spear i Arias otkrili su da je 9,5% areola bilo potrebno popraviti da bi pigment izbledeo i da je 60% svih areola opisano kao presvetle tokom intervala ispitivanja.[9] Stoga će mnogim pacijentima verovatno trebati dodatno tetoviranje nakon nekoliko meseci ili godina da bi se postigle estetski simetrično podudaranje boja.[1]

Nakon izvođenja tetovaža, područje će obično biti podvrgnuto zaštiti i stvaranju kore tokom 3-5 dana. Prostor treba održavati vlažnim sa bacitracinom ili drugom vrstom vazelina, a obloge treba menjati svakodnevno. Posle ovog perioda može doći do blage depigmentacije i mnogim pacijentima će biti potrebna pkorekcija u narednih nekoliko meseci.[1]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Nimboriboonporn, Anongporn; Chuthapisith, Suebwong (фебруар 2014). „Nipple-areola complex reconstruction”. Gland Surgery. 3 (1): 35—42. ISSN 2227-684X. PMC 4115772 Слободан приступ. PMID 25083492. doi:10.3978/j.issn.2227-684X.2014.02.06. 
  2. ^ „Tetoviranje kao umetnost u rekonstrukciji dojke”. www.tmg.org.rs. Приступљено 2021-06-13. 
  3. ^ Ministarstvo zdravlja republike Srbije. Nacionalni program za prevenciju raka dojke 2014. godina.
  4. ^ Rees TD, Reconstruction of the breast areola by intradermal tattooing and transfer. Case report. Plast Reconstr Surg. 1975 May; 55(5):620-1
  5. ^ Spear SL, Convit R, Little JW Intradermal tattoo as an adjunct to nipple-areola reconstruction. Plast Reconstr Surg. 1989 May; 83(5):907-11.
  6. ^ Becker H. The use of intradermal tattoo to enhance the final result of nipple-areola reconstruction. Plast Reconstr Surg 1986; 77: 673–6.
  7. ^ Cao YL, Lach E, Kim TH, et al. Tissue-engineered nipple reconstruction. Plast Reconstr Surg 1998; 102: 2293–8.
  8. ^ Garg G, Thami GP, Micropigmentation: tattooing for medical purposes. Dermatol Surg. 2005 Aug; 31(8 Pt 1):928-31; discussion 931.
  9. ^ Spear SL, Arias J Long-term experience with nipple-areola tattooing. Ann Plast Surg. 1995 Sep; 35(3):232-6.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Rees TD. Reconstruction of the breast areola by intradermal tattooing and transfer. Case report. Plast Reconstr Surg 1975;55:620-1
  • Spear SL, Convit R, Little JW., 3rd Intradermal tattoo as an adjunct to nipple-areola reconstruction. Plast Reconstr Surg 1989;83:907-11 [PubMed]
  • Garg G, Thami GP. Micropigmentation: tattooing for medical purposes. Dermatol Surg 2005;31:928-31; discussion 931 [PubMed] [Google Scholar]
  • Spear SL, Arias J. Long-term experience with nipple-areola tattooing. Ann Plast Surg 1995;35:232-6

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tetoviranje_bradavice_i_areole_dojke&oldid=27448621”