Univerzitet Mičigena
| University of Michigan | |
 | |
| lat. Universitas Michigania | |
| Moto | lat. Artes, Scientia, Veritas |
|---|---|
| Moto (na srpskom) | Umetnost, znanje, istina |
| Tip | Predvodnički javni |
| Osnivanje | 26. avgust 1817[1] |
| Akademske afilijacije | |
| Endaument | $11,90 milijardi (2018)[2] |
| Budžet | $8,99 milijardi (2018)[3] |
| Predsednik | Mark Šlisel |
| Prorektor | Martin Filbert |
| Nastavno osoblje | 6.771[4] |
| Administrativno osoblje | 18.986[5] |
| Broj studenata | 46.002[6] |
| Preddiplomci | 29.821[6] |
| Postdiplomci | 16.181[6] |
| Lokacija | En Arbor, Mičigen, Sjedinjene Države 42° 16′ 37″ N 83° 44′ 17″ W / 42.27694° С; 83.73806° З |
| Kampus | 3.177 acres (12,86 km2) Ukupno: 20.965 acres (84,84 km2), uključujući botaničku baštu[7] |
| Boje | Žuto i plavo[8] |
| Atletski nadimak | Volverini |
| Sportske afilijacije | NCAA odsek I – Velikih deset |
| Veb-sajt | www |
 | |
Univerzitet Mičigena (engl. University of Michigan, UM, U-M, U of M ili UMich), često jednostavno nazivan Mičigen, javni je istraživački univerzitet u En Arbor. Ovaj univerzitet je najstariji u Mičigenu. On je osnovan 1817. godine u Detrojtu, kao Catholepistemiad, ili Univerzitet Mičigena, 20 godina pre nego što je teritorija postala država. Škola se preselila u En Arbor 1837. godine na posed od 40 acres (16 ha) koji je u današnje vreme poznat kao Centralni kampus. Od svog uspostavljanja u En Arbor, univerzitetski kampus se proširio tako da sad obuhvata više od 584 glavnih zgrada sa kominovanom površinom od više od 34×106 gross sq ft (780 acres; 3,2 km2) u Centralnom kampusu i Severnom kampusu, dva regionalna kampusa u Flintu i Dirbornu, i Centar u Detrojtu. Ovaj univerzitet je osnivački član Asocijacije američkih univerziteta.
Univerzitet Mičigena se smatra jednim od najznačajnijih istraživačkih univerziteta u Sjedinjenim Državama sa godišnjim izdacima za istraživanje koji su skoro 1,5 milijardi dolara.[9][10] Mičigen je klasifikovan kao Univerzitet doktorskih studija sa veoma visokim istraživanjima prema Karnegijevoj klasifikaciji institucija visokog obrazovanja.[11] Godine 2019, on je rangiran na 8. mesto među univerzitetima širom sveta prema SCImago rangiranju institucija.[12] Prema podacima iz oktobra 2019. godine, 52 Mekarturovih stipendista, 25 dobitnika Nobelove nagrade, 6 dobitnika Tjuringove nagrade i 1 dobitnik Fildsove medalje su bili povezani sa Univerztetom Mičigena. Njegov sveobuhvatni diplomski program nudi doktorske studije iz humanističkih i društvenih nauka, STEM oblasti (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), kao i stručne diplome iz arhitekture, biznisa, medicine, prava, farmacije, nege bolesnika, socijalnog rada, javnog zdravlja, i stomatologije. Živući bivši studenti Mičigena sačinjavaju grupu od više od 540.000 osoba, koja je jedna od najvećih među univerzitetima širom sveta.[13]
Mičigenski atletski timovi se takmiče u Diviziji I NCAA i kolektivno su poznati pod nazivom Volverini. Oni su članovi grupe Velikih deset. Više od 250 Mičigenskih sportista ili trenera je učestvovalo na olimpijskim takmičenjima, osvojivši više od 150 medalja.[14]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „U-M's Foundings in Detroit and Ann Arbor: Key Dates”. University of Michigan. Архивирано из оригинала 1. 11. 2013. г. Приступљено 28. 1. 2016.
- ^ As of June 30, 2018. „U.S. and Canadian Institutions Listed by Fiscal Year (FY) 2018 Endowment Market Value and Change in Endowment Market Value from FY 2017 to FY 2018” (PDF). National Association of College and University Business Officers and Commonfund Institute. 2018. Приступљено 1. 7. 2019.
- ^ „FY 2018-2019 U-M Budget” (PDF). Office of Budget and Planning. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 06. 2019. г. Приступљено 15. 11. 2018.
- ^ „University of Michigan – Ann Arbor: Faculty Headcount by Rank, Gender, and Race/Ethnicity” (PDF). University of Michigan. 11. 11. 2014. стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 3. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2015.
- ^ „University of Michigan – Ann Arbor: Staff Headcounts by Gender, Race/Ethnicity & Job Family” (PDF). University of Michigan. 13. 11. 2014. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 3. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2015.
- ^ а б в „The Michigan Almanac” (PDF). U-M Office of Budget and Planning. U-M Office of Budget and Planning. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 11. 2018. г. Приступљено 30. 10. 2018.
- ^ „Environmental Stewardship at the University of Michigan” (PDF). University of Michigan Occupational Safety and Environmental Health. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2007. г. Приступљено 29. 4. 2007.
- ^ „Style Guide: Colors”. Office of Global Communications, University of Michigan. 7. 7. 2015. Приступљено 7. 7. 2015.
- ^ „University of Michigan spends 2nd most on research at $1.5 billion”. Приступљено 18. 11. 2018.
- ^ „University of Michigan”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 7. 12. 2014.
- ^ „IU research Center to House Carnegie Classification of Institutions of Higher Education | Carnegie Foundation for the Advancement of Teaching”. Carnegie Foundation for the Advancement of Teaching (на језику: енглески). 7. 10. 2014. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „SCImago Institutions Rankings - Higher Education - All Regions and Countries - 2019 - Overall Rank”. www.scimagoir.com.
- ^ „Michigan Listed Among Ten Most Powerful Alumni Networks | Michigan Ross”. michiganross.umich.edu. Приступљено 10. 1. 2017.
- ^ „Michigan in the Olympics - by sport University of Michigan Athletics”. bentley.umich.edu. Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 29. 09. 2019.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Fiske, Edward B. (2004). Fiske Guide to Colleges 2005 (Twenty-first Edition). Naperville, IL: Sourcebooks, Inc. ISBN 1-4022-0229-6.
- Fleming, Robben W. (1996). Tempests into Rainbows: Managing Turbulence. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-472-10674-0.
- Hebel, Sara (15. 10. 2004). „State Regents: Should They Be Elected or Appointed?”. The Chronicle of Higher Education. 51 (8): A1.
- Hinsdale, Burke A. (1906). Demmon, Isaac, ур. History of the University of Michigan. University of Michigan. ISBN 0-932212-33-6.
- Holtzer (editor), Susan. (1990). Special to the Daily: The 1st 100 Years of Editorial Freedom at the Michigan Daily. Caddo Gap Press. ISBN 0-9625945-2-0.
- Peckham, Howard H. (1994). The Making of The University of Michigan 1817–1992. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-472-06594-7.
- „Facts & Figures”. University of Michigan Office of Budget & Planning. Архивирано из оригинала 17. 8. 2010. г. Приступљено 25. 10. 2008.
- Nelson, Greg. (2009). M is for Michigan Football Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2012) University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-03387-4.
- Duderstadt, Anne. Karels, Liene. (editors). (2003). The University of Michigan: A Seasonal Portrait. University of Michigan Press. ISBN 978-1-85841-107-1.
- Bentley Historical Library (2001). „The Board of Regents of the University of Michigan”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2007. г. Приступљено 7. 9. 2007.
- Bentley Historical Library (2004). „Presidents of the University of Michigan”. Архивирано из оригинала 22. 6. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2018.
- Brennan, Thomas E. (9. 10. 2001). „A Portrait of Augustus B. Woodward” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2006. г. Приступљено 6. 9. 2007.
- Dunbar, Willis F.; May, George S. (1995). Michigan: A History of the Wolverine State. Grand Rapids, MI: Wm. B. Eerdmans. ISBN 0-8028-7055-4.
- Fedynsky, John (2001). „What's in a name?”. Res Gestae.
- Hinsdale, Burke A. (1906). Demmon, Isaac, ур. History of the University of Michigan. University of Michigan. Приступљено 16. 8. 2007.
- McLaughlin, Andrew C. (1891). Adams, Herbert B., ур. History of Higher Education in Michigan. Contributions to American Educational History. Government Printing Office. стр. 20.
- Shaw, Wilfred (1920). „The University of Michigan”. New York: Harcourt, Brace and Howe.
- Shaw, Wilfred B., ур. (1942). The University of Michigan, an Encyclopedic Survey. 1. University of Michigan Press. Приступљено 21. 10. 2018.
- Bentley Historical Library (2015). „Martin Luther King Jr.'s 1962 visit to University of Michigan: Live as Brothers, or Die as Fools”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 30. 09. 2019.
- Farrand, Elizabeth (1885). History of The University of Michigan. Ann Arbor: Register Publishing House.
- Fleming, Robben W. (1996). Tempests into Rainbows: Managing Turbulence. Ann Arbor: The University of Michigan Press. ISBN 0-472-10674-0.
- Holtzer (editor), Susan. (1990). Special to the Daily: The 1st 100 Years of Editorial Freedom at the Michigan Daily. Caddo Gap Press. ISBN 0-9625945-2-0.
- Peckham, Howard H. (1994). The Making of The University of Michigan 1817–1992. Ann Arbor: The University of Michigan Press. ISBN 0-472-06594-7.
- Slosson, Edwin E. (1910). „Great American Universities”. Macmillan: 182—209.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Zvanični veb-sajt
- University of Michigan Athletics website
- Univerzitet Mičigena na sajtu Curlie (језик: енглески)
Текстови на Викизворнику:
- Shaw, W. B. (1922). „Michigan, University of”. Encyclopædia Britannica (12 изд.).
- „Michigan, University of”. Collier's New Encyclopedia. 1921.
- „Michigan, University of”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
- „Michigan, University of”. New International Encyclopedia. 1905.
- „Michigan, University of”. The American Cyclopædia. 1879.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ostale | |
