Vešanje
Vešanje u svom tradicionalnom i uobičajenom smislu označava davljenje, pri čemu se koristi težina same osobe, uz pomoć predmeta (omča) koji je toj osobi omotan oko vrata, što izaziva pritisak na disajne puteve i vratne arterije.[1] Vešanje u pravilu za cilj ima izazvati smrt obešene osobe, te je kroz istoriju bio jedan od najčešćih i najpopularnijih metoda pogubljenja, a u današnjem svetu predstavlja najčešći oblik samoubistva.[2] U retkim slučajevima može biti posledica nesrećnog slučaja, a kao jedan od primera se često navodi autoerotska asfiksija.[3]
Literatura
[уреди | уреди извор]- Jack Shuler, The Thirteenth Turn: A History of the Noose. New York: Public Affairs, 2014, ISBN 978-1610391368
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Krstić, Radica; Mitrović, Snežana; Đorđević, Svetlana; Radisavljević, Biljana (2012). . „Cardiopulmonary resuscitation for hanged”. ABC - časopis urgentne medicine. 12 (1): 29—33. ISSN 1451-1053.
- ^ Biddle, Lucy; Donovan, Jenny; Owen-Smith, Amanda; Potokar, John; Longson, Damien; Hawton, Keith; Kapur, Nav; Gunnell, David (2010). . „Factors influencing the decision to use hanging as a method of suicide: qualitative study”. British Journal of Psychiatry (на језику: енглески). 197 (4): 320—325. ISSN 0007-1250. doi:10.1192/bjp.bp.109.076349. Архивирано из оригинала 2015-08-31. г..
- ^ d.o.o, cubes. „O TOME SE NE PRIČA: Autoerotska ASFIKSIJA od koje su navodno umrli Dejvid Karadin i Majkl Hačins”. Lepota i Zdravlje (на језику: српски). Приступљено 2026-01-17.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- A Case Of Strangulation Fabricated As Hanging
- Obliquity vs. Discontinuity of ligature mark in diagnosis of hanging – a comparative study
- Death Penalty Worldwide Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. новембар 2013) Academic research database on the laws, practice, and statistics of capital punishment for every death penalty country in the world.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
