WebDAV

Из Википедије, слободне енциклопедије

WebDAV (енгл. Web-based Distributed Authoring and Versioning) је отворени стандард за набавку и пренос података путем рачунарских мрежа. При томе, корисници визуелно долазе до података као на сопственом рачунару.

Технички посматрано, WebDAV представља проширење постојећег протокола HTTP/1.1, без његових ограничења. Досадашњи пренос података је био ограничен на једну датотеку по упиту. Овим протоколом се омогућава преношење више датотека и/или орднера истовремено, а уз то се нуди и контрола верзије података.


Предности[уреди]

Највећа предност овог протокола се огледа у коришћењу стандардног HTTP-порта (обично 80), чиме се избјегава додатна конфигурација заштитних механизама рачунарских мрежа. При другим методама преноса података (FTP, SSH) је потребно додатно отварање портова.


Развој[уреди]

Три радне групе IETF (Internet Engineering Task Force) раде на развоју овог протокола: WebDAV Working Group, DASL Working Group и Delta-V Working Group[1].


Техничка позадина протокола[уреди]

Овај протокол се састоји из скупа нових метода и заглавља постојећег HTTP протокола и, вјероватно је први протокол који користи проширени језик означавања хипертекста (XML).

Нове методе:

  • PROPFIND – Користи се за читање особина ресурса као и евентуалне структуре истих.
  • PROPPATCH – Мијења и брише више особина ресурса у једном кораку.
  • MKCOL – Прави нову "колекцију" (орднер).
  • COPY – Копира ресурс са једне на другу адресу (URI).
  • MOVE – Помијера ресурс са једне на другу адресу (URI).
  • LOCK – Заштићује ресурс.
  • UNLOCK – Уклања заштиту ресурса.

Ресурс је специфичан појам у HTTP, који представља "оно на шта једна адреса (URI) показује“.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]