Zakletva Horacijeva

С Википедије, слободне енциклопедије

Zakletva Horacijeva je slika [1] Žak Luisa Davida koja se smatra prvom slikom neoklasicizma koja je svojim intenzivnim iluzionizmom snažno uticala na generacije slikara posle; takođe je jedna od prvih propagandnih slika u istoriji.

Izvor[уреди | уреди извор]

ulje na platnu , 335 × 427 cm Louvre, Pariz
Jacques-Louis David, 1785.

Slika je prvi put izložena 1785. god. i prikazuje scenu iz klasične antike u kojoj je prikazana rimska tradicija časti i samožrtvovanja. Priča o Horacijevima nije opisana u klasičnim izvorima, ali je bila poznata iz tragedije Piera Corneila, francuskog dramatičara iz 17. veka. U njoj se opisuje kako su se Rimljani i stanovnici Alba Longe dogovorili kako će svoje razmirice radije rešiti trostrukim dvobojem nego otvorenim ratom. I to trostruki blizanci - Horacijevi, protiv tri kuratora iz Albe Longe, isto tako trostrukih blizanaca.

Odlike[уреди | уреди извор]

David je muške likove postavio u strogim pravolinijskim položajima, suprotstavivši im organski nepravilno oblikovane poze žena.

Scena je smeštena u interijeru klasične rimske građevine gde su figure u rimskim nošnjama i strogim i odlučnim pozama koje su namerno teatralne. U kontrastu s strogim i krutim držanjem ovih likova su žene i deca koji su manji i skupljeni su u kutu u seriji tečnih i ritmičnih krivih linija koje aludiraju njihovu osjećajnost. Jedna od njih je sestra Horacijevih koja je u romantičnoj vezi s jednim od rivala Horacijevih; što se vidi po njenoj pozi u kojoj ju je savadala njena tragična sudbina. U senci pozadine, jedna žena teši svoju decu.

Likovi izražavaju želju poistovećenja francuskih republikanaca, koji će kasnije povesti Francusku revoluciju, s njihovim uzorima iz istorije - Rimskom Republikom. Ironija je u tome što je sliku naručio kralj Luj XVI kao deo svog programa za moralnim poboljšanjem Francuske, a kraljevskom ministru za umetnost, koji je odobrio sliku je promakla očita propagandna politička uloga slike.

David je ovu sliku naslikao u Rimu i u njoj je izrazio ideje prosvetiteljstva koje je utvrdio Žan Žak Ruso u svom "Društvenom ugovoru". Republikanski ideali generala sa svojim sinovima kao vojnicima postaju okosnica slike. Njihova zakletva se može protumačiti kao čin osnivanja države [2]Ta podela uloga po polu je isto tako jedna od postavki Rusoovih teorija.[3]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Analiza slike Zakletva Horacijevih. David Jacques Louis”. gushins.ru. Приступљено 2022-05-21. 
  2. ^ „Zakletva Horacijeva”. Wikiwand (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-21. 
  3. ^ „Zakletva Horacijeva”. Wikiwand (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-21.