Пређи на садржај

Теофраст

С Википедије, слободне енциклопедије
Historia plantarum, 1549

Теофраст (право име Тиртам; рођен 370. п. н. е. на острву Лезбосу) био је филозоф и књижевник. Он је један од најцитиранијих аутора антике.

Прво је био Платонов ученик, али је после његове смрти напустио његову и прешао у Аристотелову школу. Аристотел га је именовао за вођу и наследника своје перипатетичке школе, за старатеља свом сину и за наследика библиотеке. У току 34 године његове управе, школу је похађало више од 2000 ученика.

Диоген Лаертије је оставио највише података о Теофрасту у делу „Животи и мишљења истакнутих филозофа“. Тестамент Теофрастов, који наводи Лаертије, је врло важан историјски документ из кога се дознаје право стање у перипатетичкој школи. Држао је предавања из филозофије, природних наука, етике, реторике, психологије, поетике и др.

Сачувана су три његова дела: „Историја биљака“ у девет књига, „Порекло биљака“ у шест књига и сатирично комична збирка „Карактери“. Изгубљено дело „О стилу“ бавило се питањима књижевне теорије и стила, а делимично су сачувана дела „Метафизичке апорије“ и „Историја физике“. Његове расправе о логици су коментари и допуне Аристотеловог „Органона“. Активно је учествовао у политичком животу.

Живео је 85 година.

Литература

[уреди | уреди извор]

Теофраст. 1975. Карактери (предговор Петар Пејчиновић). Сарајево: ИП „В. Маслеша“.