Пређи на садржај

Ђакомо Агостини

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђакомо Агостини
Агостини 2003. године
Лични подаци
НадимакАго
Датум рођења(1942-06-16)16. јун 1942. (82 год.)
Место рођењаБреша, Италија,

Ђакомо Агостини (Бреша, 16. јун 1942) је италијански вишеструки светски шампион у великим наградама мотоциклистичких друмских трка.[1] Под надимком Аго, освојио је 122 великих награда и 15 титула светског шампиона.[2] Од тога је 68 победа и 8 титула дошло у класи од 500 кубика, а остало у класи од 350 кубика.[2] За ова достигнућа постигнута током 17 година каријере, АМА - Америчко удружење мотоциклиста га је описало као „...можда највећег возача свих времена“.[1] Године 2000. Агостини је уврштен у МотоГП кућу славних као МотоГП легенда,[3] док је 2010. године проглашен за ФИМ легенду због својих мотоциклистичких достигнућа.[4]

Рана каријера

[уреди | уреди извор]

Агостини је рођен у Бреши у Ломбардији. Његова породица је била из Ловереа, где је његов отац био запослен у локалном градском већу. Најстарији од четворице браће, Агостини је у почетку морао да се искраде да би се такмичио, прво у дисциплинама и тркама са успонима, а затим и у друмским тркама, пошто његов отац није одобравао каријеру свог сина у мотоциклизму и чинио је све што је могао да га убеди да се не трка.[1]

На крају се његов отац помирио са тим да се његов син бави мотоциклизмом и Агостини 1963. освоја италијанско првенство до 175 кубика на Моринију. Добио је паузу када је возач из фабрике Морини Таркуинио Провини напустио тим да би возио за Бенели. Гроф Алфонсо Морини је унајмио младог Агостинија да вози за њега.[1] 1964. године Агостини је освојио титулу италијанског првака до 350 кубика и доказао своју способност тако што је завршио четврти на великој награди Италије у Монци.[5]

Светска првенства

[уреди | уреди извор]
Ђакомо Агостини (1968)

Овако добри резултати Агостинија запали су за око грофу Доменика Агусте, који је потписао уговор са Агостинијем да вози за његов тим МВ Агуста као тимски колега Мајка Хејлвуда.[1] Агостини је тада водио сезонску битку са Хондиним возачем Џимом Редманом за светско првенство 1965. године до 350 кубика. Чинило се да је освојио титулу када је возио последњу трку у Јапану на Сузуки, када га је мотор изневерио, предавши титулу Џиму Редману.[5]

На крају сезоне 1965. Мајк Хејлвуд је отишао да се придружи Хонди јер му је досадило да ради за тешког грофа Агусту. Са Агостинијем који је у том тренутку најбољи возач МВ Агусте, одговорио је освајањем титуле на 500 кубика седам година узастопно за италијанску фабрику.[1][2] Такође би освојио титулу до 350 кубика седам пута узастопно и освојио 10 ТТ-ова на Острву Ман.[6] У то време, Острво Ман ТТ и Велику награду Улстера редовно су освајали углавном британски возачи; поред Агостинијевих успеха на ТТ-у, освојио је и 7 трка за Велику награду Улстера - био је једини не-британски возач који је постигао исти успех на овим британским мото тркама - које су биле једне од најтежих мото трка на свету у то време. Године 1967. борио се против Хејлвуда у једној од најдраматичнијих сезона у историји мотоциклистичких трка.[5] Сваки возач је имао 5 победа пре него што је шампионат одлучен у Агостинијеву корист на последњој трци сезоне.[5]

Агостини је бацио бомбу на свет мото трка када је најавио да се више никада неће тркати на ТТ-у на Острву Мен, након смрти његовог блиског пријатеља, Гилберта Парлотија током ТТ-а 1972. године.[5] Сматрао је да стаза од 37 mi (60 km) није безбедна за такмичење на светском првенству. У то време, ТТ је била најпрестижнија трка у мотоциклистичком календару. Остали врхунски возачи придружили су се његовом бојкоту и до 1977. године велика награда ТТ-а је избачена из распореда великих награда мотоциклистичких трка.

Агостини на 350 кубика МВ Агуста мотору током тренинга за велику награду Немачке 1976. на Нирбургрингу

Агостини је изненадио тркачки свет када је најавио да ће напустити МВ Агусте да би возио за Јамаху у сезони 1974. године. На својој првој трци за јапанску фабрику, победио је на престижној Дејтони 200, премијерној америчкој мотоциклистичкој трци.[7][8] Наставио је да побеђује и освојио светско првенство 1974. године до 350 кубика, али су га повреде и механички проблеми спречили да освоји круну од 500 кубика. Опоравио се и освојио титулу у светском првенству до 500 кубика 1975. године, што је био први пут да је једна двотактна машина успела да освоји титулу у краљевској класи.

Шампионат из 1975. био би и последња светска титула за 33-годишњег Италијана. Године 1976. возио је и Јамаху и МВ Агуста моторе у класи 500 кубика, али се само једном утркивао у 350 кубика да би победио у Асену. За изазовни Нирбургринг, изабрао је МВ Агусту од 500 кубика и одвео је до победе, освојивши последњу велику награду за себе, тим и последњу за четворотактне моторе у класи 500 кубика.

Повукао се из мотоциклистичког такмичења након што је завршио 6. у сезони 1977. у којој се такође такмичио у тркама издржљивости до 750 кубика за Јамаху.[5]

Каријера у Формули 1

[уреди | уреди извор]

Као и Жан-Пјер Белтоаз, Џон Сертис и Мајк Хејлвуд пре њега, Агостини се такмичио у болидима Формуле 1. Учествовао је у нешампионским тркама Формуле 1 1978. године. Такмичио се у европској серији Формуле 2 у Шеврон Б42-БМВ и британској Аурори Формули 1 са сопственим тимом и Виллиамс FW06. Своју тркачку каријеру у Формули 1 завршио је 1980. године.[9]

Менаџер тима

[уреди | уреди извор]

Године 1982, Агостини се вратио мотоциклистичким тркама као менаџер тима Марлборо Јамаха. У овој улози освојио је три титуле до 500 кубика са Едијем Лосоном и управљао многим успешним возачима укључујући Грема Кросбија и Кенија Робертса. Под његовим вођством возачи су освојили 1982. године Дејтона Формула 1 (Кросби), 1983. и 1984. године Дејтона Формула 1 (Робертс) и Дејтона Супербајк првенство 1986. године (Лавсон). Између 1986. и 1990. године такође је управљао тимом Марлборо Јамаха 250 кубика са возачима као што су Лука Кадалора, Мартин Вимер и Алекс Кривил.

Од 1992. био је менаџер тркачког тима у фабрици Кагива до 1994. године, када се Кагива повукао са светског шампионата. Агостинијева последња сезона као тим менаџера била је 1995. када је управљао тимом Хонде од 250 кубика са Доријаном Ромбонијем као возачем.

Резултати у светским првенствима

[уреди | уреди извор]

Систем бодовања од 1964. до 1968. године:

Позиција 1 2 3 4 5 6
Поени 8 6 4 3 2 1

Систем бодовања од 1968. године:

Позиција 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Поени 15 12 10 8 6 5 4 3 2 1

Комплетни резултати великих награда у мотоциклистичким тркама

[уреди | уреди извор]
Година Класа Мотор 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Поени Позиција
1963 250cc Мото Морини ESP GER IOM NED BEL ULS DDR NAT

Ret

ARG JPN 0 /
1964 250cc Мото Морини USA ESP FRA IOM NED BEL GER

4

DDR ULS NAT

4

JPN 6 12th
1965 350cc МВ Агуста GER1 IOM

3

NED

3

DDR

Ret

CZE

Ret

ULS FIN1 NAT

1

JPN

5

32 2.
500cc МВ Агуста USA GER

2

IOM

Ret

NED

2

BEL

2

DDR

2

CZE

2

ULS FIN

1

NAT

2

32 2.
1966 350cc МВ Агуста GER

Ret

FRA

2

NED

2

DDR1 CZE

2

FIN

Ret

ULS

2

IOM1 NAT1 JPN 42 2.
500cc МВ Агуста GER

2

NED

2

BEL

1

DDRRet CZE

2

FIN1 ULS

2

IOM

2

NAT

1

36 1.
1967 350cc МВ Агуста GER

2

IOM

2

NED2 DDR

2

CZE

7

ULS1 NAT

Ret

JPN 32 2.
500cc МВ Агуста GER1 IOM

Ret

NED2 BEL

1

DDR1 CZE

2

FIN

1

ULS

20

NAT

1

CAN

2

46 1.
1968 350cc МВ Агуста GER1 IOM1 NED1 DDR1 CZE1 ULS1 NAT1 32 1.
500cc МВ Агуста GER1 ESP1 IOM1 NED1 BEL1 DDR1 CZE1 FIN1 ULS1 NAT1 48 1.
1969 350cc МВ Агуста ESP1 GER1 IOM1 NED1 DDR1 CZE

1

FIN1 ULS1 NAT YUG 90 1.
500cc МВ Агуста ESP1 GER1 FRA1 IOM1 NED1 BEL1 DDR1 CZE1 FIN1 ULS1 NAT YUG 105 1.
1970 350cc МВ Агуста GER1 YUG1 IOM1 NED1 DDR1 CZE1 FIN1 ULS1 NAT1 ESP 105 1.
500cc МВ Агуста GER1 FRA1 YUG1 IOM1 NED1 BEL1 DDR1 FIN1 ULS1 NAT

1

ESP 90 1.
1971 350cc МВ Агуста AUT1 GER1 IOMRet NED1 DDR1 CZERet SWE1 FIN1 ULS NAT

Ret

ESP 90 1.
500cc МВ Агуста AUT1 GER1 IOM1 NED1 BEL1 DDR1 SWE1 FIN1 ULS NAT

Ret

ESP 90 1.
1972 350cc МВ Агуста GER

2

FRA

4

AUT1 NAT1 IOM1 YUGRet NED1 DDR

Ret

CZE

Ret

SWE

1

FIN1 ESP 102 1.
500cc МВ Агуста GER1 FRA1 AUT1 NAT1 IOM1 YUGRet NED1 BEL1 DDR1 CZE1 SWE1 FIN1 ESP 105 1.
1973 350cc МВ Агуста FRA1 AUT

Ret

GER

Ret

NAT

1

IOM YUG NED

1

CZE

2

SWE

2

FIN

1

ESP 84 1.
500cc МВ Агуста FRA

Ret

AUT

Ret

GER

Ret

NAT

C

IOM YUG NEDRet BEL1 CZE1 SWE2 FIN1 ESP 57 3.
1974 350cc Јамаха FRA1 GER AUT

1

NAT1 IOM NED1 SWE

DNS

FIN YUG1 ESP 75 1.
500cc Јамаха FRA

Ret

GER AUT1 NATRet IOM NED

1

BEL

2

SWE

Ret

FIN CZE

6

47 4.
1975 350cc Јамаха FRA

2

ESP

1

AUT

Ret

GERRet NAT

2

IOM NED

4

FIN

2

CZE

Ret

YUG 59 2.
500cc Јамаха FRA

1

AUTRet GER1 NAT1 IOM NED

2

BEL

Ret

SWE

Ret

FIN1 CZE

2

84 1.
1976 350cc МВ Агуста FRARet AUT

Ret

NAT

Ret

YUG

Ret

IOM NED

1

FIN

Ret

CZE

Ret

GER

Ret

ESP 15 15.
500cc МВ Агуста FRA

5

AUT

6

GER

1

26 7.
Сузуки NATRet IOM NED

Ret

BEL

Ret

SWE FINRet CZE

Ret

1977 350cc Јамаха VEN GER

2

NAT

8

ESP

-

FRA

11

YUG

-

NED

-

SWE

13

FIN

-

CZE

10

GBR

-

16 16.
500cc Јамаха VEN AUT GER NAT

5

FRA2 NED

Ret

BEL

8

SWE

9

FIN

Ret

CZE

2

GBR

9

37 6.

Комплетни резултати првенстава у Формули 750

[уреди | уреди извор]
Година Класа Мотор 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Поени Позиција
1975 750cc Јамаха USA

4

ITA 1 ITA 2 BEL 1 BEL 2 FRA 1 FRA 2 SWE 1 SWE 2 FIN 1 FIN 2 SIL 1 SIL 2 NED 1 NED 2 GER 1 GER 2 8 21.
1976 750cc Јамаха USA VEN 1 VEN 2 ITA 1 ITA 2 ESP 1 ESP 2 BEL 1 BEL 2 FRA 1 FRA 2

3

SIL 1 SIL 2 NED 1 NED 2

1

GER 1 GER 2 12 18.
1977 750cc Јамаха USA ITA 1 ITA 2

3

ESP FRA 1 FRA 2 GBR 1 GBR 2 AUT

2

BEL 1 BEL 2 NED 1

4

NED 2

4

USA 1 USA 2 CAN 1 CAN 2 GER 1

1

GER 2

1

45 3.

Комплетни резултати британског шампионата Формуле 1

[уреди | уреди извор]
Година Возач Болид Мотор 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Позиција Поени
1979 Ђакомо Агостини Williams FW06 Cosworth ZOL

9

OUL

6

BRH

5

MAL

Ret

SNE

2

THR

6

ZAN

3

DON

9

OUL

3

NOG

Ret

MAL

Ret

BRH

Ret

THR

6

SNE

7

SIL

7

8th 19
1980 Ђакомо Агостини Williams FW06 Cosworth OUL BRH

4

SIL

Ret

MAL THR

4

MNZ

3

MAL SNE

Ret

BRH

3

THR

3

OUL SIL

3

5th 22

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „Кућа славних АМА Музеј мотоцикала | Ђакомо Агостини”. hof.motorcyclemuseum.org. Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ а б в „МотоГП возачи”. www.motogp.com. Архивирано из оригинала 15. 08. 2022. г. Приступљено 2022-05-15. 
  3. ^ „Легенде МотоГП-а 2000: Робертс, Хејлвуд, Нијето, Рејни, Шванц, Агостини.”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ „Машина за повратак у прошлост” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 10. 2020. г. Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ а б в г д ђ 50 година МотоГП-а. Hazelton Publishing Ltd. 1999. ISBN 1-874557-83-7. 
  6. ^ „Ђакомо Агостини ТТ острво Ман”. www.iomtt.com. Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ Assoc, American Motorcyclist. Амерички мотоциклисти (на језику: енглески). American Motorcyclist Assoc. 
  8. ^ „АМА Дејтона 200 побединци - Супербајк”. www.motorsportsetc.com. Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ „Ко? - Ђакомо Агостини”. www.forix.com. Приступљено 2022-05-15. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђакомо_Агостини&oldid=27847779”