Џон Баримор

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Баримор
Лични подаци
Пуно имеЏон Сидни Блит
Датум рођења(1882-02-14)14. фебруар 1882.
Место рођењаФиладелфија, Пенсилванија, САД
Датум смрти29. мај 1942.(1942-05-29) (60 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија САД
Веза до IMDb-а

Џон Баримор (енгл. John Barrymore; рођен као Џон Сидни Блит, Филаделфија, 14. фебруар или 15. фебруар 1882 — Лос Анђелес, 29. мај 1942) био је амерички позоришни и филмски глумац.[1] Родио се у знаменитој глумачкој породици Баримор, те иако је првобитно одбијао да се посвети глумачком позиву, покушавајући да се оствари као сликар, почео је да глуми у позоришту са својим оцем Морисом 1900, а годину дана касније и са сестром Етел. Од 1903. активније је приступио театру. Привукао је пажњу глумећи у лаким комедијама, а потом и у озбиљним драмама, доживевши врхунце каријере тумачећи главне улоге у Голсвордијевој Правди (1916) и Шекспировим комадима Ричард III (1920) и Хамлет (1922). Његово тумачење Хамлета навело је штампу да га прозове највећим америчким трагичарем.[2]

Након успеха са Хамлетом у Лондону 1925, Баримор је напустио позорницу на 14 година, не би ли се посветио филму. У ери немог Холивуда, постао је звезда захваљујући главним улогама у филмовима Доктор Џекил и господин Хајд (1920), Шерлок Холмс (1922) и Морско чудовиште (1926). Током овог периода, због правилних црта лица и носа, стекао је надимак Велики профил. Његов позоришно обучен глас му је омогућио да без проблема настави да снима и у ери звучног филма. Гранд Хотел (1932), Вечера у осам (1933) Двадесети век (1934) и Поноћ (1939) само су неки од звучних филмова у којима је играо, а који данас имају статус кинематографских класика.[3]

Бариморов приватни живот је привлачио пажњу јавности. Борио се са алкохолизмом од своје четрнаесте године, женио се и разводио четири пута, а пред крај живота је и банкротирао. Последњу деценију живота често је тумачио улоге алкохоличара и пропалих глумаца, које су великим делом подсећале на његов живот. Преминуо је услед последица цирозе јетре. Некролог објављен у Вошингтон посту истакао је да се Баримор са годинама - и како је његов приватни живот постајао све више јаван - претворио, упркос његовој генијалности у позоришту, у таблоидну личност.[4] Данас филмски историчари Баримора сматрају за, како истиче његов биограф Мартин Норден, вероватно најутицајнијег и најхваљенијег глумца његовог времена.[5] Бариморова унука је глумица Дру Баримор.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „John Barrymore | Biography, Plays, Movies, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-08. Приступљено 2024-01-29. 
  2. ^ „Plays Reviewed”. Brooklyn Life. New York, NY. 25. 11. 1922. стр. 14. 
  3. ^ „John Barrymore | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-29. 
  4. ^ „Barrymore Dies at 60”. The Washington Post. Washington, DC. 30. 5. 1942. стр. 12. 
  5. ^ Norden 2000a, стр. 178.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Norden, Martin F. (2000a). „Barrymore, John”. American National Biography. Oxford University Press. Приступљено 16. 9. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џон Баримор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Баримор&oldid=27212836”