Џон Еванс
Џон Еванс | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Сер Џон Еванс |
Датум рођења | 17. новембар 1823. |
Место рођења | Бакингемшир, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 31. мај 1908.84 год.) ( |
Место смрти | Беркемстед, Уједињено Краљевство |
Научни рад | |
Институција | Британски музеј |
Сер Џон Еванс (енгл. Sir John Evans; 17. новембар 1823 — 31. мај 1908) био је енглески археолог и геолог.
Биографија
[уреди | уреди извор]Џон Еванс, син свештеника Артура Бенонија Еванса, је рођен на Бритвелском двору у Бакингемширу. Дуго је био индустријски менаџер који је радио за његовог ујака и каснијег таста Џона Дикинсона (1782—1869) у Хемел Хемпстеду. Еванс је такође био и познати антиквар, археолог и нумизматичар.
Еванс је од 1885. до 1892. године био председник Антикварског друштва Лондона и председник Нумизматичког друштва од 1874. до његове смрти. Био је и председник Геолошког друштва Лондона од 1877. до 1876. године, Краљевског антрополошког института Велике Британије и Ирске од 1877. до 1879. године, Друштва хемијске индустрије од 1891. до 1893. године и Британског друштва за напредак науке од 1897. до 1898. године. Изабран је за члана Краљевског друштва 1864. године и двадесет година (1878—1898) је био благајник друштва.[1]
Као председник Антикварског друштва је биоex officio старатељ Британског музеја, а касније је постао трајни старатељ. Добио је неколико почасних диплома различитих универзитета и био је дописни члан Француског института. Еванс је био и колекционар и већину његове археолошке колекције је његов син Артур донирао Ашмолеан музеју у Оксфорду где је радио.[2] Његова библиотека је постала саставни део Бодлеан библиотеке.[3] Еванс је такође и вршио ископавања; колекцију предмета из гвозденог доба које су Еванс и Џон Лабок ископали у Халштату се данас налази у Британском музеју.[4][5]
Живио је у Беркемстеду где је и преминуо 1908. године.[6]
Дела
[уреди | уреди извор]Еванс је публиковао три монографије:
- Новчићи древних бритона (енг. The Coins of the Ancient Britons) - 1864
- Дредни камени имплементи, оружје и орнаменти Велике Британије (енг. The Ancient Stone Implements, Weapons and Ornaments of Great Britain) - 1872
- Древни бронзани имплементи, оружје и орнаменти Велике Британије и Ирске (енг. The Ancient Bronze Implements, Weapons and Ornaments of Great Britain and Ireland) - 1881
Породица
[уреди | уреди извор]Еванс се оженио три пута, био удовац два пута и имао шесторо деце. Његова прва жена је била Харијет Ен Дикинсон и заједно су имали петоро деце:
- Сер Артур Еванс (1851–1941), кустоса Ашмолеан музеја и откривача Минојске културе.
- Луис Еванс (1853–1930), који је наставио породични поса и скупљао научне инструменте који су постали основа за настанак Музеја историје науке у Оксфорду.
- (Филип) Норман Ецанс (1854–1893), који је постао хемичар након рада у породичној фирми.
- Алис Еванс (1856–1882), која је преминула релативно млада
- Харијет Ен Еванс (1857–1938)
Харијет је преминула 1. јануара 1858. године и он се потом оженио са својом рођаком, Франсес Филипс (1826–1890).
Еванс се 9. јула 1892. године оженио са Маријом Милингтон Летбури (1856–1944) и имали су ћерку, Џоан Еванс, која је била уважена историчарка уметности која се бавила средњовековном енглеском и француском уметношћу. Џоана је објавила аутобиографску књигу Време и случајност: Прича Артура Еванса и његових претходника (енг. Time and Chance: The Story of Arthur Evans and His Forebears) 1943. године где је писала о Артуру и Џону.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Sir John Evans: Learned Societies and Awards Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2018). University of Oxford, Ashmolean Museum, 2009
- ^ Sir John Evans's collections of artefacts – British Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2018). University of Oxford, Ashmolean Museum, 2009.
- ^ Evans's Book Collection Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2018). University of Oxford, Ashmolean Museum, 2009.
- ^ British Museum Collection
- ^ British Museum Collection
- ^ „The Mansion, Berkhamsted”. British listed buildings. Приступљено 11. 10. 2015.
Публикације
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ashmolean Museum, Sir John Evans Centenary Project
- јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Evans, Sir John”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у