Нумизматика

С Википедије, слободне енциклопедије
Део нумизматичке збирке Музеја Мандралиска
Колекционари и ентузијасти новчића на изложби коју је организовало Нумизматичко друштво Калкуте, Калкута, Западни Бенгал.
Нумизматичка збирка у Народном музеј у Београду.

Нумизматика (од грчке речи νόμισμα [nómisma] — „новчић“, или латинске numisma — „валута“) је са становишта историје и археологије дефинисана као наука о кованом новцу и медаљама.[1][2] Нумизматика је у суштини блиска историји. Ентузијасти додају још да она уз себе тесно везује економију, географију, хералдику, металургију, политику, уметност и војну историју. У суштини, новчићи су „сликовни“ историјски артикли. Они нам казују о приликама времена из којег су потекли, и то у добром и у лошем контексту речи. Новчићи наговештавају рат, револуцију, снижавање вредности неке валуте, корупцију, па чак и снагу технике.[3]

Најраније облике новца које су људи користили колекционари категоришу као „чудне и интересантне“,[4] али је употреба друге робе у размени искључена, чак и када се користи као валута у оптицају (нпр. цигарете или инстант резанци у затвору ). Као пример, Киргизи су користили коње као главну валутну јединицу и давали ситниш у јагњећим кожама;[5] јагњеће коже су можда погодне за нумизматичко проучавање, али коњи нису. Многи предмети су коришћени вековима, као што су каури шкољке, племенити метали, какао зрна, велико камење и драгуљи.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Први пут потврђена 1829. године, реч нумизматика проистиче од придева нумизматички, што значи „од кованице“. Позајмљен је 1792. године из француске речи numismatiques, која је и сама изведена од каснолатинског numismatis, генитива од numisma, варијанте nomisma што значи "кованица".[6][7] Nomisma је латинизација грчке речи νόμισμα (nomisma) што значи „садашњи новчић/обичај“,[8] која потиче од νομίζειν (nomizein), „држати или поседовати као обичај или употребу, уобичајено користити“,[9] заузврат од νόμος (nomos), „употреба, обичај“,[10] ултиматно од νέμειν (nemein), „расподелити, поделити, доделити, држати, задржати“.[11]

Историја нумизматике[уреди | уреди извор]

Сакупљање новчића је вероватно постојало у давна времена. Октавијан Август је давао „кованице свих форми, укључујући старе комаде краљева и страни новац“ као поклоне за Сатурналије.[12]

Петрарка, који је у писму написао да су му виноградари често прилазили са старим новчићима тражећи од њега да их купи или да идентификује владара, заслужан је као први ренесансни колекционар. Петрарка је цару Карлу IV поклонио збирку римског новца 1355. године.

Прва књига о кованицама била је De Asse et Partibus (1514) Гијома Будеа.[13] Током ране ренесансе античке кованице су сакупљале европске краљевске породице и племство. Сакупљачи кованог новца били су папа Бонифације VIII, цар Максимилијан Светог римског царства, Луј XIV од Француске, Фердинанд I, изборник Јоаким II од Бранденбурга који је покренуо Берлински кабинет за кованице и Хенри IV од Француске, између осталих. Нумизматику називају „хобијем краљева“, због њених најцењенијих оснивача.

Професионална друштва организована у 19. веку. Краљевско нумизматичко друштво је основано 1836. године и одмах је почело са издавањем часописа који је постао Нумизматичка хроника. Америчко нумизматичко друштво је основано 1858. године и почело је да издаје Амерички часопис за нумизматику 1866. године.

Британска академија је 1931. године покренула Sylloge Nummorum Graecorum издајући збирке старогрчког новца. Први том Sylloge of Coins of the British Isles објављен је 1958. године.

У 20. веку кованице су постале признате као археолошки предмети. Научници као што је Гвидо Брук из Музеја историје уметности у Бечу схватили су њихову вредност у обезбеђивању временског контекста и потешкоћа са којима су се кустоси суочавали када су идентификовали истрошене новчиће користећи класичну литературу. После Другог светског рата у Немачкој је покренут пројекат Fundmünzen der Antike (Налази кованица из класичног периода) за регистрацију сваког новчића пронађеног у Немачкој. Ова идеја је нашла следбенике у многим земљама.

У Сједињеним Државама, америчка ковница је основала кабинет за кованице 1838. године када је главни колекционар Адам Екфелдт поклонио своју личну колекцију.[14] Дело Завети историје ... аутора Вилијама Е. Ду Боа (1846) описује тај кабинет.

Дело Хелен Ванг „Кратка историја кинеске нумизматике на европским језицима“ (2012-2013) даје скицу историје разумевања кинеске нумизматике у западним земљама.[15] Les amis des monnaies Лиса Јанковског је дубинска студија кинеске нумизматике у Кини у 19. веку.[16]

Савремена нумизматика[уреди | уреди извор]

Модерна нумизматика је проучавање кованог новца од средине 17. века па надаље, периода машински кованог новца.[17] Њихово проучавање више служи колекционарима него историчарима и чешће се њиме успешно баве љубитељи аматери него професионални научници. Фокус модерне нумизматике често лежи у истраживању производње и употребе новца у историјским контекстима користећи ковнице или друге записе како би се утврдила релативна реткост кованог новца који се проучава. Разноврсности, грешке направљене у ковници, резултати прогресивног трошења матрица, обим ковања, па чак и друштвено-политички контекст ковања новчића такође су предмет интересовања.

Пример једног новчића Александра Великог[уреди | уреди извор]

Пример сребрне тетрадрахме пронађене у Библосу (око 330-300. п. н. е.) указује на македонски утицај. Александров новац (To nomisma Alexandrou) је типа главе голобрадог Херакла, са орловим носом на десној страни, представљен са оглављем од лавље главе и етофора Зевса (који држи орла) на реверсу, на престолу са жезлом у левој руци.[18] Тип ове тетрадрахме има веома декларативан македонски и грчки карактер. Избор репрезентација је симболичан: подсећање на његову божанску лозу и његов херојски карактер. Представа олимпског бога и грчког хероја такође омогућава ширење грчко-македонске културе и посебно верских култова. Ковање сребра које је Александар отпочео 333. године показало је репрезентације које, иако привилегују грчко-македонски аспект божанстава, нису изгледале оријенталцима као потпуно стране (асимилисане су са Валовим божанствима).[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Philip Grierson, Numismatics, Oxford University Press, Oxford 1975, 1
  2. ^ Dineschandra Sircar, Studies in Indian coins, Motilal Banarsidass, Delhi 1968, 1
  3. ^ Peter Temple, Superhobby Investing. Making Money from Antiques, Coins, Stamps, Wine, Woodland and Other Alternative Assets, Harriman House Limited, Petersfield 2004, 133
  4. ^ Maurer, B. „Primitive and Nonmetallic Money”. Ур.: Yago, K.; Battilosi, S.; Cassis., Y. Handbook of the History of Money and Currency. Springer. стр. 87-104. 
  5. ^ Glyn Davies (1996). Chronology of Money 1900 — 1919. ISBN 978-0-7083-1351-0. Архивирано из оригинала на датум 2006-07-14. Приступљено 2006-08-09. 
  6. ^ Harper, Douglas. „numismatics”. Online Etymology Dictionary. 
  7. ^ nomisma. Charlton T. Lewis and Charles Short. A Latin Dictionary on Perseus Project.
  8. ^ νόμισμα. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  9. ^ νομίζειν in Liddell and Scott.
  10. ^ νόμος in Liddell and Scott.
  11. ^ νέμειν in Liddell and Scott.
  12. ^ Suetonius, Augustus 75 on-line text Архивирано 2022-07-31 на сајту Wayback Machine
  13. ^ Brigham Young University library web page Архивирано 2008-07-25 на сајту Wayback Machine
  14. ^ Kent, Allen (1985). Encyclopedia of Library and Information Science. стр. 281. ISBN 978-0-8247-2037-7. 
  15. ^ Helen Wang, "A short history of Chinese numismatics in European languages", in Early China vols 35-36 (2012-2013), pp. 395-429
  16. ^ Jankowski, Lyce (2018). Les amis des monnaies – la sociabilité savante des collectionneurs et numismates chinois de la fin des Qing. Paris: Maisonneuve et Larose nlle édition. ISBN 978-2-37701-030-1. 
  17. ^ „Collectibles”. Maritime International. Архивирано из оригинала на датум 14. 9. 2013. Приступљено 13. 6. 2013. 
  18. ^ GERIN Dominique, GRANDJEAN Catherine, AMANDRY Michel, DE CALLATAY François, La monnaie grecque, ”L’Antiquité : une histoire”, Ellipse, 2001. p117-119
  19. ^ G. LE RIDER, Alexandre le Grand : Monnaie, finances et politique, Chapter V, ”Histoire”, PUF, 2003, p153-214

Литература[уреди | уреди извор]

  • Pritsak, O. (1998). The Origins of the Old Rus’ Weights and Monetary Systems: Two Studies in Western Eurasian Metrology and Numismatics in the Seventh to Eleventh Centuries (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
  • Noonan, Thomas S. (1999). „Reviewed work: The Origins of the Old Rus' Weights and Monetary Systems: Two Studies in Western Eurasian Metrology and Numismatics in the Seventh to Eleventh Centuries, Omeljan Pritsak”. The Russian Review. 58 (2): 319—320. JSTOR 2679589. 
  • Hellie, Richard (1999). „Reviewed work: The Origins of the Old Rus' Weights and Monetary Systems: Two Studies in Western Eurasian Metrology and Numismatics in the Seventh to Eleventh Centuries, Omeljan Pritsak”. Slavic Review. 58 (4): 909—910. JSTOR 2697226. doi:10.2307/2697226. 
  • Alvarado, Ruben, Follow the Money: The Money Trail Through History, Wordbridge 2013.
  • Bowman, John S. Columbia Chronologies of Asian History and Culture. (Columbia UP, 2000). ISBN 0231110049
  • Dean, Austin. China and the End of Global Silver, 1873–1937 (Cornell UP, 2020).
  • Del Mar, Alexander. (1885). A History of Money in Ancient Countries from the Earliest Times to the Present. London: George Bell & Sons. ISBN 0-7661-9024-2
  • Ebrey, Patricia Buckley, and Anne Walthall. East Asia: A Cultural, Social, and Political History. (Boston: Houghton Mifflin, 2006) ISBN 0618133844
  • Eichengreen, Barry. Golden Fetters: The Gold Standard and the Great Depression, 1919–1939 (Oxford UP, 1992).
  • Eichengreen, Barry J., and Marc Flandreau, eds. The gold standard in theory and history (Psychology Press, 1997).
  • Ferguson, Niall. The Ascent of Money - Financial History of the World (2009) online
  • Gernet, Jacques (1962). Daily Life in China on the Eve of the Mongol Invasion, 1250–1276. Stanford: Stanford University Press. ISBN 0-8047-0720-0
  • Goldstein, Jacob (2020). Money: The True Story of a Made-Up Thing. Hachette Book. ISBN 978-0316417198. 
  • Irigoin, Alejandra. "The end of a silver era: the consequences of the breakdown of the Spanish Peso standard in China and the United States, 1780s-1850s." Journal of World History (2009): 207–243. online
  • Jevons, W. S. Money and the Mechanism of Exchange. (London: Macmillan, 1875), .
  • Kwarteng, Kwasi. War and Gold: A Five-Hundred-Year History of Empires, Adventures, and Debt (2014) online
  • Menger, Carl, "On the Origin of Money"
  • Richards, R. D. Early history of banking in England. London: R. S. King (1929).
  • Sehgal, Kabir (2015). Coined: The Rich Life of Money and How Its History Has Shaped UsНеопходна слободна регистрација. Grand Central Publishing. ISBN 978-1455578528. 
  • Vilar, Pierre. A History of Gold and Money, 1450 to 1920 (1960). online
  • Weatherford, Jack. The History of Money. (New York: Crown Publishers, 1997).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Велике приче старих кованица[уреди | уреди извор]

Модерне кованице[уреди | уреди извор]