Пређи на садржај

АЕЦ оклопна кола

С Википедије, слободне енциклопедије
Оклопна кола AEC

Оклопна кола AEC.
Оклопна кола AEC.

Основне карактеристике
Земља порекла Уједињено Краљевство
Намена оклопна кола
Произвођач Associated Equipment Company (AEC)
Почетак производње 1941.
Број примерака 122 Мк I, 300 Мк II, 200 Мк III[1]
Брзина на путу 68 km/h
Димензије и маса
Дужина 5.40 m
Ширина 2.68 m
Висина 2.67 m
Тежина 11.43 t
Опрема
Главно наоружање топ од 2 фунте/6 фунти/75 mm
Споредно наоружање митраљез Беса од 7,92 mm
Оклоп 30 mm
Снага (КС) 158 КС
Посада
Посада 3 (Мк I)/4 ( Мк II-III)

Оклопна кола AEC (енг. AEC Armoured Car) су британска оклопна кола из Другог светског рата.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Током 20-их година Британци су били главни корисници оклопних кола. Већина возила у армији и РАФ била су релативно лака, заснована на шасији Ролс-Ројс 4x2. Возила за извоз била су тежа, користећи шасију 6x4 камиона Ланкестер или Кросли. Почетком 30-тих, војска је изгубила интересовање за оклопна кола, у корист лаких тенкова као извиђачког возила. Развој оклопних кола престао је након 1934.[2] Потреба за оклопним колима са погоном на 4 точка постала је очигледна крајем 30-их година, али су прва тестирања таквих возила почела тек 1938. Тако су 1939-1941. настала оклопна кола Гај и Хамбер Mk I.[1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Засновано на шасији артиљеријског трактора АЕЦ Матадор 4x4, ово возило било је најтеже од свих британских оклопних кола: дуг, узан труп био је теже оклопљен. Уобичајени погон био је преко предњих точкова, док су задњи укључивани на неравном терену. Мк I користио је куполу са раних тенкова Валентајн, наоружану топом од 2 фунте и спрегнутим митраљезом Беса 7,92 mm. Мк II имао је другачији труп и нову куполу са топом од 6 фунти и Бесом, док је Мк III заменио топ оним од 75 mm.[3]

Тежак оклоп и снажан мотор овог возила били су популарни у јединицама оклопних кола, где су пружали ватрену подршку оклопним колима Дајмлер и Хамбер. Недостатак возила била је његова висина. Мк I служио је у Северној Африци од 1941, а Мк II у Италији од 1943.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Ness 2002, стр. 27
  2. ^ Ness 2002, стр. 20.
  3. ^ Ness 2002, стр. 44.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.