Алиса Стојановић
Изглед
Алиса Стојановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. јул 1968. |
Место рођења | Београд, СФРЈ |
Уметнички рад | |
Најважнија дела | Супермаркет Трст |
Алиса Стојановић (Београд, 10. јул 1968) је српска позоришна редитељка и универзитетска професорка.
Биографија
[уреди | уреди извор]Диплoмирaлa 1991. гoдинe нa Кaтeдри зa пoзoришну и рaдиo рeжију у клaси прoфeсoрa Дeјaнa Мијaчa и Eгoнa Сaвинa.[1]
Редовна је професорка Факултета драмских уметности у Београду где предаје позоришну режију.[1]
Усавршавала се на Royal Exchange Theatre Manchester током 1994.[1]
Јeднa јe oд oснивaчa и вишeгoдишња извршна урeднца и вoдитeљка Рaдијa Б92.[1] Режирала је више радио драма.[1]
Aутoрка јe и двa дoкумeнтaрнa филмa у прoдукцији Б92 („Бура у Лондоу“ и „Тарик Али и Хауард Брентон“).[1]
Њен стриц је глумац Феђа Стојановић.[2]
Гoвoри eнглeски и шпaнски јeзик.[1]
Награде
[уреди | уреди извор]- Годишња награда Југословенског драмског позоришта за режију представе Супермаркет[1]
- Награда за најбољу режију на Фестивалу Театри и Балканит, 2010. у Приштини, за Више од терапије[1]
- Награда за режију Муци Драшкић за представу ТРСТ, Атељеа 212, 2013.[1]
Театрографија
[уреди | уреди извор]Бр. | Наслов | Година | Позориште | Писац/Адаптацијa |
---|---|---|---|---|
1 | Возови полазе у зору[3] | 1986 | Атеље 212 | Рајмонд Каугвер
Ивица Пенчић |
2 | Кућа на граници[3] | 1987 | Позориште „Душко Радовић” Београд | Славомир Мрожек |
3 | Ћелава певачица[3] | 1990 | Позориште „Душко Радовић” Београд | Ежен Јонеско |
4 | Стаза дивљачи[3] | 1991 | Атеље 212 | Франц Ксавер Крец |
5 | Запали ме[3] | 1992 | Београдско драмско позориште | Ленфорд Вилсон |
6 | Иза кулиса[3] | 1992 | Атеље 212 | Мајкл Фрејн |
7 | Алиса у земљи чуда[3] | 1994 | Атеље 212 | Луис Керол |
8 | Лагум[3] | 1995 | Позориште Бошко Буха | Светлана Јанковић |
9 | Под окриљем звезда[3] | 1995 | Београдско драмско позориште | Мануел Пуиг |
10 | Овде[3] | 1996 | Атеље 212 | Мајкл Фрејн |
11 | Мастер клас[3] | 1997 | БИТЕФ театар | Теренс Мекнели |
12 | АРТ[3] | 1997 | Атеље 212 | Јасмина Реза |
13 | Ближе[3] | 1999 | Југословенско драмско позориште | Патрик Марбер |
14 | Парови[3] | 1999 | Атеље 212 | Горан Марковић |
15 | Три верзије живота[3] | 2001 | Атеље 212 | Јасмина Реза |
16 | Павиљони[3] | 2001 | Југословенско драмско позориште | Милена Марковић |
17 | Супермаркет[3] | 2001 | Југословенско драмско позориште | Биљана Србљановић |
18 | Судбина и коментари[3] | 2002 | Народно позориште | Радослав Петковић |
19 | Секс за почетнике[3] | 2003 | Позориште „Душко Радовић” Београд | Јасминка Петровић |
20 | Гленгер Глен Росс[3] | 2003 | Београдско драмско позориште | Дејвид Мемет |
21 | Нарцис и Ехо[3] | 2003 | Позориште „Душко Радовић” Београд | |
22 | Плава соба[3] | 2003 | Југословенско драмско позориште | Дејвид Хер |
23 | На слово на слово[3] | 2004 | Позориште Бошко Буха | Душан Радовић |
24 | Малајско лудило[3] | 2005 | Београдско драмско позориште | Слободан Селенић |
25 | Амадеус[3] | 2006 | Београдско драмско позориште | Питер Шефер |
26 | Рањени орао или смеју ли девојке допустити пробу пре брака[3] | 2006 | Атеље 212 | Милица Јаковљевић |
27 | Планета специјалитета[3] | 2007 | Позориште „Душко Радовић” Београд | Јелена Мијовић |
28 | После забаве[3] | 2007 | Београдско драмско позориште | Татјана Илић |
29 | Бог масакра[3] | 2008 | Атеље 212 | Јасмина Реза |
30 | Мачак у чизмама[3] | 2009 | Позориште лутака „Пинокио” | Татјана Илић |
32 | Трст[3] | 2011 | Атеље 212 | Милош Радовић |
31 | Љубав, љубав, љубав[3] | 2017 | Атеље 212 | Милена Тробозић |
33 | 64[3] | 2021 | Атеље 212 | Тена Стивичић |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и „Алиса Стојановић | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2021-11-15.
- ^ Jurčić, Mirjana. „Feđa Stojanović: Obe moje žene kažu da sam dobar otac”. zena (на језику: српски). Приступљено 2021-11-15.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-15.