Пређи на садржај

Антиславизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страница дела Mein Kampf, у којем је Адолф Хитлер изложо своју антисловенску идеологију

Антиславизам или славофобија, односно антисловенство, појам је којим се означавају разни облици нетрпељивости, непријатељства или мржње према словенским народима, њиховим државама, историјским тековинама и културној баштини у целини. Током историје, антиславизам се испољавао у широком распону од омаловажавања словенских народа и њихове културе, преко изражавања нетрпељивости и непријатељства, до отвореног заговарања мржње према Словенима и позивања на уништавање словенских народа.[1]

Појам антиславизам се у стручној литератури и публицистици на српском језику среће и као антисловенство,[2] односно протусловенство,[3] или противсловенство.[4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Прве назнаке организованог антиславизма јављају се већ у време продора немачког Тевтонског реда према словенском истоку, а сам појам је ушао у ширу употребу почетком 19. века.[5] У идеологији немачког нацистичког режима, антиславизам је попримио расистичке и геноцидне размере, што је током Другог светског рата довело до масовног затирања и прогањања словенског становништва и систематског уништавања словенске културне баштине у многим окупираним областима.[6]

Славофобија

[уреди | уреди извор]

Посебан облик антиславизма, који се испољава у виду пројектованог страха, односно фобије у односу на Словене, назива се славофобија.[7] Једна од основних одлика славофобије огледа се у ставу да треба страховати од Словена, који су (према уверењу славофоба) опасни по друге народе. У том смислу, славофобија се неретко користи као изговор за подстицање опште нетрпељивости према Словенима. У области политичких односа, славофобија се јавља и као пропагандно средство. Режим нацистичке Немачке је током предратних година систематски промовисао и подстицао страх од Словена, у циљу придобијања немачке јавности за нарцистичку политику према словенским државама, која је по основу наводне опасности од Словена приказивана као "одбрамбена", док је у стварности била агресивна и експанзионистичка.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wollman 1968.
  2. ^ Nedeljković 1999, стр. 238-248.
  3. ^ Крестић 1969, стр. 243, 244, 246.
  4. ^ Богдановић 1985, стр. 131, 148.
  5. ^ Ersch 1810, стр. 465–472.
  6. ^ Borejsza 1989, стр. 57–74.
  7. ^ Кнежевић 2016, стр. 75-120.

Литература

[уреди | уреди извор]