Антисоцијални поремећај личности
| Антисоцијални поремећај личности | |
|---|---|
| Синоним | Дисоцијални поремећај личности (DPD), социопатија |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | психијатрија, психологија |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Antisocial-Personality-Disorder Antisocial-Personality-Disorder Антисоцијални поремећај личности] |
Антисоцијални поремећај личности је поремећај личности који се карактерише дуготрајним непоштовањем или кршењем права других, као и потешкоћама у одржавању дугорочних веза.[1] Често је очигледна слаба или непостојећа савест, као и историја кршења правила која понекад може довести до кршења закона, склоности ка злоупотреби супстанци,[1] и импулсивног и агресивног понашања.[2] Антисоцијално понашање често почиње пре 8. године, а у скоро 80% случајева, субјект ће развити прве симптоме до 11. године.[3] Преваленција поремећаја достиже врхунац код људи старости од 24 до 44 године, а често се смањује код људи старости од 45 до 64 године.[3]
У Сједињеним Државама, стопа антисоцијалног поремећаја личности у општој популацији процењује се између 0,5 и 3,5 процената.[1] Међутим, подешавања могу у великој мери утицати на преваленцију овог поремећаја. У студији доктора медицине Доналда В. Блека, насумично узимање узорака од 320 новозатворених преступника показало је да је антисоцијални поремећај присутан код преко 35 процената испитаних.[4]
Антисоцијални поремећај личности дефинисан је у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ), док је еквивалентни концепт диссоцијалног поремећаја личности (ДПД) дефинисан у Међународној статистичкој класификацији болести и сродних здравствених проблема (ИЦД); примарна теоријска разлика између њих двоје је да се антисоцијални поремећај личности фокусира на уочљива понашања, док се диссоцијални поремећај личности фокусира на афективне дефиците.[5] Иначе, оба приручника пружају сличне критеријуме за дијагностиковање поремећаја.[6] Оба говоре да се њихове дијагнозе називају, или укључују оно што се назива, као психопатија или социопатија. Међутим, неки истраживачи су повукли разлике између концепата антисоцијалног поремећаја личности и психопатије, при чему многи истраживачи тврде да је психопатија поремећај који се преклапа са антисоцијалним поремећајем личности, али се разликује од њега.[7][8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Antisocial personality disorder”. nhs.uk (на језику: енглески). 2021-02-12. Приступљено 2022-01-05.
- ^ „Antisocial personality disorder - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-05.
- ^ а б Black, Donald W (2015). „The Natural History of Antisocial Personality Disorder”. Canadian Journal of Psychiatry. Revue Canadienne de Psychiatrie. 60 (7): 309—314. ISSN 0706-7437. PMC 4500180
. PMID 26175389. doi:10.1177/070674371506000703.
- ^ Black, D. W.; Gunter, T.; Loveless, P.; Allen, J.; Sieleni, B. (мај 2010). „Antisocial personality disorder in incarcerated offenders: Psychiatric comorbidity and quality of life” (PDF). Annals of Clinical Psychiatry. 22 (2): 113—120. PMID 20445838..
- ^ Weiner IB, Freedheim DK (2003). Handbook of Psychology. John Wiley and Sons. str. 88.
- ^ Farrington, David P.; Coid, Jeremy W. (2003-04-17). Early Prevention of Adult Antisocial Behaviour (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-43331-0.
- ^ Patrick, Christopher J. (2005-10-18). Handbook of Psychopathy, First Edition (на језику: енглески). Guilford Press. ISBN 978-1-60623-804-2.
- ^ „Psychopathic Personality: Bridging the Gap Between Scientific Evidence and Public Policy”. Association for Psychological Science - APS (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-05.
