Пређи на садржај

Бундесрат

С Википедије, слободне енциклопедије
Дом Бундесрата

Бундесрат или Савезни савет (нем. der Bundesrat) је други дом парламента у Немачкој, а састављен је од 69 чланова који су представници федералних јединица и које одређују владе федералних јединица. Иако је ово у начелу федерални дом као у другим федерацијама, присутне су бројне специфичности. Пре свега, савезне земље немају једнак број представника, већ је он у зависности од броја становника сваке земље и варира од три до шест.

Даље, представнике делегирају владе а не бирају гласачи. И као последња и највећа специфичност, представници имају императивни мандат и дужни су да гласају као целина за став своје регионалне владе. Генерално, одобрење Бундесрата је неопходно за све законе који се на неки начин тичу савезних земаља, њиховог уређења и овлашћења. Ово је временом све шире тумачено, тако да је сада одобрење Будесрата неопходно за око 60% закона у процедури. Основни проблем у пракси представља усаглашавање у оквиру делегација, када спорови често доводе до уздржаних гласова.

Надлежности Бундесрата

[уреди | уреди извор]

Главна одлика немачког облика федерализма, када је у питању подела и извршење надлежности, је да владе појединих земаља директно учествују у одлукама које доноси савезна држава. Ово се постиже кроз рад Бундесрата. Бундесрат нема одређено време трајања мандата, и он такође не може бити распуштен. Његов састав варира у зависности од резултата избора у представничким телима немачких земаља.

Поред тога што функционише као противтежа Бундестагу и Савезној влади, Бундесрат остварује везу између савезне државе и земаља. Бундесрат представља и савезну државу у целини и 16 конститутивних земаља (нем. Länder). С једне стране, Бундесрат је савезни уставни орган у савезној држави кроз који земље чланице могу директно да учествују у развоју политичких ставова савезне државе у одређеним политичким подручјима и на тај начин, у оквирима предвиђеним у Уставу, учествују у формулисању политичких циљева укупне националне државе. С друге стране, савезна држава преко Бундесрата може да искористи политичка и административна искуства федералних јединица и да, уз сагласност Бундесрата, прошири утицај свог деловања на њиховим територијама. То се постиже кроз предлоге закона, уредбама и општим административним надлежностима, као и индиректно преко Европске уније.

Основне надлежности Бундесрата су да:

  1. учествује у законодавном процесу;
  2. учествује у решавању државних административних питања;
  3. учествује у доношењу одлука које се односе на ЕУ;
  4. учествује у поступку именовања чланова Савезног уставног суда.

Стално саветодавно веће (нем. Der Ständige Beirat), који се састоји од шеснаест изасланика из земаља чланица федерације, подржава рад Председништва Бундесрата. Стално саветодавно веће пружа саветодавну подршку председнику и Председништву, а првенствено има важну улогу у пружању информација и координацији рада Бундесрата као и у остваривању сталних контакта са Савезном владом. Генерални секретар Бундесрата присуствује његовим седницама. Након седнице Савезне владе, члан Савезне владе редовно, сваке среде у недељи, обавештава Стално саветодавно веће о питањима о којима се расправљало и одлукама Савезне владе.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]