Савезне државе Њемачке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Coat of arms of Germany.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Њемачке
Спољни односи

Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land; савезних држава (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога заправо чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест савезних држава се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, савезне државе СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке савезне државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности савезних држава и федерације; савезне државе задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, савезне државе своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.[1]

Савезне државе[уреди]

Грб Застава Савезна држава Дио СРЊ од Шеф владе Слика Владајућа
коалиција
Гласова у
Бундесрату
Површина (км2) Бр. становника Ст. по км2 Гл. град ISO
3166-2
код
БДП по главни ст. ()
Coat of arms of Baden-Württemberg (lesser).svg Баден-Виртемберг 1952.[а] Винфрид Кречман (Зелени) Winfried Kretschmann 2012 (cropped).jpg Зелени, CDU 6 35.752 10.755.000 301 Штутгарт BW 34.885
Arms of the Free State of Bavaria.svg Баварска 1949. Хорст Зихофер (CSU) 12-07-17-landtagsprojekt-bayern-RalfR-001.jpg CSU 6 70.552 12.542.000 178 Минхен BY 35.443
Country symbol of Berlin color.svg Берлин 1990.[б] Михел Милер (SPD) 16-09-02-Wahlkampfabschluß in Warnemünde-RR2 4727.jpg SPD, Зелени, Љевица 4 892 3.469.000 3.890 BE 28.806
Brandenburg Wappen.svg Бранденбург 1990. Дитмар Видке (SPD) Dietmar Woidke M-0212 36139 Ausschnitt Color Hoffotografen (cropped).jpg SPD, Љевица 4 29.479 2.500.000 85 Потсдам BB 22.074
Bremen Wappen.svg Бремен 1949. Карзтен Зилинг (SPD) WLP14-ri-0559- Carsten Sieling (SPD).jpg SPD, Зелени 3 419 661.000 1.577 Бремен HB 42.405
Coat of arms of Hamburg.svg Хамбург 1949. Олаф Шолц (SPD) Olaf Scholz, August 2009 - by SPD-Schleswig-Holstein.jpg SPD, Зелени 3 755 1.788.000 2.368 HH 52.401
Coat of arms of Hesse.svg Хесен 1949. Волкер Буфир (CDU) MJK00898 Volker Bouffier.jpg CDU, Зелени 5 21.115 6.066.000 287 Висбаден HE 37.509
Coat of arms of Lower Saxony.svg Доња Саксонија 1949. Стефан Вајл (SPD) Weil, Stephan-8456.jpg SPD, Зелени 6 47.609 7.914.000 166 Хановер NI 28.350
Coat of arms of Mecklenburg-Western Pomerania (great).svg Мекленбург-Западна Померанија 1990. Мануела Швезиг (SPD) 16-09-02-Wahlkampfabschluß in Warnemünde-RR2 4804.jpg SPD, CDU 3 23.180 1.639.000 71 Шверин MV 21.404
Coat of arms of North Rhine-Westfalia.svg Сјеверна Рајна-
Вестфалија
1949. Армин Лашет (CDU) Armin Laschet CDU Parteitag 2014 by Olaf Kosinsky-15.jpg CDU, FDP 6 34.085 17.837.000 523 Диселдорф NW 32.882
Coat of arms of Rhineland-Palatinate.svg Рајна-Палатинат 1949. Малу Дрејер (SPD) WLP RLP 9648 Malu Dreyer.jpg SPD, Зелени, FDP 4 19.853 4.052.803 202 Мајнц RP 28.311
Wappen des Saarlands.svg Сарланд 1957. Анегрет Крамп-Каренбауер (CDU) Annegret Kramp-Karrenbauer 22-01-2015.jpg CDU, SPD 3 2.569 1.018.000 400 Сарбрикен SL 30.098
Coat of arms of Saxony.svg Саксонија 1990. Станислав Тилих (CDU) SACHSEN CDU 13.06.20130123 - Portrait.jpg CDU, SPD 4 18.416 4.143.000 227 Дрезден SN 22.980
Wappen Sachsen-Anhalt.svg Саксонија-Анхалт 1990. Рајнер Хазелоф (CDU) Reiner Haseloff (Martin Rulsch) 02.jpg CDU, SPD, Зелени 4 20.446 2.331.000 116 Магдебург ST 22.427
DEU Schleswig-Holstein COA.svg Шлезвиг-Холштајн 1949. Данијел Гинтер (CDU) Guenther.jpg CDU, FDP, Зелени 4 15.799 2.833.000 179 Кил SH 25.947
Coat of arms of Thuringia.svg Тирингија 1990. Бодо Рамелов (Љевица) 2011-05-18-landtagsprojekt-erfurt-071.jpg Љевица, SPD, Зелени 4 16.172 2.231.000 138 Ерфурт TH 21.663

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Савезне државе Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хохенцолерн биле су конститутивне државе када је федерација основана 1949. године. Оне су удружиле да би формирале Баден-Виртемберг 1952. године.
  2. Берлин се званично сматра савезном државом од уједињења 1990. године, иако је Западни Берлин углавном сматран савезном државом Западне Њемачке.

Референце[уреди]

  1. Leonardy, Uwe (1999). „Länder Power-Sharing in International Relations and European Affairs”. The institutional structures of German federalism. Working papers / Friedrich-Ebert-Stiftung, London Office (електронско изд.). Friedrich Ebert Foundation.