Федерализам

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Савремене федерације.

Федерализам (франц. federalisme, од лат. foedus - договор, савез) је основни принцип федерације, признавање политичког идеала федералне организације државе, односно жеља да се комбинује неколико појединачних држава у федерацију или претвори унитарна држава у федерацију.

То је сложена друштвена и политичка структура створена удруживањем ужих целина у ширу заједницу како би се постигли неки трајнији циљеви. Федералисти су присталице федералне организације њихове државе или свих држава уопште.

Као облик политичког удруживања федерализам се јавља већ у антици где су грци у циљу одбране од Персијанаца стварали различите облике удруживања и сарадње. Најстарији такав облик удруживања је Јонска лига, након које следе Беотијски савез, Лакедемонски савез, Панхеленска лига и друге.[1]

У средњем веку такође долази до стварања ширих сложених заједница са истим интересима. У северној Италији развијени градови стварају Ломбардијску лигу у XI веку, у Немачкој Ханса у XIII веку, а сличних примера је било и широм европе. Федерализам је први пут примењен у САД 1787. године, а након тога се проширио на многе светске државе. Посебан облик федерализма је био развијен и у СФРЈ и био је разрађен у уставу из 1974. године.[2]

У Европи „федералистима“ се понекад називају они који се залажу за поптуне савезне владе, распореде власти на регионални, национални и наднационални ниво. Европски федерализам је настао у посљератној Европи, а једна од најважнијих иницијатива у том правцу био је говор Винстона Черчила у Цириху 1946. године.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]