Векторска графика

С Википедије, слободне енциклопедије

Векторска графика или геометијско обликовање (енг. Vector graphics, geometric modeling) је начин приказивања слике помоћу геометријских облика као што су тачке, линије, криве и полигони.

Оригинална растерска слика у JPEG формату
Локомотива у векторском формату (пребачена у GIF да би могла да се постави овде)

У принципу векторски облици се много лакше памте него захтевне растерске (битмап) слике. Најновија истраживања су показала да људско око „хвата“ слику као векторску (састављену од једноставних геометријских облика). Неког јасног и јединственог одговора зашто - нема, иако се најчешће мисли да је то зато што се векторска слика лакше памти на рачунару, па тако и у људском мозгу. То можда објашњава зашто препознајемо цртане филмове само са линијама, вероватно зато што тако мозак и представља стварни свет. Скоро сви данашњи рачунарски графички прикази преводе векторску слику у растерски формат. Растерска слика је сачувана у меморији и садржи податке за сваки појединачни пиксел неке слике. Појам векторска графика је већином кориштен у контексту дводимензионалне рачунарске графике. Скоро свако 3Д приказивање је извршено користећи 2Д векторске технике (помоћу тачака, линија и полигона).

Цртање и предности[уреди | уреди извор]

Као пример, размотримо круг неког радијуса r. Главни подаци које рачунарски програм треба да зна како би исцртао круг су:

  1. радијус r
  2. координатну позицију централне тачке круга
  3. стил и боју линије (поред тога што је могу чинити најразличитији шаблони нпр. црта-тачка-црта или звезда-месец-звезда и сл. може бити и делимично или потпуно прозирна или немати дебљину = не постојати)
  4. стил и боју унутрашњости објекта (може бити и делимично или потпуно прозиран)

Предности оваквог начина цртања над растерском графиком:

  • Овако мала количина информација омогућује много мању величину датотеке
  • Могућност приближавања (зум) без губитка на квалитету
  • Све ове информације су запамћене и могу се касније мењати, то значи да померање, промена резолуције, окретање, попуњавање итд. не смањује квалитет цртежа као код растерске слике.

Једноставни геометријски облици[уреди | уреди извор]

Векторске радње[уреди | уреди извор]

Векторски графички програми обично омогућују окретање, померање, сажимање, повећавање, искривљивање и остале промене објеката, као и мењање з-редоследа и повезивање једноставних објеката у више компликованих. Захтевније промене укључују и булове операције (унија, разлика, пресек, итд.).

Векторска графика је савршена за једноставне или сложене цртеже који не треба да буду фото реалистични. На пример, PostScript и PDF странице користе језик векторског графичког модела.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]