Datoteka

Из Википедије, слободне енциклопедије

Datoteka (fajl) je imenovani, strukturirani skup podataka sadržajno vezanih, pohranjenih na mediju za memorisanje.

Podaci memorisani u datotekama se čuvaju i nakon prestanka rada određenog programa kome pripadaju i nazivaju se perzistentni podaci (engl. persistance - održano, postojano).

Poreklo reči[уреди]

Dаtotekа je složenicа, kovаnicа, dve reči, prvа dаto od lаtinske reči datum što znаči podаtаk i grčke reči θήκη što se nа stаrogrčkom izgovаrа teke i znаči kutiја, kovčeg, beležnicа, nа novogrčkom tiki i znаči predmet, slučајa, i izvedenа je od τίθημι što znаči postаvlјаm, stаvlјаm.

Sistem datoteka[уреди]

Datoteke su organizovane u sistem datoteka[1] (engl. filesystem) na različite načine u zavisnosti od operativnog sistema. Datotečki sistemi regulišu pristup tvrdom disku, memoriji, mreži i specijalnim datotekama.

Kod većine operativnih sistema, sadržaj jedne datoteke je obično jednodimenzionalni niz bajtova (engl. byte), dakle niz celih brojeva između 0 i 255. Tek korisnik datoteke ili sam operativni sistem intepretiraju ove brojčane redove kao tekst, program ili sliku.

Datotečki sistem uređuje pored direktorijuma sa datotekama i gore opisanim sadržajem datoteka i atribute datoteka. Atributima pripadaju tip datoteke, veličina datoteke (broj bajta u datoteci), regulisanje prava za upis i čitanje datoteke, datum nastanka, datum poslednjeg pristupa i datum poslednjih promena datoteke. U zavisnosti od operativnog sistema mogući su i dodatni atributi.

U datotekama primenjeni znakovi zavise od datotečkog sistema, operativnog sistema i postavljenih jezičkih postavki. Kod UNIX kompatibilnih datoteka u imenu se npr. ne smeju nalaziti znakovi '/' i NUL znak. Dodatno je dužina imena datoteke ograničena na 255 znakova. Znakovi mogu biti različito kodirani a noviji operativni sistemi podržavaju i unikod.

Logička i fizička slika datoteka[уреди]

Datoteke se mogu posmatrati na dva načina. Logička slika (pogledaj logička datoteka) prikazuje datoteku kao redove informacijskih celina. U fizičkoj slici datoteka se sastoji iz reda informacionih blokova iste veličine.[2]

Vrste datoteka[уреди]

Datoteke se mogu koristiti u različite svrhe kao i bajtovi iz kojih se sastoje. Po sadržaju razlikuju se sljedeće datoteke:

  • Programi (datoteke koje mogu izvršiti razne funkcije)
    • programi pisani u mašinskim jezicima
    • programi pisani i jezicima različitih skripti (npr. rexx)
  • Datoteke (sadrže informacije i služe za prikaz/očuvanje istih)
    • programski kod (tekst)
    • tekstualne datoteke
    • muzičke datoteke (npr. WAV, MIDI, MP3)
    • grafičke datoteke
    • baze podataka
  • Direktorijumi
  • Specijalne datoteke (pseudo-datoteke)
    • datoteke za različite hardverske komponente
    • Procesne informacije

Mogućnosti za markiranje tipa datoteke:

  • Markiranje putem operativnog sistema (npr. program ili tekstualna datoteka)
  • Markiranje putem imena datoteke (npr. .doc na kraju imena)
  • Markiranje unutar datoteke (npr. <?xml version="1.0" na početku XML i XHTML datoteka)
  • Memorisanje u određenim direktorijima

Prikaz datoteka pomoću simbola[уреди]

U grafičkim programima za prikaz strukture direktorijuma i postojećih datoteka kao što su File Finder, Windows Explorer ili Total Commander datoteke su prikazane kao liste ili simboli u određenom direktorijumu.

Reference[уреди]

  1. ^ R. C. Daley; P. G. Neumann (1965). „A General-Purpose File System For Secondary Storage“. Fall Joint Computer Conference. AFIPS. pp. 213-229. DOI:10.1145/1463891.1463915 Приступљено 30. 7. 2011.. 
  2. ^ Magnetic Storage Handbook 2nd Ed., Section 2.1.1, Disk File Technology, Mee and Daniel, (c)1990,

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Datoteka