Извор странице Гипс

{{Infobox mineral
| name        = Гипс
| category    = [[Sulfate minerals|Сулфатни минерали]]
| boxwidth    = 
| boxbgcolor  = 
| image       = Gypse Caresse.jpg 
| imagesize   = 260px
| caption     = 
| formula     = {{chem2|CaSO4*2H2O}}
| molweight   = 
| strunz      = 7.CD.40
| system      = [[Моноклинична кристална система|Моноклинична]]
| class       = Призматична (-{2/m}-) <br/>[[Hermann–Mauguin notation|Х-М симбол]]: (-{2/m}-)
| symmetry    = Моноклинична <br/>[[Space group|Просторна група]]: -{''I''2/a}-
| unit cell   = -{a}- = 5,679(5), -{b}- = 15,202(14) <br/>-{c}- = 6,522(6)&nbsp;[Å]; β = 118,43°; -{Z}-&nbsp;=&nbsp;4
| color       = Безбојан (у пропуштеном светлу) до белог; често обојен другим нијансама због нечистоћа; може бити жут, жутомрк, плава, розе, тамно смеђ, црвенкасто смеђ или сив
| habit       = Massive, flat. Elongated and generally prismatic crystals
| twinning    = Веома чест на  {110}
| cleavage    = Савршен на {010}, јасан на {100}
| fracture    = Конхоидан на {100}, расцепкано паралелан са [001]
| tenacity    = Флексибилан, нееластичан
| mohs        = 1,5–2 (дефинишући минерал за 2)
| luster      = Од стакластог до свиленкастог, бисерног или воштаног
| refractive  = -{n}-<sub>α</sub> = 1,519–1,521<br/> -{n}-<sub>β</sub> = 1,522–1,523<br/> -{n}-<sub>γ</sub> = 1,529–1,530
| opticalprop = Биаксијалан (+)
| birefringence = δ = 0.010
| pleochroism = Нема
| 2V          = 58°
| streak      = Бео
| gravity     = 2,31–2,33
| melt        = 
| fusibility  = 5
| diagnostic  = 
| solubility  = Врућа, разблажена -{HCl}-
| diaphaneity = Транспарентан до транслуцентног
| other       = 
| references  =<ref>{{cite book|editor1=Anthony, John W. |editor2=Bideaux, Richard A. |editor3=Bladh, Kenneth W. |editor4=Nichols, Monte C. |title= Handbook of Mineralogy|publisher= Mineralogical Society of America|place= Chantilly, VA, US|chapter-url=http://rruff.geo.arizona.edu/doclib/hom/gypsum.pdf|chapter=Gypsum|isbn=978-0962209703 |volume=V (Borates, Carbonates, Sulfates)|year=2003}}</ref><ref>[http://www.mindat.org/min-1784.html Gypsum]. Mindat</ref><ref name=Cornelis>{{citation |first1= Cornelis |last1= Klein |first2= Cornelius S., Jr. |last2= Hurlbut |year= 1985 |title= Manual of Mineralogy |publisher= John Wiley |edition= 20th |pages= [https://archive.org/details/manualofmineralo00klei/page/352 352–353] |isbn= 978-0-471-80580-9 |url-access= registration |url= https://archive.org/details/manualofmineralo00klei/page/352 }}</ref>
| var1 = Сатински спар| var1text = Бисерне, влакнасте масе
| var2 = [[Selenite (mineral)|Селент]]|var2text = Прозирни и оштри кристали
| var3 = [[Алабастер]]|var3text = Фино зрнаст, благо обојен
}}

'''Гипс''' је врло мекан [[минерал]], по хемијском саставу '''[[калцијум]]-[[сулфат]] ди[[хидрат]]''', -{CaSO<sub>4</sub>•2H<sub>2</sub>O}-.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="Бабич">{{Cite book | author=Бабич Д. | title=Минералогија | edition= | issue= | publisher=Београд: Рударско-геолошки факултет |year=2003| doi= | url= |id=}}</ref><ref name=Cornelis/> Када се хидратише, анхидрован прах [[калцијум-сулфат]], -{CaSO<sub>4</sub>}-, рекристалише и ствара чврсту масу која се користи у [[грађевинарство|грађевинарству]].

Широко се копа и користи се као [[đubrivo|ђубриво]] и као главни састојак у многим облицима [[Malter|гипсаног малтера]], креде за [[школска табла|таблу]]/[[sidewalk chalk|тротоаре]] и [[drywall|суве зидове]]. [[Glossary of geology#M|Масивна]] финозрнаста бела или благо обојена сорта гипса, названа [[алабастер]], коришћена је за [[вајарство|скулптуру]] у многим културама, укључујући [[Стари Египат]], [[Месопотамија|Месопотамију]], [[Хронологија античког Рима|Стари Рим]], [[Византија|Византијско царство]] и [[Nottingham alabaster|нотингемске алабастре]] [[историја Енглеске у средњем веку|средњовековне Енглеске]]. Гипс такође кристалише као провидни кристали [[selenite (mineral)|селенита]]. Он се формира као минерал [[евапорат|евапорит]] и као продукт [[Mineral hydration|хидратације]] [[анхидрит]]а.

[[Тврдоћа по Мосовој скали|Мосова скала тврдоће минерала]] дефинише гипс као вредност тврдоће 2 на основу [[hardness comparison|поређења тврдоће]] [[Scratch hardness|огреботина]].

== Етимологија и историја ==
[[Датотека:Gypsum Australia.jpg|мини|лево|250п|Гипс из Новог Јужног Велса, Аустралија]]
[[Датотека:GipsitaEZ.jpg|мини|лево|250п|Влакнасти гипс из Бразила]]

Реч гипс је изведена од [[грчки језик|грчке]] речи γύψος ({{transl|grc|gypsos}}), „гипс“.<ref>{{cite web| url= http://www.askoxford.com/concise_oed/gypsum| title= Compact Oxford English Dictionary: gypsum| access-date= 25. 11. 2021| archive-date= 19. 07. 2012| archive-url= https://archive.today/20120719220246/http://www.askoxford.com/concise_oed/gypsum| url-status= }}</ref> Пошто су [[površinski kop|каменоломи]] [[Париз|париског]] округа [[Монмартр]] дуго давали спаљени гипс ([[calcination|калцинисани]] гипс) који се користио у различите сврхе, овај дехидрирани гипс постао је познат као [[Malter|париски гипс]]. Након додавања воде, и проласка неколико десетина минута, париски гипс поново постаје обичан гипс (дихидрат), што доводи до стврдњавања материјала на начине који су корисни за ливење и грађевинарство.<ref>{{Cite journal|last1=Szostakowski|first1=B.|last2=Smitham|first2=P.|last3=Khan|first3=W.S.|date=2017-04-17|title=Plaster of Paris–Short History of Casting and Injured Limb Immobilzation|journal=The Open Orthopaedics Journal|volume=11|pages=291–296|doi=10.2174/1874325001711010291|issn=1874-3250|pmc=5420179|pmid=28567158}}</ref>

Гипс је на староенглеском био познат као -{''spærstān''}-, "камен копља", што се односи на његове кристалне избочине. (Дакле, реч [[Spar (mineralogy)|спар]] у минералогији је произашла из поређења са гипсом, и односи се на било који минерал или кристал који формира шиљке налик копљу). Средином 18. века, немачки свештеник и земљорадник [[Johann Friedrich Mayer (agriculturist)|Јохан Фридерих Мајер]] је истражио и објавио употребу гипса као ђубрива.<ref>See:
*  {{cite book |last1=Thaer |first1=Albrecht Daniel |last2=Shaw |first2=William, trans. |last3=Johnson |first3=Cuthbert W., trans. |title=The Principles of Agriculture |date=1844 |publisher=Ridgway |location=London, England |volume= vol. 1 |pages=519–520 |url=https://books.google.com/books?id=zAhJAAAAMAAJ&pg=PA519}}
*  {{NDB|16|544|545|Mayer, Johann Friedrich|Klaus Herrmann|104138432}}  From p. 544:  ''" … er bewirtschaftete nebenbei ein Pfarrgüttchen, … für die Düngung der Felder mit dem in den nahen Waldenburger Bergen gefundenen Gips einsetzte."'' ( … he also managed a small parson's estate, on which he repeatedly conducted agricultural experiments.  In 1768, he first published the fruits of his experiences during this time as "Instruction about Gypsum", in which he espoused the fertilizing of fields with the gypsum that was found in the nearby Waldenburg mountains.)
*  {{cite book |last1=Beckmann |first1=Johann |title=Grundsätze der deutschen Landwirthschaft |trans-title=Fundamentals of German Agriculture |date=1775 |publisher=Johann Christian Dieterich |location=Göttingen, (Germany) |page=60 |edition=2nd |url=https://books.google.com/books?id=q8w6AAAAcAAJ&pg=PA60 |language=de}}  From p. 60:  ''"Schon seit undenklichen Zeiten … ein Gewinn zu erhalten seyn wird."''  (Since times immemorial, in our vicinity, in the ministry of Niedeck [a village southeast of Göttingen], one has already made this use of gypsum; but Mr. Mayer has the merit to have made it generally known.  In the ''History of Farming in Kupferzell'', he had depicted a crushing mill (p. 74), in order to pulverize gypsum, from which a profit has been obtained, albeit with difficulty.)
*  {{cite book |last1=Mayer |first1=Johann Friderich |title=Lehre vom Gyps als vorzueglich guten Dung zu allen Erd-Gewaechsen auf Aeckern und Wiesen, Hopfen- und Weinbergen |trans-title=Instruction in gypsum as an ideal good manure for all things grown in soil on fields and pastures, hops yards and vineyards |date=1768 |publisher=Jacob Christoph Posch |location=Anspach, (Germany) |url=https://books.google.com/books?id=lSlAAAAAcAAJ&pg=PA1 |language=de}}</ref> Гипс може деловати као извор сумпора за раст биљака, а почетком 19. века сматран је готово чудесним ђубривом. Амерички фармери су били толико вољни да га набаве да је еволуирала жива шверцерска трговина са Новом Шкотском, што је резултирало такозваним „[[Hants County, Nova Scotia#Plaster War|гипсаним ратом]]“ 1820. године.<ref>{{cite book|last=Smith|first=Joshua|title=Borderland smuggling: Patriots, loyalists, and illicit trade in the Northeast, 1780–1820|year=2007|publisher=UPF|location=Gainesville, FL|isbn=978-0-8130-2986-3|pages=passim}}</ref> У 19. веку је био познат и као ''кречни сулфат'' или ''сулфат креча''.

== Физичка својства ==
[[Датотека:Gypsum deformed cristal-MCG 7747-P4150901-black.jpg|thumb|left|250п|Кристали гипса су довољно мекани да се савијају под притиском руке. Узорак изложен у Кантонском геолошком музеју у Лозани.]]

Гипс је умерено растворљив у води (~2,0–2,5&nbsp;g/l на 25&nbsp;°-{C}-)<ref name="Bock_1961">{{Cite journal| last = Bock| first = E.| year = 1961| title = On the solubility of anhydrous calcium sulphate and of gypsum in concentrated solutions of sodium chloride at 25&nbsp;°C, 30&nbsp;°C, 40&nbsp;°C, and 50&nbsp;°C| url = https://archive.org/details/sim_canadian-journal-of-chemistry_1961-09_39_9/page/1746| journal = Canadian Journal of Chemistry| volume = 39| issue = 9| pages = 1746–1751 | doi = 10.1139/v61-228| df = dmy-all}}</ref> и, за разлику од већине других соли, показује ретроградну растворљивост, постајући мање растворљив на вишим температурама. Када се гипс загреје на ваздуху, он губи воду и прво се претвара у [[calcium sulfate hemihydrate|калцијум сулфат хемихидрат]] (басанит, који се често једноставно назива „гипс”) и, ако се даље загрева, у безводни [[калцијум-сулфат|калцијум сулфат]] ([[анхидрит]]). Као и код анхидрита, растворљивост гипса у сланим растворима такође снажно зависи од концентрације [[кухињска со|-{NaCl}-]] (обичне кухињске соли).<ref name="Bock_1961"/>

Структуру гипса чине слојеви јона калцијума (-{Ca}-<sup>2+</sup>) и сулфата ({{chem2|SO4^{2-} }}) који су чврсто повезани. Ови слојеви су повезани слојевима [[Water of crystallization|анјонских]] молекула воде преко слабије [[водонична веза|водоничне везе]], што даје кристалу савршено цепање дуж листова (у равни {010}).<ref name=Cornelis/><ref>{{cite journal| doi= 10.1016/S0008-8846(01)00675-5| last1= Mandal| first1= Pradip K|year=2002|pages=313|volume=32|journal=Cement and Concrete Research|last2=Mandal|first2=Tanuj K| title= Anion water in gypsum (CaSO<sub>4</sub>·2H<sub>2</sub>O) and hemihydrate (CaSO<sub>4</sub>·1/2H<sub>2</sub>O)| url= https://archive.org/details/sim_cement-and-concrete-research_2002-02_32_2/page/313|issue=2}}</ref>

== Кристални варијетети ==
{{main|Селенит (минерал)}}

Гипс се у природи јавља у облику спљоштених и често [[crystal twinning|удвојених]] [[кристал]]а, и провидних, цепавих маса званих [[Selenite (mineral)|селенит]]. Селенит нема значајан садржај [[селен]]а; него су обе супстанце добиле назив по старогрчкој речи за [[Месец]].

Селенит се такође може појавити у свиленкастом, влакнастом облику, у ком случају се обично назива „сатенски спарт”. Коначно, он може бити зрнаст или прилично компактан. У узорцима величине руке, може бити у распону од провидног до непрозирног. Веома фино зрнасти бели или благо обојени варијетет гипса, назван [[алабастер]], цењен је за разне украсне радове. У сушним областима, гипс се може појавити у облику цвета, обично непрозирног, са уграђеним зрнцима песка званим [[desert rose (crystal)|пустињска ружа]]. Такође формира неке од највећих кристала пронађених у природи, дужине до {{convert|12|m|ft|abbr=on}}, у облику селенита.<ref>{{cite journal |first1=Juan Manuel |last1= García-Ruiz |first2= Roberto |last2= Villasuso |first3= Carlos |last3= Ayora |first4= Angels |last4= Canals |first5= Fermín |last5= Otálora |title= Formation of natural gypsum megacrystals in Naica, Mexico |journal= Geology |volume=35 |issue=4 |pages=327–330 |year=2007 |doi= 10.1130/G23393A.1|bibcode = 2007Geo....35..327G |url=https://digital.csic.es/bitstream/10261/3439/1/garciaruiznaica.pdf |hdl= 10261/3439 |hdl-access= free }}</ref>

== Појава ==

Гипс је уобичајен минерал, са дебелим и обимним слојевима [[евапорат|евапорита]] у комбинацији са [[седиментне стене|седиментним стенама]]. Познато је да се депозити јављају у [[слој (геологија)|слојевима]] још од [[Archean|архејског]] [[Aeon|еона]].<ref name="Cockell">{{cite journal| last1= Cockell| first1= C. S.|last2= Raven |first2= J. A.|year=2007|title=Ozone and life on the Archaean Earth|journal=Philosophical Transactions of the Royal Society A|volume=365|pages=1889–1901|doi=10.1098/rsta.2007.2049| pmid= 17513273|issue=1856|bibcode = 2007RSPTA.365.1889C | s2cid= 4716}}</ref> Гипс се таложи из језерске и морске воде, као и у [[термални извор|врелим изворима]], из [[вулкан|вулканских]] испарења и раствора сулфата у [[жица (геологија)|венама]]. [[Hydrothermal|Хидротермални]] [[анхидрит]] у венама се обично хидрира до гипса подземним водама у изложеностима близу површине. Често се повезује са минералима [[халит]]ом и [[сумпор]]ом. Гипс је најчешћи сулфатни минерал.<ref name="DHZ1966">{{cite book |title=An Introduction to the Rock Forming Minerals | publisher=Longman |last1=Deer |first1=W.A. |last2=Howie |first2=R.A. |last3=Zussman |first3=J. |year=1966 |location=London |page=469 |isbn=978-0-582-44210-8}}</ref> Чисти гипс је бео, али друге супстанце које се налазе као нечистоће могу дати широк спектар боја локалним наслагама.

Пошто се гипс временом раствара у води, гипс се ретко налази у облику песка. Међутим, јединствени услови [[White Sands National Park|Националног парка Вајт Сендс]] у америчкој држави [[Нови Мексико]] створили су {{convert|710|km2|adj=on|abbr=on}} пространство белог гипсаног песка, довољно да снабдева америчку грађевинску индустрију [[drywall|гипсаним плочама]] током 1.000 година.<ref name='The Albuquerque Journal 1999-02-07'>{{cite news|last = Abarr|first = James|title = Sea of sand|newspaper = The Albuquerque Journal|date = 7 February 1999|url = http://www.abqjournal.com/venue/travel/tourism/heritage_whitesands.htm|access-date = 27 January 2007|url-status = dead|archive-url = https://web.archive.org/web/20060630120616/http://www.abqjournal.com/venue/travel/tourism/heritage_whitesands.htm|archive-date = 30. 06. 2006}}</ref> Комерцијална експлоатација ове области, којој су се становници овог подручја оштро противили, била је трајно спречена 1933. године када је председник [[Херберт Хувер]] прогласио гипсане дине заштићеним [[National monument (United States)|националним спомеником]].

Гипс се такође формира као нуспроизвод [[оксидо-редукција|оксидације]] [[сулфид]]а, између осталог оксидацијом [[пирит]]а, када створена [[сумпорна киселина]] реагује са [[калцијум-карбонат|калцијум карбонатом]]. Његово присуство указује на оксидационе услове. Под условима редукције, сулфати које садржи могу да се редукују назад у сулфид [[сумпор редукујуће бактерије|бактеријама које редукују сулфат]]. Ово може довести до акумулације елементарног [[сумпор]]а у формацијама које садрже нафту,<ref>{{cite journal |last1=Machel |first1=H.G |title=Bacterial and thermochemical sulfate reduction in diagenetic settings — old and new insights |journal=Sedimentary Geology |date=April 2001 |volume=140 |issue=1–2 |pages=143–175 |doi=10.1016/S0037-0738(00)00176-7|bibcode=2001SedG..140..143M }}</ref> као што су слане куполе,<ref>{{cite journal |last1=Sassen |first1=Roger |last2=Chinn |first2=E.W. |last3=McCabe |first3=C. |title=Recent hydrocarbon alteration, sulfate reduction and formation of elemental sulfur and metal sulfides in salt dome cap rock |journal=Chemical Geology |date=December 1988 |volume=74 |issue=1–2 |pages=57–66 |doi=10.1016/0009-2541(88)90146-5|bibcode=1988ChGeo..74...57S }}</ref> где се може ископати помоћу [[Frasch process|Фрашовог процеса]].<ref name =Ullmann>{{Ullmann | title = Sulfur | author = Wolfgang Nehb, Karel Vydra | doi = 10.1002/14356007.a25_507.pub2}}</ref> Термоелектране које сагоревају угаљ са [[flue gas desulfurization|одсумпоравањем димних гасова]] производе велике количине гипса као нуспроизвод из чистача.

Орбиталне слике са [[Орбитални истраживач Марса|Орбиталног истраживача Марса]] (МРО) указују на постојање гипсаних дина у северном поларном региону Марса,<ref>[http://hirise.lpl.arizona.edu/nea.php High-resolution Mars image gallery]. University of Arizona</ref> што је касније на нивоу тла потврдио [[Mars Exploration Rover|Ровер за истраживање Марса]] (МЕР) [[Опортјунити (марсовски ровер)|Опортјунити]].<ref>[http://www.nasa.gov/mission_pages/mer/news/mer20111207.html NASA Mars Rover Finds Mineral Vein Deposited by Water] {{Wayback|url=http://www.nasa.gov/mission_pages/mer/news/mer20111207.html |date=20170615235154 }}, NASA, 7 December 2011.</ref>

== Хемијски састав ==
CaSO<sub>4</sub>-{·2H<sub>2</sub>O}- + топлота → CaSO<sub>4</sub>-{·½H<sub>2</sub>O + 1½H<sub>2</sub>O}- (пара)
(CaSO<sub>4</sub>-{·½H<sub>2</sub>O)}-.

CaSO<sub>4</sub>-{·½H<sub>2</sub>O + 1½H<sub>2</sub>O}- → CaSO<sub>4</sub>-{·2H<sub>2</sub>O}- Ова реакција је егзотермна.

== Употреба ==
Гипс се највише користи као [[грађевински материјал]], за попуњавање већих рупа на зидовима и плафонима или за прављење и [[фуговање]] гипс-картонских плоча.

== Галерија ==
<gallery mode="packed"  widths="250px" heights="180px">
Датотека:Cristales cueva de Naica.JPG|Кристали у [[Cave of the Crystals|Пећини кристала]] у [[Мексико|Мексику]]. Особа доле десно може послуђити за стицање утиска о размерама.
Датотека:GypsumCrystalsLakeLucerno.jpg|Кристали који су се формирали док је вода испаравала у језеру [[Lake Lucero|Лусеро]], национални парк [[White Sands National Park|Вајт Сендс]].
Датотека:White Gypsum - geograph.org.uk - 2503198.jpg|Вене у муљевима/лапорима чајно зеленог и сивог лапора, [[Blue Anchor|Блу Анкор]], [[Самерсет|Сомерсет]], [[Уједињено Краљевство]].
Датотека:Gypsum layers Caprock Canyons 1.JPG|Вене у државном парку и стази [[Caprock Canyons State Park and Trailway|Капрок кањон]], [[Тексас]].
Датотека:Yardangs in dunes, White Sands National Park, New Mexico, United States.jpg|Изузетно фини кристали Националног парка Вајт Сандс.
</gallery>

== Види још ==
* [[Списак минерала]]
* [[Списак стена]]

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|author=Бабич Д. | title=Минералогија | edition= | issue= | publisher=Београд: Рударско-геолошки факултет |year=2003| doi= | url= |id=}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Gypsum}}
* [http://webmineral.com/data/Gypsum.shtml WebMineral data]
* [http://www.mindat.org/min-1784.html Mineral Data]
* [https://web.archive.org/web/20070814041825/http://mineral.galleries.com/minerals/sulfates/gypsum/gypsum.htm Mineral galleries – gypsum]
* [https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0308.html CDC – NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards]
* {{Cite EB1911|wstitle=Gypsum|short=x}}
* {{Cite AmCyc|wstitle=Gypsum|short=x}}

{{Минерали}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Неорганска једињења]]
[[Категорија:Минерали калцијума]]
[[Категорија:Грађевински материјали]]
[[Категорија:Моноклинични минерали]]
[[Категорија:Алхемијске супстанце]]