Извор странице Грашак

{{Speciesbox
|name = Грашак
|image = Peas in pods - Studio.jpg
|image_caption = Грашак садржан у махуни.
|image2 = Doperwt rijserwt peulen Pisum sativum.jpg
|image2_caption = Биљка грашка: -{''Pisum sativum''}-
|taxon = Pisum sativum
|authority = [[Carl Linnaeus|-{L.}-]]
|synonyms =
    {{Plainlist | style = margin-left: 1em; text-indent: -1em; |
* ''Lathyrus oleraceus'' <small>Lam.</small>
* ''Pisum arvense'' <small>L.</small>
* ''Pisum biflorum'' <small>Raf.</small>
* ''Pisum elatius'' <small>M.Bieb.</small>
* ''Pisum humile'' <small>Boiss. & Noe</small>
* ''Pisum vulgare'' <small>Jundz.</small>
    }}
|synonyms_ref =<ref>{{cite web
|url=http://www.theplantlist.org/tpl1.1/search?q=pisum+sativum
|title=The Plant List: A Working List of All Plant Species
|access-date=7 March 2015}}</ref>
}}

'''Грашак''' ({{јез-лат|Pisum sativum}}) је [[једногодишња биљка]] из породице [[fabaceae|махунарки]], а као повртларска култура припада зрнастим махунаркама. Грашак је најчешће ситно сферично [[семе]] или махуна [[плод]]а -{''Pisum sativum''}-. Свака махуна садржи неколико зрна грашка, која могу бити зелена или жута. Ботанички, махуне грашка су [[воће]],<ref>Rogers, Speed (2007). [https://books.google.com/books?id=IEGqWXgcmQEC&pg=PA169&lpg=PA169 ''Man and the Biological World''] Read Books. pp. 169–170. {{ISBN|978-1-4067-3304-4}}. Retrieved on 2009-04-15.</ref> јер садрже семе и развијају се из јајника цвета (грашка). Назив се такође користи за описивање других јестивих семена из фамилије [[Fabaceae]], као што су [[pigeon pea|голубљи грашак]] (-{''Cajanus cajan''}-), [[cowpea|крављи грашак]] (-{''Vigna unguiculata''}-) и семе неколико врста -{[[Lathyrus]]}-.

Грашак је [[annual plant|једногодишња биљка]], са [[biological life cycle|животним циклусом]] од једне године. Он су усев у хладној сезони који се узгаја у многим деловима света; садња се може одвијати од зиме до раног лета у зависности од локације. Просечан грашак тежи између 0,1 и 0,36 грама.<ref name=autogenerated1>{{cite web |url=http://www.hort.purdue.edu/newcrop/cropfactsheets/pea.html |title=Pea|website=Purdue.edu |access-date=2017-08-21}}</ref> Незрели грашак (а код [[snow pea|снежног грашка]] и расцепни грашак) се користи као поврће, свеже, смрзнуто или конзервисано; варијетети врста које се обично називају пољски грашак узгајају се да би се произвео суви грашак као што је грашак ољуштен из зреле махуне. Те форме грашка су основа [[pease porridge|каше од грашка]] и [[pea soup|чорбе од грашка]], основних намирница [[medieval cuisine|средњевековне кухиње]]; у Европи, конзумирање свежег незрелог зеленог грашка била је иновација [[Early modern European cuisine|ране модерне кухиње]].

== Опис биљке ==
{{Bar chart
|title=Просечна [[land use|употреба земљишта]] различите хране у поређењу са грашком<ref name="Nemecek 987–992">{{Cite journal|last1=Nemecek|first1=T.|last2=Poore|first2=J.|date=2018-06-01|title=Reducing food's environmental impacts through producers and consumers|journal=Science|volume=360|issue=6392|pages=987–992|doi=10.1126/science.aaq0216|issn=0036-8075|pmid=29853680|bibcode=2018Sci...360..987P|doi-access=free}}</ref>  
|float=right|label_type=Типови хране
|data_type= Коришћење земљишта (-{m}-<sup>2</sup> годишње на 100 g протеина)
|bar_width=20|width_units=em|data_max=185|label1=[[Lamb and mutton|Јагњетина и овчетина]]|data1=185|label2=[[Говедина]]|data2=164|label3=[[Сир]]|data3=41|label4=[[Свињетина]]|data4=11|label5=[[Пилетина]]|data5=7.1|label6=[[Egg as food|Јаја]]|data6=5.7|label7=[[Aquaculture|Узгајана риба]]|data7=3.7|label8=[[Faboideae|Кикирики]]|data8=3.5|label9=[[Грашак]]|data9=3.4|label10=[[Тофу]]|data10=2.2|label11=|data11=|label12=|data12=|label13=|data13=
}}

Грашак је најчешће зелено, повремено златножуто,<ref>{{cite web|url=http://www.diggers.com.au/shop/product/S167/Pea%20Golden%20Podded.aspx |title=Pea Golden Podded - The Diggers Club |access-date=2018-07-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20120126035837/http://www.diggers.com.au/shop/product/S167/Pea%20Golden%20Podded.aspx |archive-date=2012-01-26 }}</ref> или ретко љубичасто<ref>{{cite web|url=http://glallotments.co.uk/Peas.aspx|title=Purple podded peas|website=Glallotments.co.uk|access-date=21 August 2017|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20110318123440/http://glallotments.co.uk/Peas.aspx|archive-date=18 March 2011}}</ref> [[поврће]] у облику махуне, које се широко узгаја као поврће у хладној сезони. Семе се може садити чим температура земљишта достигне {{convert|10|°C|°F|abbr=on}}, при чему биљке најбоље расту на температурама од {{convert|13|-|18|C|F}}. Грашак не успева на летњим врућинама топлије умерене и низијске тропске [[climate|климе]], али добро расте у хладнијим тропским пределима на великим надморским висинама. Многе сорте достижу зрелост за око 60 дана након садње.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=E4g9kgNSlOUC&pg=PA120|title=Crop Plant Anatomy|date=21 August 2017|publisher=CABI|access-date=21 August 2017|via=Google Books|isbn=9781780640198}}</ref>

Грашак има нискорастуће сорте и сорте попут [[vine|винове]] лозе. Лозасте сорте развијају танке [[tendril|витице]] из листова које се омотавају око било које расположиве потпоре и могу се попети до висине од 1 до 2 -{m}-. Традиционални приступ подржавању грашка пењача је да се притке орезане са [[tree|дрвећа]] или других дрвенастих биљака усправно гурају у тло, обезбеђујући решетку да се грашак пење. Гране које се користе на овај начин називају се ''притке за грашак''<ref>{{cite web|url=https://www.rhs.org.uk/advice/grow-your-own/vegetables/peas|title=How to grow peas|publisher=Royal Horticultural Society|access-date=21 February 2021}}</ref> или понекад ''грашчана решетка''. У исту сврху користе се металне ограде, [[канап]] или мрежа подупрта рамом. У густим засадима, грашак један другом даје одређену меру међусобне подршке. Биљке грашка могу да се [[Self-pollination|самоопрашују]].<ref>{{cite web|url=http://www.hort.purdue.edu/newcrop/afcm/drypea.html|title=Dry Field Pea|website=Purdue.edu|access-date=2017-08-21}}</ref>

'''[[Стабло]]''' је зељасто, једногодишње, може и да се грана, али и да буде негранато. Стабло је такође и голо и угласто. С обзиром да нема довољно механичких елемената, полегло је или се повија. 

'''[[Лист]]ови''' су перасто сложени, са 1-3 пара листића, а на врху се завршавају [[рашљика|рашљиком]].

'''[[Цвет]]ови''' су скупљени у гроздасте [[цваст]]и, двополни су и зигоморфни. Лептирастог су изгледа са звонастом чашицом која има јајасто ланцетасте зупце где су горњи краћи од доњих. Круницу чине заставица, крилце и чунић. Заставица је црвенкаста, љубичаста или бела са тамним нервима, широка је и обрнуто срцаста. Крила су тамноцрвена или бела, а чунић розе боје или је бледозелен. Од десет [[прашник]]а, девет их је срасло, а један је слободан. Плодник је скоро седећи и садржи више семених заметака. 

'''[[Плод]]''' је [[махуна]], углавном права и на крајевима зашиљена, 4-11 -{cm}- дугачка.

== Историја гајења ==
Човек за [[храна|храну]] није користио дивљи самоникли грашак, иако се најстарија налазишта грашка јављају у [[неолит]]у. Грашак је пронађен у старогрчким [[гробље|гробовима]] 6.000 година пре [[Христос|Христа]], а у јужној [[Русија|Русији]] у 5.000 година старим [[археологија|археолошким]] слојевима. У [[Европа|Европу]] је грашак стигао почетком [[средњи вијек|средњег века]] са Истока у време [[Велика сеоба народа|великих сеоба народ]]а. Европљани су у 17. веку радо припремали своја јела од грашка.

== Гајење ==
Грашак се данас узгаја у целом свету, а највише у [[Русија|Русији]], [[Кина|Кини]], [[Индија|Индији]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]], што упућује да грашак добро успева у крајевима с прохладном и влажном [[клима|климом]]. То је биљка која је јако економична будући да даје релативно високе приносе, а плодови се могу једноставно конзервирати и тако користи током целе године.

== Енергетска вредност ==

[[Датотека:PeaYield.png|thumb|300px|left|Светски принос грашка]]

С обзиром да спада у [[fabaceae|махунарке]], грашак је [[поврће]] са богатом хранљивом вредношћу. У 100 грама садржи 81 кцал/339 -{кЈ}-. Богат је извор [[угљени хидрат|угљених хидрата]] (14,46%) и влакана облика [[галактан]]а, [[глукорозна киселина|глукорозне киселине]], [[фруктоза|фруктозе]] и других [[хемијско једињење|једињења]]. Висок садржај [[протеин]]а (5,42%) има захваљујући чворићима у корену у којима се налазе [[бактерија|бактерије]] [[азотофиксатор]]и (-{''[[Bacterium radicicola]]''}-) које вежу [[азот]] из [[ваздух]]а и претварају га у вредне [[аминокиселина|аминокиселине]], а тако и у протеине. Уз протеине и [[угљени хидрат|угљене хидрате]], треба поменути и [[масти]] и [[лецитин]], који су прилично важни за [[нервни систем]]. 

За време клијања грашка стварају се [[витамин]]и [[витамин Ц|Ц]] и [[витамин Е|E]]. Плод је одличан извор [[витамин Ц|витамина Ц]] (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. [[Витамин Е]] се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. [[Ретинол|Витамина А]] има у траговима. Грашак је и одличан извор [[витамин Б1|тиамина]] ([[витамин Б1]]) у сувим плодовима, а добар извор [[витамин Б2|рибофлавина]] ([[витамин Б2]]), и [[витамин Б3|ниацина]] који има улогу у [[метаболизам|метаболизму]] угљених хидрата, протеина и масти.

== Модерна кулинарска употреба ==

[[Датотека:Pisum sativum MHNT.BOT.2010.12.9.jpg|thumb|250px|left|-{''Pisum sativum''}- : зреле махуне се уклањају да би се издвојило зрело семе - [[Muséum de Toulouse|-{MHNT}-]]]]
[[Датотека:Doperwt rijserwt bloemen Pisum sativum.jpg|thumb|left|250px|Цветови врсте -{''Pisum sativum''}-]]

У модерно доба грашак се обично кува или [[steamed|пари]], што разбија ћелијске зидове и чини укус слађим, а хранљиве материје [[Bioavailability|биодоступнијим]]. Заједно са [[пасуљ]]ем и [[lentil|сочивом]], грашак је чинио важан део исхране већине људи на Блиском истоку, у северној Африци и Европи током [[Middle Ages|средњег века]].<ref>{{Citation |last1=Bianchini |first1=F. |last2=Corbetta |first2=F. |year=1976 |title=The Complete Book of Fruits and Vegetables |place=New York |publisher=Crown |isbn=978-0-517-52033-8 |page=40}}</ref> До 17. и 18. века постало је популарно да се грашак једе „зелен“, односно док је незрео и одмах након што се убере.<ref>{{Citation|last=Hedrick |first=U.P. |year=1919 |chapter=Sturtevant's Notes on Edible Plants |title=Report of the New York Agricultural Experiment Station for the Year 1919 II |place=Albany |publisher=J.B Lyon Company, State Printers |chapter-url=http://food.oregonstate.edu/glossary/p/pplant189.html |access-date=Feb 26, 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718234523/http://food.oregonstate.edu/glossary/p/pplant189.html |archive-date=July 18, 2011 }}</ref> У то време Енглези су развили нове сорте грашка, које су постале познате као „вртни“ или „енглески“ грашак. Популарност зеленог грашка проширила се на [[North America|Северну Америку]]. [[Томас Џеферсон]] је на свом имању узгајао више од 30 сорти грашка.<ref>{{Citation |last=Kafka |first=B. |year=2005 |title=Vegetable Love |place=New York |publisher=Artisan |isbn=978-1-57965-168-8 |page=[https://archive.org/details/vegetablelove00kafk/page/297 297] |url-access=registration |url=https://archive.org/details/vegetablelove00kafk/page/297 }}</ref> 

[[Датотека:Chinese Chawal in Basmati.jpg|thumb|250px|left|Грашак у [[fried rice|динстаном пиринчу]]]]
Свеж грашак се често једе куван и зачињен [[путер]]ом и/или [[spearmint|ментом]] као прилог поврћу. Со и бибер се такође обично додају грашку када се служи. Свеж грашак се такође користи у [[pot pie|питама]], [[салата]]ма и [[casserole|мусаки]]. Махуне грашка ([[snow pea|снежни грашак]] и пуцајући грашак) се користе у прженим јелима, посебно у [[American Chinese cuisine|америчкој кинеској кухињи]].<ref>{{cite web|url=http://www.pccnaturalmarkets.com/health/Food_Guide/Snow_Peas.htm|title=Product how-to guides|work=PCC Natural Markets}}</ref> Махуне грашка се не одржавају добро када се уберу, а ако се не користе брзо, најбоље се чувају сушењем, [[canning|конзервирањем]] или [[freezing|замрзавањем]] у року од неколико сати након бербе.<ref>{{citation |mode=cs1|contribution=Peas |title=Glossary: BBC Good Food |publisher=BBC |contribution-url=https://www.bbcgoodfood.com/glossary/peas |access-date=2019-07-25}}</ref>

У [[Индија|Индији]] се свеж грашак користи у разним јелима као што су ''алу матар'' (кари кромпир са грашком) или ''[[mattar paneer|матар панир]]'' ([[paneer|панир]] сир са грашком), мада се може заменити и смрзнутим грашком. Грашак се такође једе сиров, јер је сладак када је свеж са жбуна. Зелени грашак познат као ''хасиру батани'' у [[Kannada|Канади]] се користи за прављење карија и гасија.<ref>{{cite web|url=https://udupi-recipes.com/2014/05/potato-pea-curry-batani-gasi-recipe-chapati-side-dish.html|title=Batani Gasi Recipe|date=19 May 2014|access-date=2 May 2020}}</ref>

Супа од грашка се једе у многим другим деловима света, укључујући [[northern Europe|Северну Европу]], делове [[middle Europe|Средње Европе]], [[Русија|Русију]], [[Иран]], [[Ирак]] и [[Индија|Индију]].<ref>{{cite web|url=http://www.lansbladet.se/vasterbotten/tidningen/200803/pdf/18.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20161229225644/http://www.lansbladet.se/vasterbotten/tidningen/200803/pdf/18.pdf|url-status=dead|archive-date=29 December 2016|title=lansbladet.se|date=29 December 2016|access-date=21 August 2017}}</ref> 

У [[Hungary|Мађарској]] и [[Serbia|Србији]] се супа од грашка често служи са [[dumpling|кнедлама]] и зачињена љутом [[paprika|паприком]].<ref name="hung_Gree">{{Cite web |title=Green Pea Soup, Hungarian - Soups - Recipes - hungarianpaprika.net |last=hungarianpaprika.net |first=Vida László - |work=hungarianpaprika.net |access-date=11 December 2019 |url= https://hungarianpaprika.net/en/recipes-page-10/soups-blogcat-2/green_pea_soup__hungarian-blog-3/}}</ref><ref name="hung_Hung">{{Cite web |title=Hungarian Pea Soup – Borsóleves |work=Hungarian Tidbits |date=15 September 2013 |access-date=11 December 2019 |url= https://www.hungariantidbits.com/hungarian-pea-soup-borsoleves/}}</ref><ref name="just_Hung">{{Cite web |title=Hungarian Pea Soup with Nokedli {{!}} Just a Taste |work=Just a Taste |date=21 January 2009 |access-date=11 December 2019 |url= https://www.justataste.com/hungarian-pea-soup-with-nokedli/}}</ref>

У [[United Kingdom|Уједињеном Краљевству]], сушени, рехидрирани и згњечени [[marrowfat peas|масносржни]] грашак, или кувани зелени грашак, познат као [[mushy peas|кашасти]] грашак, популаран је, првобитно на северу Енглеске, али сада свеприсутно, а посебно као прилог уз [[fish and chips|рибу и помфрит]] или [[meat pie|пите од меса]], посебно у [[fish and chip shop|продавницама рибе и помфрита]]. Понекад се додаје [[натријум бикарбонат]] да омекша грашак. Године 2005, анкета na 2.000 људи открила је да је грашак седмо омиљено британско кулинарско поврће.<ref>{{cite news| url=https://www.theguardian.com/uk/2005/may/23/britishidentity.foodanddrink | location=London | work=The Guardian | title=Onions come top for British palates | first=Martin | last=Wainwright | date=2005-05-23}}</ref>

Прерађени грашак је зрео грашак који је осушен, натопљен и затим термички третиран (обрађен) да би се спречило кварење – на исти начин као и [[Pasteurization|пастеризација]]. Кувани грашак се понекад продаје осушен и премазан [[wasabi|васабијем]], [[salt|сољу]] или другим зачинима.<ref>{{cite web |url=http://www.hesca.org/nutrition/are-wasabi-peas-good-for-you/ |title=Are Wasabi Peas Good For You |last=Enders |first=Missy |website=The Healthy & Smart Choice Advocates |publisher=HESCA |access-date=June 24, 2018 |date=2016-10-03 |archive-date=06. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200806072436/http://www.hesca.org/nutrition/are-wasabi-peas-good-for-you/ |url-status= }}</ref>

У Северној Америци [[pea milk|млеко од грашка]] се производи и продаје као алтернатива [[cow milk|крављем млеку]] из разних разлога.<ref>{{cite web|url=https://www.gq.com/story/what-is-pea-milk|title=If You Like Almond Milk, You'll Love...Pea Milk?|last=Vrabel|first=Jeff|date=2016-07-10|access-date=2016-07-13}}</ref>

== Види још ==
* [[Стерилисан грашак]]

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|}}
* Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
* European Association for Grain Legume Research (AEP). ''Pea''. https://web.archive.org/web/20061017214408/http://www.grainlegumes.com/default.asp?id_biblio=52 .
* Hernández Bermejo, J. E. & León, J., (1992). ''Neglected crops: 1492 from a different perspective'', Food and Agricultural Organization of the United Nations (FAO) [http://www.fao.org/docrep/t0646e/T0646E00.HTM Contents] {{Wayback|url=http://www.fao.org/docrep/t0646e/T0646E00.HTM |date=20181106132601 }}
* Muehlbauer, F. J. and Tullu, A., (1997). ''Pisum sativum L.'' Purdue University. [http://www.hort.purdue.edu/newcrop/cropfactsheets/pea.html Pea]
* Oelke, E. A., Oplinger E. S., et al. (1991). ''Dry Field Pea''. University of Wisconsin.[http://www.hort.purdue.edu/newcrop/afcm/drypea.html Dry Field Pea]
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Pisum sativum}}
* [http://www.plantnames.unimelb.edu.au/Sorting/Pisum.html Sorting Pisum names]
* [http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=PISA6 USDA plant profile]
* https://web.archive.org/web/20150303184216/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/search/

{{Taxonbar|from=Q25237}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Махунарке]]
[[Категорија:Поврће]]