Grašak

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Grašak
Peas in pods - Studio.jpg
Plod graška
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Fabales
Porodica: Fabaceae
Potporodica: Faboideae
Pleme: Vicieae
Rod: Pisum
Binomna nomenklatura
Pisum sativum
L.
Grašak
Pisum sativum

Grašak (lat. Pisum sativum) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, a kao povrtlarska kultura pripada zrnastim mahunarkama.

Opis biljke[uredi]

Stablo je zeljasto, jednogodišnje, može i da se grana, ali i da bude negranato. Stablo je takođe i golo i uglasto. S obzirom da nema dovoljno mehaničkih elemenata, poleglo je ili se povija.

Listovi su perasto složeni, sa 1-3 para listića, a na vrhu se završavaju rašljikom.

Cvetovi su skupljeni u grozdaste cvasti, dvopolni su i zigomorfni. Leptirastog su izgleda sa zvonastom čašicom koja ima jajasto lancetaste zupce gde su gornji kraći od donjih. Krunicu čine zastavica, krilce i čunić. Zastavica je crvenkasta, ljubičasta ili bela sa tamnim nervima, široka je i obrnuto srcasta. Krila su tamnocrvena ili bela, a čunić roze boje ili je bledozelen. Od deset prašnika, devet ih je sraslo, a jedan je slobodan. Plodnik je skoro sedeći i sadrži više semenih zametaka.

Plod je mahuna, uglavnom prava i na krajevima zašiljena, 4-11 cm dugačka.

Istorija gajenja[uredi]

Čovek za hranu nije koristio divlji samonikli grašak, iako se najstarija nalazišta graška javljaju u neolitu. Grašak je pronađen u starogrčkim grobovima 6000 godina pre Hrista, a u južnoj Rusiji u 5000 godina starim arheološkim slojevima. U Evropu je grašak stigao početkom srednjeg veka sa Istoka u vreme velikih seoba naroda. Evropljani su u 17. veku rado pripremali svoja jela od graška.

Gajenje[uredi]

Grašak se danas uzgaja u celom svetu, a najviše u Rusiji, Kini, Indiji i SAD, što upućuje da grašak dobro uspeva u krajevima s prohladnom i vlažnom klimom. To je biljka koja je jako ekonomična budući da daje relativno visoke prinose, a plodovi se mogu jednostavno konzervirati i tako koristi tokom cele godine.

Energetska vrednost[uredi]

S obzirom da spada u mahunarke, grašak je povrće sa bogatom hranljivom vrednošću. U 100 grama sadrži 81 kcal/339 кЈ. Bogat je izvor ugljenih hidrata (14,46%) i vlakana oblika galaktana, glukorozne kiseline, fruktoze i drugih jedinjenja. Visok sadržaj proteina (5,42%) ima zahvaljujući čvorićima u korenu u kojima se nalaze bakterije azotofiksatori (Bacterium radicicola) koje vežu azot iz vazduha i pretvaraju ga u vredne aminokiseline, a tako i u proteine. Uz proteine i ugljene hidrate, treba pomenuti i masti i lecitin, koji su prilično važni za nervni sistem.

Za vreme klijanja graška stvaraju se vitamini C i E. Plod je odličan izvor vitamina C (50% preporučenog dnevnog unosa), ali ga u osušenim plodovima ima samo u tragovima. Vitamin E se sadrži u maloj količini, ali je postojan tokom kuvanja. Vitamina A ima u tragovima. Grašak je i odličan izvor tiamina (vitamin B1) u suvim plodovima, a dobar izvor riboflavina (vitamin B2), i niacina koji ima ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995. Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]