Дехуманизација уметности

Дехуманизација уметности (шп. La deshumanización del arte) је хуманистички концепт који је развио шпански филозоф Хосе Ортега и Гасет у истоименом делу из 1925. године. Тим изразом Ортега и Гасет алудира на авангардну уметност и књижевност („изми“) настале након Првог светског рата.

Већ је речено да се нови стил, узет у најширој општости, састоји у одстрањивању „људских, одвише људских“ састојака и задржавању само чисто уметничке материје. Изгледа да то имплицира велики ентузијазам за уметност. Али омеђавајући саму чињеницу и посматрајући је из другог угла налазимо у њој наличје досаде и презира.

Метафора прикрива један објекат стављајући му образину другог, и не би имала смисла ако испод ње не бисмо видели инстинкт који нагони човека да избегава реалности.
— Хосе Ортега и Гасет: Дехуманизација уметности, 1925

Главни представници авангарде у Шпанији су припадници Генерације '27, међу којима се истичу песници као што су Луис Сернуда, Федерико Гарсија Лорка, Педро Салинас, Хорхе Гиљен, Рафаел Алберти и Висенте Алеисандре. Група је за узоре имала Хуана Рамона Хименеза, модернисту Рубена Дарија и симболистичку књижевност, што је представљало корак унапред у односу на претходну Генерацију '98 и њене представнике као што су Мигел де Унамуно, Антонио Мачадо, Пио Бароха и др.

Ортега и Гасет концептуализује нову естетику као „уметност за мањину“, рафинирану књижевност бекства која не уме да асимилује масу. Одлике те нове форме разумевања уметности резимирао је Висенте Гаос у својој антологији поезије Генерације '27:

Жеља за оригиналношу и иновативношћу (која се наслања на претходнике из периода романтизма).
Херметизам (која отежава њено разумевање, бежи од јасне референције).
Самодовољност уметности (чистота, аутентичност).
Антиреализам и антиромантизам (песма не треба да значи, већ једноставно да постоји; с друге стране, избегава се романтичарски субјективизам).
Надреализам (логичка инкохеренција, значај несвесног и снова).
Интрасценденција (незаинтересованост, одрицање од одговорности за вануметничку реалност и од морализма).
Доминација метафоре (коју у поменутом цитату наводи Ортега и Гасет).
Онирички језик (повезан са надреализмом).
Атомизација (дезинтеграција, кидање логичких веза).

Литература

Gаоs, Vicente. "Antología del Grupo Poético de 1927". Ed. Cátedra, 1976.
Ortega y Gasset, José. "La deshumanización del arte y otros ensayos de estética". Alianza Ed., 1991.

Спољашње везе

Simón Marchán Fiz, «Una nueva sensibilidad artística», ABC Cultural, 11-11-2000.