Федерико Гарсија Лорка

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Федерико Гарсија Лорка
Federico García Lorca. Huerta de San Vicente, Granada.jpg
Федерико Гарсија Лорка 1932.
Пуно имеФедерико Гарсија Лорка
Датум рођења(1898-06-05)5. јун 1898.
Место рођењаФуенте Вакерос, Шпанија
Датум смрти19. август 1936.(1936-08-19) (38 год.)
Место смртиоколина Алфакара, Шпанија
ШколаУниверзитет Коламбија, Универзитет у Гранади
Утицаји одЛуис Буњуел
Салвадор Дали
Волт Витмен

Потпис

Федерико Гарсија Лорка[1] (шп. Federico García Lorca, Фуенте Вакерос, Гранада, Шпанија, 5. јун 1898 — околина Алфакара, Гранада, Шпанија, 19. август 1936) био је шпански песник, драматург и позоришни редитељ.[a]

Студирао је књижевност, сликарство и музику, што је касније дошло до изражаја у његовом бављењу сценском уметношћу тј. драмом. Путовао је широм Шпаније, али је посетио и Америку, САД и Аргентину. Током путовања кроз Шпанију бележи народне напеве. У САД је стигао у доба економске кризе па је ту земљу доживео као свет празнине и тескобе у којем нема ничег хуманог, већ је све подређено трци за новцем.

Гарсија Лорка је стекао међународно признање као емблематични члан Генерације '27, групе коју чине углавном песници који су у шпанску књижевност увели начела европских покрета (попут симболизма, футуризма и надреализма).[2][3] Сматра се да су га националистичке снаге убиле на почетку Шпанског грађанског рата.[4][5][6][7][8] Иако се Лорка није активно бавио политиком, за време грађанског рата је био ухваћен и стрељан у августу 1936. Не зна се тачно где му је гроб.

Његова заоставштина се у Шпанији сматра националним културним благом.[9]

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Лорка је био син имућног андалузијског земљопоседника, никад није био успешан ђак. 1909. се са родитељима сели у Гранаду.[10][11][12] 1919. године ради студирања књижевности и права одлази у Мадрид где се упознаје и дружи са многим тадашњим шпанским интелектуалцима као што су уметници Луис Буњуел и Салвадор Дали, што је имало велики утицај на њега. Музику је студирао код М. де Феил који му је усадио љубав према народној песми и усмерио га ка сакупљању народног блага. У Мадриду се такође упознаје са актуелним европским и светским збивањима и проблемима. Крајем двадесетих година постаје депресиван понајвише због неприхватања околине и пријатеља његове хомосексуалне оријентације. Буњуел и Дали заједно раде на филму "Андалузијски пас", који је Лорка протумачио као директан напад на њега. Схвативши проблем, његови родитељи га шаљу на пут по Америци. Од 1929. до 1930. борави у САД, највише у Њујорку, а посетио је и Кубу.

Повратак у Шпанију[уреди | уреди извор]

Лорка се 1930. враћа у новопроглашену Републику Шпанију. На позив свог гранадског професора, социјалисте Ф. де ла Риоса, Лорка прихвата посао директора и уметничког аниматора студентског путујућег позоришта Ла Барака.

Смрт[уреди | уреди извор]

За време избијања грађанског рата, Лорка се затекао у Визнару, у Гранади. 19. августа 1936. фашистички војници су га ухватили и стрељали, а тело су му бацили у необележен гроб. Франкова влада је покушала да уништи успомену на Лорку тако што је уништила сва његова дела, а спомињање његовог имена је било строго забрањено. Како је био међу првим и најславнијим жртвама грађанског рата, Лорка је убрзо постао симбол жртве политичке репресије и фашистичке тираније.

Хомосексуалност[уреди | уреди извор]

У периоду од 1925. до 1928. Лорка је сарађивао са Далијем. Пријатељство са Далијем било је узајамно страствено, али је Дали одбио било какв еротски аспекат њиховог односа.[13] Интензитет одоноса са Далијем је Лорку натерао да призна, ако не и прихвати властиту хомосексуалност. Са успехом збирке песама Цигански романсеро, долази до отуђења од Далија и раскид афере са скулптором Емилијом Сорианом Алдреном. То је довело до појачане депресије. Лорка је осећао бол због своје хомосексуалности. Осећао је  да је заробљен између особе успешног аутора, слике коју је одржавао у јавности, и напаћене особе коју је показивао само у приватности.

Карактеристике Лоркине поезије[уреди | уреди извор]

Лорка је почео да пише стихове као петнаестогодишњи дечак. Његову поезију карактеришу три битне црте: артизам, утицај традиције и народних песама и лични, изразито страстан доживљај. Песник је веровао, у пракси спроводио, и изјављивао, чак и кроз неке песме које се могу сматрати његовом поетиком, да у градњи песме води бригу и о најмањем детаљу који обрађује. Утицај народне књижевности у Лоркиној поезији је очигледан при чему није акценат на форми већ на темама; песник настоји да кроз појмове звука, боје и покрета да душу Андалузије која је обележена знаком трагичности и примитивног духа. Његов лични доживљај је нагонски, препун слутњи и тајновитости па на читаоца делује као нестваран. Мисли се да је у песми Романса осуђеног предвидео време и начин своје смрти. Прву збирку песама је објавио 1921. Следећа збирка песама је Поема дел канте хондо. Канте хондо је типична андалусијска народна песма обогаћена утицајем Цигана луталица и средњовековних Сарацена, али Лорка не подражава буквално њене метричке законе и типичну структуру текста, већ на сопствени начин гради мале композиције. Његова најчувенија збирка, којом је песник обезбедио своју бесмр-тност, је Цигански романсеро. Ова збирка садржи све оне, широј публици познате песме, из којих потичу често навођени стихови и лајтмотиви као што су: Поведох је до реке Мислећи да девојка је, Ал' удата она беше.

Или: Зелено волим те зелено.

У збирци Песник у Њујорку Лорка је опевао своје, већ поменуто, негативно виђење америчког друштва. Неки критичари сматрају да су по стилу ове песме блиске надреализму, док други пак, мисле да је Лорка ту близак експресионизму. Једна од последњих Лоркиних песама је: Плач за Санчезом Игнасијем Мехијазом у којој је опевао трагичну смрт свог пријатеља, чувеног тореадора. Осим песама Лорка је писао и драме у којима описује патњу и људске страсти, пре свега жена. Његове најчувеније драме су: Крвава свадба, Јерма и Дом Бернарде Албе.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ According to Spanish naming customs, a person usually uses their father's surname as their main surname. As García is a very widely used name, García Lorca is often referred to by his mother's less-common surname, Lorca. See, for example, "Translating Lorca". New Statesman (UK). 10 November 2008. (A typical example of an article in English where "Lorca" is used in the headline and in most of the text, and "Federico García Lorca" is also stated in full.) Spanish conventions require his name to be listed under "G".

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Routledge Modern and Contemporary Dramatists”. 
  2. ^ The Editors of Encyclopædia Britannica. "Generation of 1927". Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Inc., n.d. Web. 18 November 2015
  3. ^ „Generation of 1927 – Spanish literature”. 
  4. ^ Ian Gibson, The Assassination of Federico García Lorca. Penguin (1983) ISBN 0-14-006473-7
  5. ^ Michael Wood, "The Lorca Murder Case", The New York Review of Books, Vol. 24, No. 19 (24 November 1977)
  6. ^ José Luis Vila-San-Juan, García Lorca, Asesinado: Toda la verdad Barcelona, Editorial Planeta (1975) ISBN 84-320-5610-3 „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2009. Приступљено 2008-10-28. 
  7. ^ Reuters, "Spanish judge opens case into Franco's atrocities", International Herald Tribune (16 October 2008) Архивирано 10 фебруар 2009 на сајту Wayback Machine
  8. ^ Estefania, Rafael (18. 8. 2006). „Poet's death still troubles Spain”. BBC News. Приступљено 14. 10. 2008. 
  9. ^ Рат око Лоркиног легата (Б92, 30. април 2016)
  10. ^ „Patronato Federico García Lorca, Fuentevaqueros, Granada, Spain”. www.patronatogarcialorca.org. 
  11. ^ „Casa Museo Federico Garcia Lorca – Valderrubio”. www.museolorcavalderrubio.com. 
  12. ^ „Huerta de San Vicente”. huertadesanvicente.com. 
  13. ^ Bosquet, Alain, Conversations with Dalí, (1969). стр. 19–20.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Spanish translation: Auclair, Marcelle; García Lorca, Federico; Alberti, Aitana (trans.) (1972). Vida y Muerte de García Lorca (на језику: Spanish). Mexico City: Ediciones Era. OCLC 889360.  (411 pages). Includes excerpts from García Lorca's works.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]