Драгутин Алексић
| Драгутин Алексић | |
|---|---|
 Д. Алексић, портрет | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Драгутин Алексић |
| Датум рођења | 8. март 1947. |
| Место рођења | Сладаја, ФНРЈ |
| Датум смрти | 8. октобар 2011. (64 год.) |
| Место смрти | Деспотовац, Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | вајарство |
| Правац | Наивна уметност |
Драгутин Алексић (Сладаја, 8. март 1947 – Деспотовац, 8. октобар 2011) био је српски вајар. Алексић је класик наивне уметности Србије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1947. године у селу Сладаја код Деспотовца, Србија. Скулптуром се бавио од 1968. Умро је 2011. године у Сладаји.[1][2]
Стил[уреди | уреди извор]
Његова заокупљеност егзистенцијалним проблемима сељака, горштака, рудара, видљива је у скулптури изузетне изражајне снаге, постигнуте особеним начином извођења,експресивно,више под снажним ударцима секире у дрво него длетом вајара. Вођен снажним инстиктом, робусном природом, рустично обрађује дрво, преносећи сву сирову енергију у дрвену масу, истичући доминантну снагу човека – горштака, који отима од природе у борби за опстанак. На скулптурама са умноженим ликовима, ретке су централне личности и догађаји. Уметник ваја и ослобађа мисао а не причу, отуда је интензитет експресивности најизражејнији у самом поступку засецања, хитром, хировитом. Дубљи, нагли, неочекивани засек у дрвну масу ствара динамичне светлосне ефекте у којима игра светлости и сенке читавом делу даје додатну димензију. Уметник је акције, инстикта а не ликовног предумишљаја. Зато је његова мисао сирова, необрађена али директна, сугестивна, понекад шематски дата али интензивна и доречена. Из целих маса монументалних облица израњају главе, попрсја, ређе целе фигуре људи и животиња, као и растиње. Скулпторским третманом дело Драгутина Алексића дотиче се Art Brut-а или тачније, налази се на граници наивне уметности и арт брута.[3]
Изложбе и награде[уреди | уреди извор]
Излаже од 1970. године на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је великог броја награда и признања за свој ликовни израз. Највећа збирка његових скулптура налази се у Музеју наивне и маргиналне уметности (МНМУ) у Јагодини.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Тужни газда, 1968.
МНМУ, Јагодина -
Несрећна мајка, 1970.
МНМУ, Јагодина -
Несрећна невеста, б. г.
МНМУ, Јагодина
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
- Ото Бихаљи-Мерин; Небојша - Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984
- Н. Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, МНМУ, Јагодина, 2003
- Љ. Којић, Драгутин Алексић, монографија, МНМУ, Јагодина, 2006
- Н. Крстић, Наивна и маргинална уметност Србије, МНМУ, Јагодина, 2007
- N. Krstić, Outsiders, catalogue, MNMU, Jagodina, 2013
- Н. Крстић, Уметност аутсајдера у Србији, МНМУ, Јагодина, 2014
