8. март
Уколико сте тражили чланак о Међународном дану жена, погледајте чланак Међународни дан жена.
8. март (8. 3) је 67. дан у години по грегоријанском календару (68. у преступној години). До краја године има још 298 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1507 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон.
- 1702 — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске.
- 1846 — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.
- 1857 — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада.
- 1908 — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.
- 1917 — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији.
- 1921 — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата.
- 1922 — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.
- 1942 — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци.
- 1949 — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијетнам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином.
- 1950 — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.
- 1963 — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске.
- 1965 — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.
- 1971 — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века.
- 1973 — У експлозији аутомобила-бомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238.
- 1993 — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.
- 1994 — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.
- 1999 — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи.
- 2001 —
- НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта.
- Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003.
- 2004 — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.
- 2014 — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива.
- 2021 — Догодила се експлозија у војној касарни у Екваторијалној Гвинеји, где је најмање 31 особа погинула, а повређено је приближно 600 људи.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1714 — Карл Филип Емануел Бах, немачки музичар. (прем. 1788)[1]
- 1839 — Џозефина Кокран, америчка изумитељка, направила прву машину за прање посуђа. (прем. 1913)[2]
- 1844 — Исидор Ћирић, српски правник, књижевник, политичар и народно-црквени и патријаршијски секретар у Сремским Карловцима. (прем. 1893)[3]
- 1879 — Михаило Миловановић, српски сликар и вајар. (прем. 1941)[4]
- 1879 — Ото Хан, немачки хемичар и физичар, добитник Нобелове награде за хемију (1944). (прем. 1968)[5]
- 1910 — Клер Тревор, америчка глумица. (прем. 2000)[6]
- 1912 — Владимир Бакарић, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1983)[7]
- 1914 — Јакоб Бакема, холандски архитекта. (прем. 1981)[8]
- 1914 — Бранко Мајер, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац. (прем. 1989)[9]
- 1915 — Милица Павловић Дара, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1944)[10]
- 1918 — Анте Јонић, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1942)[11]
- 1921 — Миодраг Чајетинац Чајка, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1943)
- 1922 — Сид Шарис, америчка плесачица и глумица. (прем. 2008)[12]
- 1925 — Славко Станчир, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1944)
- 1926 — Мара Јанковић, српска певачица. (прем. 2009)
- 1930 — Загорка Голубовић, српска антрополошкиња и социолошкиња. (прем. 2019)[13]
- 1931 — Владимир Булатовић Виб, српски књижевник и новинар. (прем. 1994)[14]
- 1936 — Нилс Нилсон, шведски хокејаш на леду. (прем. 2017)[15]
- 1938 — Милан Галић, југословенски и српски фудбалер. (прем. 2014)[16]
- 1943 — Лин Редгрејв, енглеско-америчка глумица. (прем. 2010)[17]
- 1947 — Драгутин Алексић, српски вајар. (прем. 2011)[18]
- 1949 — Теофило Кубиљас, перуански фудбалер.[19]
- 1950 — Сеид Мемић Вајта, босанскохерцеговачки музичар и забављач, најпознатији као певач групе Тешка индустрија.[20]
- 1954 — Мари-Терез Надиг, швајцарска алпска скијашица.[21]
- 1957 — Клајв Бер, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе Iron Maiden. (прем. 2013)[22]
- 1957 — Синтија Ротрок, америчка глумица и мајстор борилачких вештина.[23]
- 1958 — Гари Њуман, енглески музичар и музички продуцент.[24]
- 1971 — Миодраг Рајковић, српски кошаркашки тренер.[25]
- 1972 — Георгиос Георгијадис, грчки фудбалер и фудбалски тренер.[26]
- 1972 — Андреј Мељниченко, руски индустријалац и милијардер.[27]
- 1973 — Гру, српски хип хоп музичар и ди-џеј. (прем. 2019)[28]
- 1976 — Данијела Јорданова, бугарска атлетичарка.[29]
- 1976 — Фреди Принц Џуниор, амерички глумац.[30]
- 1976 — Александар Смиљанић, српски кошаркаш.[31]
- 1976 — Сергеј Ћетковић, црногорски певач.[32]
- 1977 — Џејмс ван дер Бик, амерички глумац.[33]
- 1979 — Џесика Џејмс, америчка порнографска глумица. (прем. 2019)[34]
- 1981 — Тимо Бол, немачки стонотенисер.[35]
- 1984 — Саша Вујачић, словеначки кошаркаш.[36]
- 1984 — Виктор Сада, шпански кошаркаш.[37]
- 1986 — Теодора Ристовски, српска глумица.[38]
- 1987 — Сара Ренар, хрватска музичарка.[39]
- 1989 — Радосав Петровић, српски фудбалер.[40]
- 1990 — Петра Квитова, чешка тенисерка.[41]
- 1990 — Ивон Андерсон, српска кошаркашица.[42]
- 1993 — Алесија Трост, италијанска атлетичарка.[43]
- 1995 — Марко Гудурић, српски кошаркаш.[44]
- 1997 — Тијана Бошковић, српска одбојкашица.[45]
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1706 — Јохан Пахелбел, немачки музичар. (рођ. 1653)[46]
- 1869 — Хектор Берлиоз, немачки музичар. (рођ. 1803)[47]
- 1888 — Јосиф Панчић, српски ботаничар и природњак. (рођ. 1814)[48]
- 1889 — Јохан Ериксон, шведски бродски инжењер и проналазач. (рођ. 1803)[49]
- 1917 — Фердинанд фон Цепелин, немачки инжењер. (рођ. 1838)[50]
- 1942 — Хосе Раул Капабланка, кубански велемајстор. (рођ. 1888)[51]
- 2001 — Дам Нинет де Валоа, балерина и оснивач Британског краљевског балета. (рођ. 1899)
- 2016 — Џорџ Мартин, енглески продуцент и музичар, „Пети битлс“. (рођ. 1926)[52]
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Међународни празници
- Српска православна црква слави:
- Светог Поликарпа - епископа смирнског
- Преподобног Дамјана
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Carl Philipp Emanuel Bach | German composer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 16. 12. 2020.
- ^ „Josephine Cochrane Biography for Kids”. www.lottie.com. Приступљено 2022-01-29.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 120.
- ^ „Славни српски сликар и вајар МИХАИЛО МИЛОВАНОВИЋ”. Видовдан | Српска традиција и национални интерес (на језику: српски). 2021-03-08. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1944”. NobelPrize.org. Приступљено 17. 12. 2020.
- ^ „Claire Trevor Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 18. 12. 2020.
- ^ „Bakarić, Vladimir | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Jacob B. Bakema | Dutch architect | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Branko Majer”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Милица Павловић”. oskraljpetardrugi.nasaskola.rs. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Ratna kronika Splita 1941-1945 - Heroji”. www.ratnakronikasplita.com. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „TSHA | Finklea, Tula Ellice [Cyd Charisse]”. www.tshaonline.org. Приступљено 18. 12. 2020.
- ^ „Zagorka Golubović | Antropologija - AnthroInsight”. web.archive.org. 2013-11-14. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Vlada Bulatović Vib”. aforizmi.org. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ „Nils Nilsson Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2011-09-19. Приступљено 2022-01-29.
- ^ Admin (2020-03-05). „Galić Milan”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Lynn Redgrave obituary”. the Guardian (на језику: енглески). 3. 5. 2010. Приступљено 18. 12. 2020.
- ^ „Aleksić Dragutin”. www.mnmu.rs. Приступљено 2022-01-29.
- ^ Dunmore, Tom (16. 9. 2011). Historical Dictionary of Soccer (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 63. ISBN 978-0-8108-7188-5.
- ^ „Seid Memić Vajta - Biografija - ART mozaik”. web.archive.org. 2019-01-19. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Olympedia – Marie-Theres Nadig”. www.olympedia.org. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Clive Burr: Drummer with Iron Maiden”. The Independent (на језику: енглески). 27. 3. 2013. Приступљено 18. 10. 2020.
- ^ „Cynthia Rothrock”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Gary Numan”. BFI (на језику: енглески). Приступљено 18. 12. 2020.
- ^ „Basketball News, Scores, Stats, Analysis, Standings - eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Greece - G. Georgiadis - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. nr.soccerway.com. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Andrey Melnichenko - Industrialist, Career, Family - Andrey Melnichenko Biography”. Famousbio (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Dalibor Andonov”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Daniela Yordanova Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2011-02-18. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Freddie Prinze Jr. Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 16. 12. 2020.
- ^ Eurobasket. „Aleksandar Smiljanic Player Profile, KK Zeleznicar Indjija, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Sergej Ćetković”. www.poznati.info.
- ^ „James Van Der Beek”. BFI (на језику: енглески). Приступљено 16. 12. 2020.
- ^ „Jessica Jaymes”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Olympedia – Timo Boll”. www.olympedia.org. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „VUJACIC, SASHA - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „SADA, VICTOR”. www.euroleague.net.
- ^ „Teodora Ristovski”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Sara Renar”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Radosav Petrovic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Petra Kvitova Bio | Bio & Career – WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 16. 12. 2020.
- ^ „Olympedia – Yvonne Anderson”. www.olympedia.org. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Alessia Trost (g.a. Fiamme Gialle)”. www.fidal.it (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „GUDURIC, MARKO - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Tijana BOSKOVIC Eczacıbaşı Dynavit Women’s Volleyball Team”. Eczacıbaşı Spor Kulübü (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Classic FM”. Classic FM (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Hector Berlioz | French composer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „Јосиф Панчић”. Српска енциклопедија (на језику: српски). 2017-09-07. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „John Ericsson | Swedish-American engineer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „Ferdinand, Graf von Zeppelin | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „José Raúl Capablanca | Cuban chess player”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „George Martin: Producer who oversaw The Beatles' best work”. The Independent (на језику: енглески). 10. 3. 2016. Приступљено 20. 12. 2020.
Види још[уреди извор]
 |
8. март на Викимедијиној остави. |