8. март

Ако сте тражили чланак о Међународном дану жена, погледајте чланак Међународни дан жена 8. март (08.03) је 67. дан у години по грегоријанском календару (68. у преступној години). До краја године има још 298 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 1507. — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон.
• 1846. — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.
• 1857. — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада.
• 1702. — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске.
• 1908. — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.
• 1917. — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији.
• 1921. — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата.
• 1922. — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.
• 1942. — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци.
• 1949. — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијентам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином.
• 1950. — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.
• 1963. — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске.
• 1965. — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.
• 1971. — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века.
• 1973. — У експлозији аутомобила-бомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238.
• 1993. — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.
• 1994. — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.
• 1999. — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи.
• 2001. —
  • НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта.
  • Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003.
• 2004. — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.
• 2014. — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива.

Рођења

• 1714. — Карл Филип Емануел Бах, немачки музичар. († 1788.)
• 1858. — Руђеро Леонкавало, италијански музичар. († 1919.)
• 1847. — Сима Лозанић српски хемичар, председник Српске краљевске академије и први ректор Београдског универзитета. († 1935.)
• 1879. —
  • Михаило Миловановић, српски сликар и вајар. († 1941.)
  • Ото Хан, немачки хемичар и физичар. († 1968.)
• 1899. — Мато Ловрак, књижевник. († 1974.)
• 1915. — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије († 1944.)
• 1931. — Владимир Булатовић-Виб, књижевник и новинар. († 1994.)
• 1938. — Милан Галић, југословенски и српски фудбалер. († 2014.)
• 1958. — Гери Њуман, енглески музичар.
• 1976. — Сергеј Ћетковић, црногорски певач.
• 1981. — Тимо Бол, немачки стонотенисер.
• 1990. — Петра Квитова, чешка тенисерка.

Смрти

• 1706. — Јохан Пахелбел, немачки музичар. (* 1653.)
• 1869. — Хектор Берлиоз, немачки музичар. (* 1803.)
• 1888. — Јосиф Панчић, српски ботаничар и природњак. (* 1814.)
• 1889. — Јохан Ериксон, шведски бродски инжењер и проналазач. (* 1803.)
• 1917. — Фердинанд фон Цепелин, немачки инжењер (* 1838.)
• 1942. — Хосе Раул Капабланка, кубански велемајстор. (* 1888.)
• 2001. — Дам Нинет де Валоа, балерина и оснивач Британског краљевског балета (* 1899.)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Међународни дан жена
• Српска православна црква слави:
  • Светог Поликарпа - епископа смирнског
  • Преподобног Дамјана

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар