8. март
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Уколико сте тражили чланак о Међународном дану жена, погледајте чланак Међународни дан жена.
8. март (8. 3) је 67. дан у години по грегоријанском календару (68. у преступној години). До краја године има још 298 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1507 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон.
- 1702 — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске.
- 1846 — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.
- 1857 — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада.
- 1908 — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.
- 1917 — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији.
- 1921 — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата.
- 1922 — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.
- 1942 — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци.
- 1949 — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијетнам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином.
- 1950 — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.
- 1963 — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске.
- 1965 — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.
- 1971 — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века.
- 1973 — У експлозији аутомобила-бомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238.
- 1993 — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.
- 1994 — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.
- 1999 — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи.
- 2001 —
- НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта.
- Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003.
- 2004 — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.
- 2014 — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1714 — Карл Филип Емануел Бах, немачки музичар. (прем. 1788)[1]
- 1839 — Џозефина Кокран, америчка изумитељка, направила прву машину за прање посуђа. (прем. 1913)
- 1879 — Михаило Миловановић, српски сликар и вајар. (прем. 1941)
- 1879 — Ото Хан, немачки хемичар и физичар, добитник Нобелове награде за хемију (1944). (прем. 1968)[2]
- 1910 — Клер Тревор, америчка глумица. (прем. 2000)[3]
- 1912 — Владимир Бакарић, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1983)
- 1914 — Јакоб Бакема, холандски архитекта. (прем. 1981)
- 1914 — Бранко Мајер, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац. (прем. 1989)
- 1915 — Милица Павловић Дара, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1944)
- 1918 — Анте Јонић, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1942)
- 1921 — Миодраг Чајетинац Чајка, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1943)
- 1922 — Сид Шарис, америчка плесачица и глумица. (прем. 2008)[4]
- 1925 — Славко Станчир, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1944)
- 1926 — Мара Јанковић, српска певачица. (прем. 2009)
- 1930 — Загорка Голубовић, српска антрополошкиња и социолошкиња. (прем. 2019)
- 1931 — Владимир Булатовић Виб, српски књижевник и новинар. (прем. 1994)
- 1936 — Нилс Нилсон, шведски хокејаш на леду. (прем. 2017)
- 1938 — Милан Галић, југословенски и српски фудбалер. (прем. 2014)
- 1943 — Лин Редгрејв, енглеско-америчка глумица. (прем. 2010)[5]
- 1947 — Драгутин Алексић, српски вајар. (прем. 2011)
- 1949 — Теофило Кубиљас, перуански фудбалер.[6]
- 1950 — Сеид Мемић Вајта, босанскохерцеговачки музичар и забављач, најпознатији као певач групе Тешка индустрија.
- 1954 — Мари-Терез Надиг, швајцарска алпска скијашица.
- 1957 — Клајв Бер, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе Iron Maiden. (прем. 2013)[7]
- 1957 — Синтија Ротрок, америчка глумица и мајстор борилачких вештина.
- 1958 — Гари Њуман, енглески музичар и музички продуцент.[8]
- 1971 — Миодраг Рајковић, српски кошаркашки тренер.
- 1972 — Георгиос Георгијадис, грчки фудбалер и фудбалски тренер.
- 1972 — Андреј Мељниченко, руски индустријалац и милијардер.
- 1973 — Гру, српски хип хоп музичар и ди-џеј. (прем. 2019)
- 1976 — Данијела Јорданова, бугарска атлетичарка.
- 1976 — Фреди Принц Џуниор, амерички глумац.[9]
- 1976 — Александар Смиљанић, српски кошаркаш.
- 1976 — Сергеј Ћетковић, црногорски певач.
- 1977 — Џејмс ван дер Бик, амерички глумац.[10]
- 1979 — Џесика Џејмс, америчка порнографска глумица. (прем. 2019)
- 1981 — Тимо Бол, немачки стонотенисер.
- 1984 — Саша Вујачић, словеначки кошаркаш.
- 1984 — Виктор Сада, шпански кошаркаш.
- 1986 — Теодора Ристовски, српска глумица.
- 1987 — Сара Ренар, хрватска музичарка.
- 1989 — Радосав Петровић, српски фудбалер.
- 1990 — Петра Квитова, чешка тенисерка.[11]
- 1990 — Ивон Андерсон, српска кошаркашица.
- 1993 — Алесија Трост, италијанска атлетичарка.
- 1995 — Марко Гудурић, српски кошаркаш.
- 1997 — Тијана Бошковић, српска одбојкашица.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1706 — Јохан Пахелбел, немачки музичар. (рођ. 1653)
- 1869 — Хектор Берлиоз, немачки музичар. (рођ. 1803)[12]
- 1888 — Јосиф Панчић, српски ботаничар и природњак. (рођ. 1814)
- 1889 — Јохан Ериксон, шведски бродски инжењер и проналазач. (рођ. 1803)[13]
- 1917 — Фердинанд фон Цепелин, немачки инжењер. (рођ. 1838)[14]
- 1942 — Хосе Раул Капабланка, кубански велемајстор. (рођ. 1888)[15]
- 2001 — Дам Нинет де Валоа, балерина и оснивач Британског краљевског балета. (рођ. 1899)
- 2016 — Џорџ Мартин, енглески продуцент и музичар, „Пети битлс“. (рођ. 1926)[16]
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Међународни празници
- Српска православна црква слави:
- Светог Поликарпа - епископа смирнског
- Преподобног Дамјана
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „Carl Philipp Emanuel Bach | German composer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 16. 12. 2020.
- ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1944”. NobelPrize.org. Приступљено 17. 12. 2020.
- ^ „Claire Trevor Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 18. 12. 2020.
- ^ „TSHA | Finklea, Tula Ellice [Cyd Charisse]”. www.tshaonline.org. Приступљено 18. 12. 2020.
- ^ „Lynn Redgrave obituary”. the Guardian (на језику: енглески). 3. 5. 2010. Приступљено 18. 12. 2020.
- ^ Dunmore, Tom (16. 9. 2011). Historical Dictionary of Soccer (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 63. ISBN 978-0-8108-7188-5.
- ^ „Clive Burr: Drummer with Iron Maiden”. The Independent (на језику: енглески). 27. 3. 2013. Приступљено 18. 10. 2020.
- ^ „Gary Numan”. BFI (на језику: енглески). Приступљено 18. 12. 2020.
- ^ „Freddie Prinze Jr. Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 16. 12. 2020.
- ^ „James Van Der Beek”. BFI (на језику: енглески). Приступљено 16. 12. 2020.
- ^ „Petra Kvitova Bio | Bio & Career – WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 16. 12. 2020.
- ^ „Hector Berlioz | French composer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „John Ericsson | Swedish-American engineer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „Ferdinand, Graf von Zeppelin | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „José Raúl Capablanca | Cuban chess player”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „George Martin: Producer who oversaw The Beatles' best work”. The Independent (на језику: енглески). 10. 3. 2016. Приступљено 20. 12. 2020.
 |
8. март на Викимедијиној остави. |