8. март
8. март (8. 3) је 67. дан у години по грегоријанском календару (68. у преступној години). До краја године има још 298 дана.
Догађаји[уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1507. — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон.
- 1702. — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске.
- 1846. — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.
- 1857. — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада.
- 1908. — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.
- 1917. — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији.
- 1921. — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата.
- 1922. — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.
- 1942. — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци.
- 1949. — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијентам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином.
- 1950. — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.
- 1963. — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске.
- 1965. — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.
- 1971. — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века.
- 1973. — У експлозији аутомобила-бомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238.
- 1993. — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.
- 1994. — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.
- 1999. — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи.
- 2001. —
- НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта.
- Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003.
- 2004. — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.
- 2014. — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива.
Рођења[уреди]
- 1714. — Карл Филип Емануел Бах, немачки музичар. († 1788.)
- 1858. — Руђеро Леонкавало, италијански музичар. († 1919.)
- 1847. — Сима Лозанић српски хемичар, председник Српске краљевске академије и први ректор Београдског универзитета. († 1935.)
- 1879. —
- Михаило Миловановић, српски сликар и вајар. († 1941.)
- Ото Хан, немачки хемичар и физичар. († 1968.)
- 1899. — Мато Ловрак, књижевник. († 1974.)
- 1915. — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије († 1944.)
- 1931. — Владимир Булатовић-Виб, књижевник и новинар. († 1994.)
- 1938. — Милан Галић, југословенски и српски фудбалер. († 2014.)
- 1958. — Гери Њуман, енглески музичар.
- 1976. — Сергеј Ћетковић, црногорски певач.
- 1981. — Тимо Бол, немачки стонотенисер.
- 1990. — Петра Квитова, чешка тенисерка.
- 1997. — Тијана Бошковић, српска одбојкашица.
Смрти[уреди]
- 1706. — Јохан Пахелбел, немачки музичар. (* 1653.)
- 1869. — Хектор Берлиоз, немачки музичар. (* 1803.)
- 1888. — Јосиф Панчић, српски ботаничар и природњак. (* 1814.)
- 1889. — Јохан Ериксон, шведски бродски инжењер и проналазач. (* 1803.)
- 1917. — Фердинанд фон Цепелин, немачки инжењер (* 1838.)
- 1942. — Хосе Раул Капабланка, кубански велемајстор. (* 1888.)
- 2001. — Дам Нинет де Валоа, балерина и оснивач Британског краљевског балета (* 1899.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Међународни празници
- Српска православна црква слави:
- Светог Поликарпа - епископа смирнског
- Преподобног Дамјана
