Ести

Древна Естија у 3. веку је заузимала подручје на источним обалама Балтичког мора (на карти жуто поље)

Ести (лат. Aesti, Aestii) су према римском историчару Тациту били древни становници који су насељавали подручје данашњих прибалтичких држава, тадашње Естије (лат. Aestui). Овај назив за становнике подручја источно од данашње Шведске на обалама Балтичког мора Тацит је први пут употребио у свом капиталном делу De Origine et situ Germanorum из 98. године.

Према неким историографским истраживања, древна Естија се налазила на подручју данашње Калињинградске области Руске Федерације, а иако само име има велику фонолошку сличност са именом савремене државе Естоније, верује се да између њих не постоје никакве директне историјске везе. Географски и етнолингвистички докази говоре да су древни Ести у ствари били заједничко име за балтичке народе.

Литература

• Deutschler, Yorck: "Die Aestii - Bezeichnung für die heutigen Esten Estlands oder die untergegangenen Pruzzen Ostpreußens" , in: Deutschler, Yorck. "Die Singende Revolution" - Chronik der Estnischen Freiheitsbewegung (1987—1991), Ingelheim, March 1998/June. 2000. ISBN 978-3-88758-077-3. стр. 196-198.
• Saks, Edgar Valter (1960). Aestii, An Analysis of an Ancient European Civilization. Studies in the Ur-European History". Part 1. Montreal–Heidelberg: Võitleja. 
• Bojtàr, Endre . Foreword to the Past: a Cultural History of the Baltic People. . Central European University Press. 1999. pp. 104. ISBN 978-963-9116-42-9.