Жуљевито тело

С Википедије, слободне енциклопедије
Жуљевито тело
Жуљевито тело одозго, предњи део на врху слике.
Сагитални део мозга, предњи део лево. Жуљевито тело се може видети у центру, у светло сивој боји.
Детаљи
ДеоЉудски мозак
ДеловиГену, рострум, труп, спленијум
Идентификатори
ЛатинскиCorpus callosum
MeSHD003337
NeuroNames191
NeuroLex IDbirnlex_1087
TAA14.1.09.241
FMA86464
Анатомски термини неуроанатомије

Жуљевито тело (латински: corpus callosum), је калосална комисура, широк, дебео нервни тракт, који се састоји од равног снопа комисуралних влакана, испод мождане коре у мозгу. Налази се само код плацентних сисара.[1] Обухвата део уздужне пукотине, повезујући леву и десну мождану хемисферу, омогућавајући комуникацију између њих. То је највећа структура беле материје у људском мозгу, дугачка око десет центиметара и састоји се од 200–300 милиона аксоналних пројекција.[2][3]

Бројни одвојени нервни трактови, класификовани као подрегије жуљевитог тела, повезују различите делове хемисфера. Главни су познати као гену, рострум, труп или тело и спленијум.[4]

Варијације међу половима[уреди | уреди извор]

Жуљевито тело и његов однос према полу су били предмет дебате у научним и лаичким заједницама више од једног века. Првобитно истраживање почетком 20. века тврдило је да се корпус разликује по величини између мушкараца и жена. То истраживање је заузврат доведено у питање и на крају је уступило место напреднијим техникама снимања за које се чинило да побијају раније корелације. Међутим, напредне аналитичке технике компјутерске неуроанатомије развијене 1990-их показале су да су полне разлике јасне, али ограничене на одређене делове тела,[5] и да су у корелацији са когнитивним перформансама у одређеним тестовима.[5] МРИ студија је открила да је површина попречног пресека средњег сагиталног жуљевитог тела, након контроле величине мозга, у просеку пропорционално већа код жена.[6]

Анализа по облику и величини је коришћена за проучавање специфичних тродимензионалних математичких односа са магнетном резонанцом и пронашла је доследне и статистички значајне разлике међу половима.[7][8] Специфични алгоритми су у једном прегледу пронашли значајне разлике између два пола у преко 70% случајева.[9]

Студија из 2005. године о величинама и структури жуљевитог тела код трансродних особа открила је да је структурно више у складу са њиховим декларисаним полом него њиховим додељеним полом по рођењу.[10]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Епилепсија[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Епилепсија

Симптоми рефракторне (тешке за лечење) епилепсије могу се смањити пресецањем калосума. Ово је обично резервисано за случајеве у којима су сложени или гранд мал напади изазвани епилептогеним фокусом на једној страни мозга, изазивајући међухемисферну електричну олују. Дијагностички рад за ову процедуру укључује електроенцефалограм, МРИ, ПЕТ скенирање и евалуацију од стране неуролога, неурохирурга, психијатра и неурорадиолога пре него што се може размотрити операција делимичне лоботомије.[11]

Неуспех у развоју[уреди | уреди извор]

Положај жуљевитог тела у мозгу одрасле особе.

Формирање почиње са првим средњим укрштањем пионирских аксона око 12. недеље у пренаталном развоју човека или 15. дана у ембриогенези миша. Агенеза жуљевитог тела (АЦЦ) је редак урођени поремећај који је једна од најчешћих малформација мозга уочених код људи, у којој је жуљевито тело делимично или потпуно одсутно. АЦЦ се обично дијагностикује у прве две године живота, и може се манифестовати као тешки синдром у детињству, као блаже стање код младих одраслих или као асимптоматски случајни налаз. Почетни симптоми АЦЦ обично укључују нападе, који могу бити праћени проблемима храњења и кашњењем у држању главе усправно, седењу, стајању и ходању.

Друге студије су такође повезале могуће корелације између малформације жуљевитог тела и поремећаја из спектра аутизма.[12][13]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Corpus callosum
    Corpus callosum
  • Коронални Т2 (обрнута сива скала) МРИ мозга на нивоу каудатних језгара са нагласком на жуљевито тело.
    Коронални Т2 (обрнута сива скала) МРИ мозга на нивоу каудатних језгара са нагласком на жуљевито тело.
  • Трактографија
  • Жуљевито тело са анатомографијом.
    Жуљевито тело са анатомографијом.
  • Сагитални пост мортем пресек кроз средњу линију мозга. Жуљевито тело је закривљена трака светлијег ткива у центру мозга изнад хипоталамуса. Његова лакша текстура је због већег садржаја мијелина, што резултира бржим преносом неуронских импулса.
    Сагитални пост мортем пресек кроз средњу линију мозга. Жуљевито тело је закривљена трака светлијег ткива у центру мозга изнад хипоталамуса. Његова лакша текстура је због већег садржаја мијелина, што резултира бржим преносом неуронских импулса.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Velut, S; Destrieux, C; Kakou, M (мај 1998). „[Morphologic anatomy of the corpus callosum].”. Neuro-Chirurgie. 44 (1 Suppl): 17—30. PMID 9757322. 
  2. ^ „Corpus callosum”. Queensland Brain Institute. 10. 11. 2017. 
  3. ^ Luders, Eileen; Thompson, Paul M.; Toga, Arthur W. (18. 8. 2010). „The Development of the Corpus Callosum in the Healthy Human Brain”. Journal of Neuroscience. 30 (33): 10985—10990. PMC 3197828 Слободан приступ. PMID 20720105. doi:10.1523/JNEUROSCI.5122-09.2010. 
  4. ^ Gaillard, Frank. „Corpus callosum | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. radiopaedia.org. 
  5. ^ а б Davatzikos, C; Resnick, S. M. (1998). „Sex differences in anatomic measures of interhemispheric connectivity: Correlations with cognition in women but not men”. Cerebral Cortex. 8 (7): 635—40. PMID 9823484. doi:10.1093/cercor/8.7.635 Слободан приступ. 
  6. ^ Ardekani, B. A.; Figarsky, K.; Sidtis, J. J. (2012). „Sexual Dimorphism in the Human Corpus Callosum: An MRI Study Using the OASIS Brain Database”. Cerebral Cortex. 23 (10): 2514—20. PMC 3767965 Слободан приступ. PMID 22891036. doi:10.1093/cercor/bhs253. 
  7. ^ Kontos, Despina; Megalooikonomou, Vasileios; Gee, James C. (2009). „Morphometric analysis of brain images with reduced number of statistical tests: A study on the gender-related differentiation of the corpus callosum”. Artificial Intelligence in Medicine. 47 (1): 75—86. PMC 2732126 Слободан приступ. PMID 19559582. doi:10.1016/j.artmed.2009.05.007. 
  8. ^ Spasojevic, Goran; Stojanovic, Zlatan; Suscevic, Dusan; Malobabic, Slobodan (2006). „Sexual dimorphism of the human corpus callosum: Digital morphometric study”. Vojnosanitetski Pregled. 63 (11): 933—8. PMID 17144427. doi:10.2298/VSP0611933S Слободан приступ. 
  9. ^ Yokota, Y.; Kawamura, Y.; Kameya, Y. (2005). Callosal Shapes at the Midsagittal Plane: MRI Differences of Normal Males, Normal Females, and GID. 2005 IEEE Engineering in Medicine and Biology 27th Annual Conference. 3. стр. 3055—8. ISBN 978-0-7803-8741-6. PMID 17282888. S2CID 351426. doi:10.1109/IEMBS.2005.1617119. 
  10. ^ Yokota, Y.; Kawamura, Y.; Kameya, Y. (2005). Callosal Shapes at the Midsagittal Plane: MRI Differences of Normal Males, Normal Females, and GID. 2005 IEEE Engineering in Medicine and Biology 27th Annual Conference. 3. стр. 3055—8. ISBN 978-0-7803-8741-6. PMID 17282888. S2CID 351426. doi:10.1109/IEMBS.2005.1617119. 
  11. ^ „WebMd Corpus Callotomy”. Web MD. 18. 7. 2010. Архивирано из оригинала 2. 7. 2010. г. Приступљено 18. 7. 2010. 
  12. ^ Wegiel, Jarek; Kaczmarski, Wojciech; Flory, Michael; Martinez-Cerdeno, Veronica; Wisniewski, Thomas; Nowicki, Krzysztof; Kuchna, Izabela; Wegiel, Jerzy (2018-12-19). „Deficit of corpus callosum axons, reduced axon diameter and decreased area are markers of abnormal development of interhemispheric connections in autistic subjects”. Acta Neuropathologica Communications. 6 (1): 143. ISSN 2051-5960. PMC 6299595 Слободан приступ. PMID 30567587. doi:10.1186/s40478-018-0645-7. 
  13. ^ „Autism May Involve A Lack Of Connections And Coordination In Separate Areas Of The Brain, Researchers Find”. Medical News Today. Архивирано из оригинала 2011-10-15. г. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жуљевито_тело&oldid=26882618”