Пређи на садржај

Загреј

С Википедије, слободне енциклопедије
Загреј

Загреј (грч. Zagreus) — Првобитно древни бог природе, изједначен временом са богом вина Дионисом.[1]

Митологија

[уреди | уреди извор]

Према миту, Загреј је био син Зевса и Персефоне, а насупрот томе Дионис је син Зевса и тебанске краљице Семеле.

Када се Загреј родио, његов отац Зевс га је сакрио у пећину на острву Криту, бојећи се освете своје жене Хере. То је била иста она пећина где је и он био сакривен и у којој је одрастао. Ту, на острву је, на чување предао Загреја куретима, острвским горским демонима.[2]

По Зевсовој замисли Загреј је требало да влада небом, али је Хера успела да наговори титане да Загреја убију и ишчупају му срце, али је богиња Атина успела да стигне на време, и док је срце још куцало да га однесе до Зевса.[3]Зевс је, успео да оживи Загреја и да га пошаље у Хад, да дочекује душе умрлих и да помаже Хаду у поступку прочишћења. Најраније дело које повезује Загреја са подземним светом је стих из епа Алкамеонис, из 6. века п. н. е.:

Господарица Земље (Геја), а Загреус највиши од свих богова.”

У овом стиху се мисли на највишег бога подземног света, не у целом пантеону богова.

Управо оживљавање Загреја је тренутак у коме се неки митови разликују и по којима је, Зевс, прогутао живо Загрејево срце и уградио га у новог сина кога је сјединио са Дионисем у Семели, па је остало само име Зеграј као додатак уз Диониса.

Култ Загреја

[уреди | уреди извор]

Загрејев се култ проширио међу мистичним припадницима верских учења, „орфицима”, који су у његову смрт и поновно рођење тумачили као симбол новог и лепшег живота. И мада је култ Загреја трајао доста дуго, све до хеленског доба, аспекти култа су остали нејасни и веома тешко схватљиви.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб. 
  • Роберт Гревс, Грчки митови, Нолит, Београд и Јединство, Приштина 1987, pp. 106.