Иван Голушин
Иван Голушин | |
|---|---|
| Пуно име | Иван Голушин |
| Датум рођења | 22. октобар 1976.[1] |
| Место рођења | Кикинда, СФРЈ (СР Србија/САП Војводина) |
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду |
| Занимање | водитељ |
Иван Голушин (Кикинда, 22. октобар 1976) је српски телевизијски и радијски водитељ.
Биографија
[уреди | уреди извор]Од 1990 до 1995. године, још као ученик средње школе, почео да се бави глумом, био је члан Народног позоришта Кикинда, где је играо представе: Николо и Навуходоносор (улога: дете), Капетан Џон Пиплфокс (улога: главоња #1) и Вилијева менажерија (улога: Хамлет).[2]
Током другог разреда средње школе, први пут се опробао у медијима, где 1992. године његово место рођења (Кикинда) први пут добија своју радио станицу, Радио Кикинда, где је радио као новинар и водитељ омладинског програма Другом страном.[3] Након средње школе, уписује студије књижевности у Новом Саду где почиње хонорарно да ради на Пан радију, а од октобру 1995. године почиње да ради на ТВ РТС НС+ (данас РТВ 2), као новинар и сарадник у емисији о животињама, Зоо+.
1997. прешао је у редакцију културног програма ТВ НС, затим је радио као водитељ Радио Скале у оквиру радио Новог Сада. Након гашења овог радијског програма, почиње да ради на приватном радију Ин радио, за време НАТО бомбардовања.[4]
Након дипломирања на Филозофском факултету у Новом Саду, 1999. године, преселио се у Београд, где је његов први посао у Београду добио је на YU Info (касније Инфо 24) каналу, касније и на неколико ТВ и радио станица, самостално водећи емисије и програме (БК ТВ, Политика, 3К РТС, Авала (данас Ред ТВ), Кошава (данас Happy TV), Pink, Pink 3 Info (данас ТВ Вести), Радио С, Перпер, 3).
Био је водитељ многих културно-забавних манифестација, а поред тога, уписао је колумне и интервјуе са познатим личностима у часописима Sofia и Story.
Од 2010. до 2018. године радио је као ПР менаџер, издавачких кућа Лагуна, Делфи и Вулкан.[5][6] Идејни је творац модне ревије о књигама Laguna Collection, где је на писти оживео ликове из тада популарних домаћих књига. Ради и као лектор и уредник неких домаћих издања књига, међу којима су књиге Трен неизбежног, Укус греха, Жонглер, Осуђена.[7]
Године 2019. добио је улогу у серији Златни дани, играјући самог себе, тј. водитеља дневника.[8]
Емисије
[уреди | уреди извор]| Година | Емисија | Канал |
|---|---|---|
| 1995. | Зоо+ | РТС НС+ |
| 2000—2001. | Сјај[9] | БК ТВ |
| 2001. | Елит клуб | YU Info |
| 2002—2003. | Турбуленција | ТВ Политика |
| 2005—2006. | Трострука шанса | 3К РТС |
| 2007. | Место за лето | ТВ Кошава |
| 2007. | Дубоко у ноћ | ТВ Кошава |
| 2008. | Гастро Времеплов | РТВ 1 |
| 2010—2012. | Вести | ТВ Авала |
| 2010—2012. | Отворени студио | ТВ Авала |
| 2011—2012. | Игре живота | ТВ Авала |
| 2012—надаље | Национални дневник | Pink |
| 2016. | Правац | Pink 3 Info |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Биографија о њему — ТВ Авала”. ТВ Авала (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 01. 2012. г. Приступљено 27. 8. 2023. Невалидан унос
|dead-url=live(помоћ) - ^ „Чланак о њему - Театросплов”. Teatrosplov (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2023.
- ^ „Живот преко реда — Интервју са Иваном Голушином”. YouTube (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2023.
- ^ „Емисија — Са друге стране”. РТВ (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2023.
- ^ „Класици —- бестселери Сајма књига”. B92 (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2023.
- ^ „Nagrađena Lagunina modna revija”. B92 (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2023.
- ^ „Трен неизбежног”. Вулкан Издаваштво (на језику: српски). Приступљено 31. 8. 2023.
- ^ „Водитељ Националног дневника улогу у серији...”. Espresso (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2023.
- ^ „БК у новој 2001. години...”. TVinemania (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2023.