Иго Велики

Иго Велики
Крунисање француског краља Лотара, Иго је био један од људи који су присуствовали крунисању. На слици је један од људи који се налзе иза краља.
Лични подаци
Датум рођења	898.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	16. јун 956.
Место смрти	Дурдан, Француска
Гроб	Базилика Сен Дени
Породица
Супружник	Хедвига од Саксоније, Eadhild
Потомство	Иго Капет, Beatrice of France, Emma of Paris, Otto, Duke of Burgundy, Henry I, Duke of Burgundy, Erberto d'Auxerre
Родитељи	Робер I Француски Беатрис од Вермандоа
Династија	Робертини
војвода и гроф Париза
Период	(922—956)
Претходник	Робер I Француски
Наследник	Иго Капет

Иго Велики или Хуго Велики (898 — 16. јун 956) је био војвода и гроф Париза (922—956). Био је син Робера I, краља северне Француске и Беатрисе де Вермандоа. Због своје беле пути понекад са назива и Иго Бели. Био је велики француски државник и можда је имао моћ већу од тадашњих француских краљева. Од њега је потицала династија Капета.

Биографија

Побуна против краља Рудаолфа од Француске

Јануара 936. Иго је позвао Луја IV да дође у Француску и преузме власт. Дана 19. јуна у недељу, после збацивања француског краља Рудолфа, а Луј је крунисан у Лаону. Нови краљ му је 25. јула дао на управу северну Француску, а Иго се крунисао 26. децембра.

Луј IV.

Побуна против краља Луја IV од Француске

Иго је, кад је схватио да је моћнији од краља дигао побуну и у савезу са војводом од Лорене напао Луја, који је у то време био у сукобу са светим римским царем Отоном Великим и није могао да се бави државним питањима. Луј је покушао да угучи побуну, али код Ремса је 940. године доживео понижавајући пораз. Године 945. је чак заробљен и поверен на чување Теобалду д'Блуа. Иго је под притиском Отона Великог (са којим је 941. године Луј склопио мир) морао да га ослободи, а Луј му се одужио тако што му је дао град Лаон. Луј је 948. године на Ингелхајмском сабору екскомуницирао Игоа.

Лотар Француски.

Иго као тутор краља Лотара II од Француске

Луја је 10. септембра 954. године на престолу наследио син Лотар II. Иго је, пошто је краљ био малолетан, проглашен за његовог тутора. Игоу су враћени сви његови поседи, а можда су чак и постали већи. Постао је најмоћнији племић у Француској, а његова моћ је била толика да се крунисао за грофа Париза.

Умро је 16. јуна 956. године. Наследио га је син Иго Капет.

Генеалогија

16. Робер II од Хеспенгауа

8. Робер III од Хеспенгауа

17. непозната

4. Робер Јаки

18. Адриан од Орлеана

9. Валдради од Орелеана

19. Вилдради од Орлеана

2. Робер I Француски

20. Лиутфрид II од Алзаса

10. Иго III Турски

21. Хилтруда (супруга Лиутфрида II Турског)

5. Аделаида Турска

22. непознат

11. Ава де Морвуа

23. непозната

1. Иго Велики

24. Бернар од Италије

12. Пипин I од Вермандоа

25. Кунејгунд (супруга Бернара од Италије)

6. Херберт I од Вермандоа

26. Теодорих Нибелунг

13. непозната

27. непозната

3. Беатрис од Вермандоа

28. Еменон од Поатјеа

14. Адалелм од Троја

29. непозната

7. Лутгард од Троја

30. непознат

15. Ирменгарда (супруга Адалелма од Троја)

31. непозната

Литература

• Карл Фердинанд Вернер, Порекло пре миленијума, Историја Француске под руководством Жан Фавиера, вол. 1, Париз, 1984.
• Карл Фердинанд Вернер, « Први анжујски Робертини (IX и почетком X века) », Оливиер Гуилот и Роберт Фавро, Први долине Лоаре и Аквитаније Роберта Форта низ научних радова одржаих у Анжеу у септембру 1987. , Поатје, 1997., « Музеј у Поатјеу », 5 серија, IV.
• Settipani, Christian (1993). La Préhistoire des Capétiens: Première partie : Mérovingiens, Carolingiens et Robertiens. I. Villeneuve-d'Ascq. ISBN 978-2-9501509-3-6.