Дан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Дан (вишезначна одредница).

Дан је било која од неколико различитих јединица за време. Реч се односи или на период светлости када је Сунце изнад локалног хоризонта или на цео дан који покрива и тамни и светли период.

Увод[уреди]

Различите дефиниције за дан су базиране на привидном кретању Сунца преко неба (соларни дан). Разлог за ово привидно кретање је ротација Земље око своје осе, као и револуција Земље у орбити око Сунца.

Дан, за разлику од ноћи, често се дефинише као период када сунчева светлост стиже до земље, под претпоставком да нема логичких претпоставки. Два ефекта чине да је дан просечно дужи од ноћи. Сунце није тачка, али има привидну величину од око 32 лучна минута. У прилог томе, атмосфера прелама сунчеву светлост на тај начин да један део те светлости стиже до земље чак и када је сунце и даље испод хоризонта за око 34 лучна минута. Тако да прва светлост стиже до земље када је центар сунца и даље испод хоризонта за око 50 лучна минута. Разлика у времену зависи од угла под којим сунце излази и залази, али износи најмање скоро 7 минута.

Стари обичај гласи да нови дан почиње или изласком или заласком Сунца на локалном хоризонту. Тачан моменат, као и интервал између два изласка или два заласка сунца, зависе од географског положаја (географске дужине, као и географске ширине) и дела године.

Константнији дан може да се дефинише Сунцем које пролази кроз локални меридијан, што се дешава у локално подне (виша кулминација) или поноћ (нижа кулминација). Тачан моменат зависи од географске дужине и, у мањим количинама, од дела године. Дужина таквог дана је скоро константна. Овакво време показују сунчани сатови.

Даље побољшање дефинише измишљено средње Сунце које се креће константном брзином преко екватора; брзина је иста као и просечна брзина правог Сунца, али ово уклања варијације током године када Земља прелази орбиту око Сунца.

Земља је током времена имала повећавајуће дуже дане. Првобитна дужина једног дана, када је земља била нова, била је у ствари ближа 23 часа. Овај феномен се јавља због Месеца који успорава Земљину ротацију полако током времена. Због начина на који је секунда дефинисана, средња дужина дана је сада отприлике 86400,002 секунде и повећава се за око 2 милисекунде по веку.

Цивилни дан[уреди]

За цивилне сврхе, од средине 19. века када су се усталиле железнице са сталним распоредима вожње, обично време је дефинисано за цео регион базирано на средњем локалном соларном времену код неког централног меридијана. За цео свет, дефинисано је 30 таквих временских зона. Главна је „светско време“ или УТЦ (UTC - Coordinated Universal Time).

Садашња конвенција налаже да цивилни дан почиње у поноћ, што је близу времена ниже кулминације средњег Сунца на централном меридијану временске зоне. Дан се уобичајено дели на 24 сата од 60 минута од којих сваки има по 60 секунди.

Преступне секунде[уреди]

Како би се одржао цивилни дан у линији са привидним кретањем сунца, преступне секунде могу да се убацују.

Цивилни дан типично траје 86400 СИ секунди, али ће трајати 86401 s у случају преступне секунде (или могуће 86399 у случају обрнуте преступне секунде, али се она никад до сада није десила).

Преступне секунде унапред најављује Међународни сервис за ротацију Земље и референцне системе који мери Земљину ротацију и одређује да ли је преступна секунда потребна. Преступне секунде се дешавају само на крају УТЦ месеца и до сада су само додате на крају 30. јуна и 31. децембра.

Астрономија[уреди]

У астрономији се такође користи звездани дан; краћи је за отприлике 3 минута и 56 секунди од соларног дана, и близу је стварног периода ротације Земље, насупрот Сунчевом привидном кретању.

Границе дана[уреди]

За већину дневних животиња, укључујући Homo sapiens, дан природно почиње зором а завршава се заласком сунца. Људи су, са својим културолошким нормама и научним знањем, заменили природу са неколико различитих схватања граница дана. У Јудаизму и Јеврејској култури, дан почиње заласком сунца, пратећи Књигу о постању 1:5, и траје до следеће вечери. Средњовековна Европа је пратила ову традицију. Дани као што су Божићно вече, Ноћ вештица и вече Свете Агнес су остаци старих шаблона када су празници почињали вече раније. Садашња конвенција је да цивилни дан почиње у поноћ, тј. у 0:00, и траје пуна 24 часа до 24:00.

Дигитална композиција неколико панорамних приказа исте локације снимљене истог дана приказује време како пролази на северној хемисфери, са леве стране слике је запад и залазак сунца, а са десне исток и зора.

У Сједињеним Државама, ноћи се називају по претходним данима, нпр. „петак увече“ обично означава целу ноћ између између петка и суботе. Ово је супротно јеврејској шеми. Ова разлика од цивилног дана често води до конфузије. Догађаји који почињу у поноћ се често најављују као да се дешавају дан раније. ТВ водичи често стављају ноћне програме у претходни дан, иако програмирање Видео рикордери захтевају стриктну логику да нови дан почиње у 0:00. Изрази као што су „данас“, „јуче“ и „сутра“ постају двосмислени током ноћи.

Карте, улазнице итд. за један или неколико дана могу да важе до поноћи или до времена затварања, када је оно раније. Међутим, ако сервис, рецимо јавни превоз, ради од нпр. 6:00 до 01:00, последњи сат може да се рачуна као део претходног дана (такође и за аранжирање распореда). За сервисе који зависе од дана („затворено недељом“, „не пушта се петком“, итд.) постоји ризик од двосмислености. Као пример, за Холандску Железницу, дневна карта важи 28 сати, од 0:00 до 4:00 наредне вечери.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :