Извор странице Имануел Кант

{{Инфокутија Филозоф
| име = Имануел Кант
| слика = Immanuel Kant - Gemaelde 1.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = 
| пуно_име = Имануел Кант
| датум_рођења = {{Датум рођења|1724|4|22}}
| место_рођења = [[Кенигсберг|Кенигзберг]] данас [[Калињинград]]
| држава_рођења = [[Краљевина Пруска|Пруско краљевство]] данас [[Калињинградска област]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1804|2|12|1724|4|22}}
| место_смрти = [[Кенигсберг|Кенигзберг]] данас [[Калињинград]]
| држава_смрти = [[Краљевина Пруска|Пруско краљевство]] данас [[Калињинградска област]]
| школа = [[University of Königsberg]]
| епоха = [[Просветитељство|Филозофија XVIII века]]
| регија = Западна филозофија
| школа_филозофије = [[кантијанизам]], [[просветитељство|просветитељска]] филозофија<ref>{{Cite book| author = Frederick C. Beiser | authorlink = Frederick C. Beiser|title=German Idealism: The Struggle Against Subjectivism, 1781-1801| url = https://archive.org/details/germanidealismst0000beis |location=|publisher=Harvard University Press|year=2002|id=|pages=|chapter=I}}</ref>
| главна_интересовања = [[епистемологија]], [[метафизика]], [[етика]]
| значајне_идеје = [[категорички императив]], [[трансцедентални идеализам]], [[синтетички априори]], [[ноуменон]], ''-{[[Sapere aude]]}-''
| утицаји_од = [[Кристијан Волф (филозоф)|Волф]], [[Јоханес Николаус Тетенс|Тетенс]], [[Френсис Хачесон (филозоф)|Хачесон]], [[Секстус Емпирикус|Емпирикус]], [[Мишел де Монтањ|Монтањ]], [[Дејвид Хјум|Хјум]], [[Рене Декарт|Декарт]], [[Николас Малебранш|Малебранш]], [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбниц]], [[Барух Спиноза|Спиноза]], [[Џон Лок|Лок]], [[Џорџ Беркли|Беркли]], [[Жан Жак Русо|Жан-Жак Русо]], [[Исак Њутн|Њутн]]
| утицао_на = [[Johan Gotlib Fihte|Фихте]], [[Фридрих фон Шелинг|Шелинг]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегел]], [[Артур Шопенхауер|Шопенхауер]], [[Фридрих Ниче|Ниче]], [[Чарлс Сандерс Перс|Пирс]], [[Едмунд Хусерл|Хусерл]], [[Мартин Хајдегер|Хајдегер]], [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]], [[Жан-Пол Сартр|Сартр]], [[Ернст Касирер|Касирер]], [[Јирген Хабермас|Хабермас]], [[Џон Раулс|Раулс]]
| потпис          = Immanuel Kant signature.svg
}}

'''Имануел Кант''' ({{јез-нем|Immanuel Kant}}; [[Кенигсберг|Кенигзберг]], [[22. април]] [[1724]] — [[Калињинград|Кенигзберг]], [[12. фебруар]] [[1804]]) био је немачки филозоф. Кант је родоначелник [[њемачки идеализам|класичног немачког идеализма]] и по многима један од највећих филозофа свих времена.<ref>{{cite web|title=Immanuel Kant| url = http://plato.stanford.edu/entries/kant/| publisher = Stanford Encyclopedia of Philosophy | accessdate=06. 10. 2015 |date=20. 05. 2010}}</ref> Он је сматрао да људски ум ствара структуру искуства, да је [[разум]] извор [[морал]]а, да [[естетика]] проистиче из способности незаинтересованог [[Мисао|суђења]], да су [[простор]] и [[време]] форме наше чулности, и да је свет какав јесте сам по себи независан од наше спознаје. Кант је сматрао да су његови ставови еквивалент [[Коперниканска револуција|Коперниканске револуције]] у [[филозофија|филозофији]], у смислу [[Никола Коперник|Коперниковог]] оповргавања [[геоцентрични систем света|гледишта старог света]] да Сунце ротира око Земље. Први је ценио и разумео научни рад и дело Исака Њутна, због чега је своју филозофију засновао на покушају да помири захтеве нове модерне науке и филозофске традиције, посебно [[етика|етике]]. Његова гледишта и данас имају битан утицај на савремену филозофију, посебно у областима [[метафизика|метафизике]], [[епистемологија|епистемологије]], [[етика|етике]], [[политичка филозофија|политичке теорије]], и [[естетика|естетике]].

Политички, Кант је био један од најранијих заступника идеје да [[перпетуални мир]] може да буде остварен путем универзалне [[демократија|демократије]] и [[међународна кооперација|међународне кооперације]]. Он је веровао да ће то бити коначни исход [[универзална историја|универзалне историје]], мада није рационално планиран. Тачна природа Кантових религиозних идеја је и даље предмет посебно врућих филозофских дебата, при чему су гледишта у опсегу од идеје да је Кант био рани и радикални заступник [[атеизам|атеизма]] што је коначно кулминирало [[онтолошки аргумент|онтолошким аргументом]] за постојање Бога, до знатно критичнијих гледишта која се оличавају у [[Фридрих Ниче|Ничеу]] који тврди да је Кант имао „теолошку крв“{{sfn|Nietzsche|2005|p=9}} и да је Кант био само софистицирани [[апологетика|апологетичар]] за традиционална [[Хришћанство|хришћанска]] религиозна веровања, пишући да „Кант је желео да докаже, на начин који би запањио обичног човека, да је обични човек у праву: то је била тајна шала те душе.“<ref>Friedrich Nietzsche (trans. [[Walter Arnold Kaufmann]]). {{cite book|title=The Portable Nietzsche|author=|year=1976|pages=96|id=}}</ref>

У једном од Кантових главних радова, ''[[Критика чистог ума|Критици чистог ума]]'' (-{''Kritik der reinen Vernunft'',}- 1781),{{sfn|Kant|Kitcher|Pluhar|1996|pp=}} он је покушао да објасни однос између разума и људског искуства и да се пође изван неуспеха традиционалне филозофије и метафизике. Кант је желео да оконча еру узалудних и спекулативних теорија људског искуства, истовремено се одупирући [[Филозофски скептицизам|скептицизму]] мислилаца попут [[Дејвид Хјум|Дејвида Хјума]]. Кант је сматрао да он завршава постојеће стање и отвара пут изван странпутице која је модерну филозофију довела између [[Рационализам|рационализма]] и [[Емпиризам|емпиризма]],<ref>{{cite journal|last=Vanzo| first = Alberto| title = Kant on Empiricism and Rationalism| journal = History of Philosophy Quarterly| date = January 2013| volume = 30| issue = 1| url = http://wrap.warwick.ac.uk/id/eprint/59913|pages=53–74}}</ref> он је покушао да објасни однос између разума и људског искуства и да се пође изван неуспеха традиционалне филозофије и метафизике. Широко је прихваћено да је он спојио те две ране модерне традиције у својим размишљањима.<ref>http://plato.stanford.edu/entries/kant/quote|"He{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} synthesized early modern rationalism and empiricism"</ref>

Кант је тврдио да су наша искуства структурирана неопходним карактеристикама наших умова. По његовом мишљењу, ум даје облике и структуре искуства тако да, на апстрактном нивоу, сва људска искуства имају извесне заједничке есенцијалне особине. Између осталог, Кант је сматрао да су ''простор'' и ''време'' интегрални свим људским искуствима на нивоу чулности, као што су и појмови ''узрока'' и ''последице'' на нивоу разума.<ref name= "Warburton">{{Cite book|title=A little history of philosophy | last=Warburton| first = Nigel| publisher = Yale University Press | chapter-url = https://books.google.com/books?id=X2uIzqoT-ncC&pg=PA110 |pages=111''ff''| chapter = Chapter 19: Rose-tinted reality: Immanuel Kant |isbn=978-0-300-15208-1 |year=2011}}</ref> Једна важна последица његовог стајалишта је да је наше искуство увек одраз појавног света спознатог нашим чулима: ми немамо директан приступ самим стварима, ноуменалном свету. Кант је објавио низ других важних радова о етици, религији, праву, естетици, астрономији, и историји. Тиме су обухваћени ''[[Критика практичног ума]]'' (-{''Kritik der praktischen Vernunft''}-, 1788), ''[[Метафизика морала]]'' (-{''Die Metaphysik der Sitten''}-, 1797), која се бави [[етика|етиком]], и ''[[Критика моћи суђења]]'' (-{''Kritik der Urteilskraft''}-, 1790), која је усредсређена на [[естетика|естетику]] и [[Телеологија|телеологију]].

== Биографија ==

Имануел Кант, оснивач критичке филозофије, рођен је у Кенигзбергу (данас [[Калињинград]]) у источној [[Краљевина Пруска|Пруској]]; био је син [[самарџија|самарџије]] и, по сопственом казивању, унук емигранта из [[Шкотска|Шкотске]]. Образовао се у локалној средњој школи, (Collegium Fridericianum), а затим на Универзитету у Кенигзбергу, где је имао срећу да сретне првокласног учитеља у филозофу Мартину Кнуцену. Након универзитета, око 1746. године, Кант је неколико година радио као приватни учитељ у породицама из различитих делова источне Пруске. Током овог периода је наставио своје студије, а након магистратуре 1755. године почиње да предаје на кенигзбершком универзитету у својству приватног доцента (''Privatdozent''). Предавао је широк спектар предмета, укључујући физику, математику и физичку географију, као и филозофију, али је живео у сиромаштву дуги низ година. Тек 1770. године, кад је именован за професора катедре за [[логика|логику]] и [[метафизика|метафизику]], његове финансијска ситуација је олакшана.

Кантова прва књига, ''Gedanken von der wahren Schätzung der lebendigen Kräfte'' (Размишљања о правој процени животних снага), објављена је већ 1747. у Кенигзбергу, а између 1754. и 1770. написао је импресиван низ [[есеј]]а и [[расправа]]. Његови рани радови су првенствено доприноси [[филозофија природе|филозофији природе]], а најзначајнији је ''Општа историја природе и теорија небеса'' из 1755. године. Тек после 1760. филозофска интересовања у модерном смислу постају доминантна у његовој мисли. Ове публикације су му већ донеле значајну славу у немачким ученим круговима у време када је добио место професора. Наредних десет година је период издавачке тишине током ког је Кант спремао свој магнум опус, ''[[Критика чистог ума|Критику чистог ума]]''. Појаву ''Критике'' су жељно ишчекивали Кантови пријатељи и колеге филозофи, али када је она коначно објављена 1781. општа реакција је била збуњеност уместо дивљење. Кант је покушао да отклони неспоразуме поновним изношењем главног аргумента у ''Пролегомени свакој будућој метафизици'' из 1783. и преписивањем неких централних делова ''Критике'' за њено друго издање 1787. године. Истовремено је наставио, са изузетном енергијом за човека његових година, да разрађује остатак свога система. До 1790. ''Критика практичкога ума'' и ''Критика моћи суђења'' су биле у штампи, а од главних расправа само су се још појавиле ''[[Религија унутар граница пуког ума|Религија у границама пуког разума]]'' (1793) и ''Метафизика морала'' (1797). Кант је тада уживао велику славу широм Немачке и постао познат и у другим европским земљама, иако су га многи једва разумевали. Међутим, у старости, врло се љутио видећи како неки од најспособнијих младих филозофа у његовој земљи, међу којима су [[Јохан Готлиб Фихте]], [[Фридрих фон Шелинг]] и Ј. С. Бек, изјављују да он у ствари није разумео своју сопствену филозофију и предлажу да отклоне недостатке стварањем властитих „трансценденталних” система. Има разлога да се верује да је дело којим се Кант бавио последњих година живота било замишљено као противнапад таквим критичарима. Али Кант није успео да га заврши пре смрти. Преостали су само фрагменти окупљени под насловом ''Opus Postumum''.

Кантов нефилозофски живот се одвијао готово сасвим без дешавања. Никад се није женио. Једна прилика у којој је могао постати политички релевантан десила се 1794. године, када га је пруски краљ, након појаве његове књиге о религији, замолио да не објављује даље о теми пошто су његови ставови изазивали узбуну код ортодоксних верника. Кант је обећао и до даље полемике није дошло. Завршивши дужности професора дошао је на ред да постане ректор универзитета. За остало, редовно је ручао са својим пријатељима; издалека се дивио [[Жан Жак Русо|Жану Жаку Русоу]] и [[Француска револуција|Француској револуцији]]; ћаскао са путницима који су му доносили вести о ширем свету који сам никада није видео. Слабије телесне грађе, пазио се и чувао своје физичке снаге те је био доброг здравља све до релативно кратког времена пре смрти. Било му је скоро осамдесет кад је умро.

== Карактер Кантове филозофије == 

Кант је био први међу великим филозофима модерног времена који је провео свој живот као професионални предавач филозофије. Универзитетска регулатива је од њега захтевала да своја предавања заснива на одређеним текстовима, и у ту сврху није користио дело великих савремених мислиоца попут [[Рене Декарт|Декарта]] и [[Џон Лок|Лока]], већ приручнике својих професорских претходника, посебно [[Кристијан Волф (филозоф)|Кристијана Волфа]], [[Александер Баумгартен|Александра Г. Баумгартена]]. и Г.Ф. Мејера. Волф и Баумгартен су пресвукли [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбницову]] филозофију у пристојно академско одело, представљајући његове мисли у облику система са коначним изгледом који је сасвим стран своме оригиналу; Мејер је учинио исто са доктринама [[формална логика|формалне логике]]. Њихов пример је имао скоро фаталан утицај на Канта, јер је и он сматрао да филозофија мора бити темељита ако жели да буде академски уважавана — што између осталог значи, техничка и шематска.

У ''Критици чистог ума'' Кант је изложио своје теорије, како је касније казао, прогресивним поретком, полазећи од онога што је било логички прво и напредујући према познатим чињеницама. Такође је употребио властиту разрађену терминологију и апаратуру „делова”, „подела” и „књига” чији наслови изненађују и чија прикладност предмету није одмах очигледна. Не чуди што његови први читаоци нису успели да открију о чему је дело у својој целости. ''Критика практичког ума'' и ''Критика моћи суђења'' су још педантније, пошто је у њима Кант истрајавао на формалном оквиру који је већ коришћен у ''Критици чистог ума'', полазећи од дела означеног као „Аналитика” и идући до другог означеног као „Дијалектика”, откривајући једну или више „Антиномија” у бављењу дијалектиком, да би завршио несређеним додатком ирелевантно названим „Доктрина методе”. Чињеница да је Кант већ био старији човек када је написао ова последња дела несумњиво објашњава његову приврженост ономе што су неки коментатори назвали архитектоником његове филозофије; што је у сваком случају велика препрека правилном разумевању и вредновању његових идеја без предрасуда. Ипак, као што изразито показују одломци у његовим [[етика|етичким]] списима, Кант је био способан да своје мисли изложи јасно, чак и елоквентно. Био је добар писац, али је донекле некритички прихватио школски метод присутан код његових колега професора филозофије.

Први задатак при читању Канта је стога да се скине формално академско одело у које је он пресвукао своју мисао. Када се то уради, оно што се појављује није провинцијални филозоф попут Волфа или Баумгартена, већ личност изузетног интелектуалног и моралног стаса. Кантово знање о главним европским филозофима често је било само површно, а његова процена дела неких његових савременика је свакако била претерано великодушна. Али, уз све то, Кант је имао сигуран осећај за оно што је у то време било интелектуално важно; једини је међу филозофима осамнаестог века одмах ценио величину [[Исак Њутн|Исака Њутна]] и био је потпуно свестан изазова за етику као последица Њутновог рада који је представљен када су његове наизглед [[детерминизам|детерминистичке]] импликације биле схваћене. Сабирајући Кантову зрелу филозофију у једну формулу: желео је да инсистира на ауторитету науке, а да ипак сачува аутономију морала. Постизање резултата у том напору је представљало дивовски задатак, који је укључивао разматрање питања могућности метафизике уопште, као и изградњу теорије научног сазнања и разраду новог етичког система.

Кант свакако није био задовољан пуким уопштавањима; настојао је да своја становишта детаљно разради, са много конкретних аргумената, као и да изнесе опште случаје. Али нејасноће његовог језика комбинују се са обимом његових интелектуалних амбиција што спречава просечног читаоца да тачно разуме оно што је истраживао; појединачне тачке се могу разабрати, али се тешко разазнаје целина. Ипак, да бисмо били поштени према Канту, читалац мора видети појединачно у ширем оквиру, ономе у којем га је сам Кант видео. Процењивати њихову филозофску вредност без узимања у обзир њиховог положаја у укупном кантовском систему, као што су многи критичари покушавали, сасвим је неодбрањиво.

== Трансцендентална естетика ==

На почетку Критике чистог ума (А19/B33), Кант излаже тезу да је [[трансцендентална естетика]] наука која се бави проучавањем априорних форми опажања. Иако трансцендентална естетика данас не би била схваћена као наука, и упркос оправданим критикама [[Георг Кантор|Кантора]], Кант њоме даје значајан допринос схватању простора и времена, излажући да они представљају априорне форме опажања.

Да бисмо разјаснили овај нејасан појам, можемо да се послужимо било којим сегментом нашег свакодневног опажања. Гледајући испред себе, ми видимо скупове предмета који су распоређени у одређеним просторним релацијама: горе, испод, десно и сл. Иако смо сви научени значењима сваког од ових просторних релација, ипак нисмо научени начином на који смо у стању да их опазимо. Односно, нико није могао да нас научи како да видимо да је неки објекат изнад или испод неког другог објекта, из чега Кант закључује да је ова способност урођена, и назива је -{''а priori''}-, што означава све што је стечено или може да се стекне независно од искуства. Без ове -{''а priori''}- способности, ми бисмо ипак могли да опажамо низ чулних датости, али би све визуелне информације биле несређене и без форме. Исти закључак важи и за време, будући да се наше познавање временских релација (истовремено, после и слично) своди на априори способност, коју нас нико није научио.

Ипак, треба имати на уму да Кантова намјера није била да објашњава мистично својство урођеног знања, које је ионако одбацивао као филозофско решење, а на које његова теза о априорним формама чулности доста личи. Ипак, бројни филозофи, па чак и психолози попут [[Жан Пијаже]]а, критиковали су Канта и одбацили ову тезу, ослањајући се на своје теорије и емпиријска свједочанства.

== Емпиријски реализам и Трансцендентални идеализам ==
Надовезујући се на Кантову теорију простора и времена, важно је истаћи још један Кантов закључак, а то је да су простор и вријеме емпиријски реалне а трансцендентално идеалне форме чулности. Кант сматра да се простор и вријеме могу схватити као форма објеката који су емпиријски дати, односно објеката које можемо да опазимо. Евентуално постојање објеката изван тих граница може само да се постулира, али не и докаже. Стога, Кант инсистира да су ти објекти ноумена, односно да постоје само у мислима, али не и у опажању. Дакле, простор и вријеме нису форме опажања објеката који би се евентуално налазили ван граница опажања, односно они су трансцендентално идеални.

Овај резултат непосредно утиче и на метафизику.<ref name="iep">{{cite web|title=Immanuel Kant: Metaphysics| url = http://www.iep.utm.edu/kantmeta/| website = Internet Encyclopedia of Philosophy| accessdate=06. 02. 2015}}</ref> Кант истиче да су сви пређашњи мислиоци, немајући горепоменуто запажање на уму, могли само да граде куле у ваздуху, покушавајући да докажу постојање разноразних недоказивих ноумена, налик Богу ([[Платон]], [[Аристотел]], Св. Анзелмо, [[Тома Аквински|Св. Тома Аквински]], [[Рене Декарт|Декарт]] и [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбниц]]), или бесмртности душе (налик Платону или М. Менделсону). Из тог разлога, Кант посвећује значајан напор побијању три врсте доказа о Божијем постојању: онтолошког, космолошког и физичко-теолошког доказа. Треба нагласити да ова теза ни у најмањој мјери није атеистичка, зато што истим теоријским средствима, може да се докаже да није могуће дати конклузиван доказ о непостојању највишег бића.

== Побијање онтолошког доказа ==
По Кантовој анализи, онтолошки доказ је једна од три категорије доказа Божијег постојања, а класичну формулацију овог доказа изнио је [[Анселмо Кентерберијски]] у спису [[Прослогион]] (иако се Кантова критика често тумачи као критика метафизичке теологије [[Тома Аквински|светог Томе Аквинског]]; Кантов приступ томистичкој метафизици критиковао је британски филозоф [[Ентони Кени]]). Критика овог доказа се развија на сљедећи начин. У исказу „Бог постоји“, који је уједно и закључак онтолошког доказа, можемо да разликујемо субјекат (Бог) и предикат (постоји). Грешка која се поткрала у Анселмовом аргументу се тиче предиката „постоји“. Наиме, могуће је разликовати двије врсте предиката, које се данас сврставају у групе предиката првог реда (Кант их назива реалним предикатима) и предиката другог реда. Узмимо најобичније исказе попут „Табла је зелена“ или „Небо је плаво“. У овим реченицама, предикатима зелено и плаво је речено нешто о табли и небу што иначе не бисмо знали (Кант би рекао да се у појму табле не крије да је зелена, нити да ишта у појму неба сугерише да је оно плаве боје). Ипак, предикат „постоји“, за разлику од поменутих предиката, не доноси никакву нову информацију ниједном субјекту коме се дода, било да је субјект Бог или 100 талира (Кантов примјер). Под тим се мисли да се корпус онога што можемо да закључимо о талирима на основу самог појма талира, не проширује тиме што ћемо рећи да они постоје или да не постоје. Ако бисмо рекли да су талири нпр. сребрни или тешки, то би већ била нова информација, али ако бисмо рекли да талири постоје тиме не бисмо проширили знање о том појму. Или, како Кант пише,„сто реалних талира не садрже ни најмање нешто више него сто могућих талира“.

== Космолошке антиномије ==
У савременој филозофској литератури, појам антиномије се користи синонимно са појмом парадокса. Четири Кантове космолошке антиномије јесу привидно парадоксалне утолико што покушавају истовремено да докажу тезу и антитезу, односно исказе који тврде једну тезу и исказе који је негирају. Кант ће навести четири овакве антиномије, и након њиховог излагања понудити рјешење.

== Прва антиномија ==
[[Прва антиномија|Прва космолошка антиномија]] се бави питањем да ли је свијет настао у времену и да ли је просторно ограничен или није. Теза, односно позиција која даје потврдан одговор на ово питање, позива се на следећи аргумент. Претпоставимо да није тачно да свијет има временски почетак (као у теорији Великог праска) и да није просторно ограничен (што су неки астрофизичари претпостављали). У том случају, наставља Кант, суочили бисмо се са теоријским потешкоћама. Наиме, ако би свијет постојао одувијек (како су и вјеровали стари Грци), наишли бисмо на проблем актуелне бесконачности. Под тим се мисли на то да дати ентитет, у овом случају вријеме, јесте бесконачан у реалном смислу, а не само на начин на који су бесконачни нпр. реални бројеви. Ако дозволимо могућност да је вријеме бесконачно на тај начин, морали би да прихватимо могућност да се бесконачност завршава, будући да је у овом садашњем тренутку морало да прође бесконачан број тренутака. Али, будући да је појам бесконачног броја тренутака бесмислен, исто као што је бесмислен појам највећег броја, ова теза је побијена. Осим тога, одбачена је и могућност да је свијет неограничен у погледу простора, јер би на тај начин било немогуће да замислимо величину свијета. Овај климав Кантов аргумент истрајава на томе да смо способни да опажамо само нешто што је ограничено квантитетом, што би у случају бесконачног простора било одбачено у самом старту.

Антитеза прве космолошке антиномије у логичком смислу тече на исти начин - претпоставља се супротни случај како би се доказало методом -{''reductio ad absurdum''}- да је нетачан, те да би се на крају потврдила теза са којом смо отпочели. Стога, ако би свијет заиста имао почетак у времену и био просторно ограничен, не би постојао никакав разлог због којег би свијет настао у једном, а не у неком другом временском тренутку. Односно, ако замислимо низ тренутака прије настанка свијета, сложићемо се да се ниједан од тих тренутака не одликује неким својством које неко од других тренутака нема. Онда се с правом поставља питање због чега је свијет настао баш у тренутку -{''t''1}-, а не рецимо у тренутку -{''t''22}-. Наравно, правог одговора нема, чиме је заговорник антитезе остварио свој циљ. За простор је осмишљен нешто другачији аргумент, иако присутан још у античкој филозофији. Наиме, како је могуће, пита се Кант, да свијет буде ограничен простором, а да не постоји ништа изван њега, рецимо, неки други свијет? Та теза звучи крајње неодрживо, јер не можемо напросто да уводимо појам ничега кад год нам одговара да њиме оивичимо свијет. Односно, противник овог аргумента би лако могао да истрајава на томе да ако је нешто ограничено, оно је нужно ограничено нечим, а не ничим. Дакле, свијет није просторно ограничен.

== Кант и психологија ==
Кантово мјесто у развоју [[психологија|психологије]] је, на извјестан начин, парадоксално. Чувена је његова тврдња да нема наде да збивања менталног живота постану предмет науке. Иако се Кант само узгред бавио и менталним животом, Кантово дјело је значајно утицало на развој психологије. Психологија у дјелима филозофа осамнаестог вијека је психологија душевних моћи. Када се становишта „психологије“ моћи искажу језиком савремене психологије, онда је суштина ове идеје у томе да је свака ментална функција одраз активности организма у цјелини. Свако искуство и сваки акт понашања одражава ту индивидуалну цјеловитост. Значајан је био Кантов став да је немогуће дедуктивним методама показати реалност душевних збивања. Неопходна је, по Канту, темељна анализа наших рационалних моћи да бисмо сазнали шта свијест може активно обавити, а шта јој је недоступно.

Проучавањем сложених менталних процеса дошао је до увјерења да се ови процеси могу свести на три битне подврсте менталне активности: [[Спознаја|сазнавање]], [[осећање|осјећање]] и хтијење. По Канту, даље свођење ових основних менталних активности на основније јединице није могуће. Детаљна анализа процеса сазнања изложена је у „Критици чистог ума“, а осјећање и хтијење су описани у „Критици практичног ума“, као и у другим дјелима. Од Кантових бројних идеја од значаја за психологију посебно је утицајна била идеја о искуственом јединству. Акт и перцепција су, по Канту, јединствени. Сазнање једног предмета одвија се на сљедећи начин: када један чврст предмет додирнемо прстима, суочавамо се са извјесним менталним стањима која су, привидно, сачињена од сензорних квалитета. Међутим, наш доживљај је цјеловит. Свијест, каже Кант, обавља извјесне операције организујући сензорне дијелове у јединствено искуство. Схватање простора и времена, као основни оквир за разумијевање опаженог, је по Канту, урођено. Све што опажамо смјештамо у један шири оквир чије су битне одреднице простор и вријеме. Кант упозорава да је крајња природа спољних ствари недоступна опажању. Исто тако и онај који сазнаје, унутрашње „ја“, такође је недоступно опажању. Крајњи објашњавајући принципи леже сасвим изван садржаја било каквог искуства. Да бисмо сазнали суштину ствари неопходно је трансцендирати реалност. Искуство које се не ослања на трансценденталне законе, за Канта је бесмислени хаос.

== Кант и педагогија ==
Био је [[професор]] на Универзитету у свом родном месту. Као професор је почео да ради у својој педесетој години. За [[Педагогија|педагогију]] је значајан, по томе, што је сматрао да [[човек]] поседује многе скривене способности, које се тек путем [[Васпитање|васпитања]] развијају и долазе до пуног изражаја<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/444136944| title = Pedagoška enciklopedija|year=1989| publisher = Zavod za udžbenike i nastavna sredstva| others = Potkonjak, Nikola, 1924-, Šimleša, Pero., Furlan, Ivan, 1920-2000, Knaflič, Vladislava.|isbn=978-86-17-00977-7| location = Beograd| oclc = 444136944|pages=}}</ref>. Кант је одржао низ предавања о васпитању. Васпитању је придавао велики значај. Васпитање се мора усавршавати и преносити кроз многе генерације. У васпитању се крије велика тајна усавршавања људске природе. Човек је једини створ који мора бити васпитан{{sfn|Цвијетиновић|2002|p=5}}. Кант наводи мисао, да је човек само оно што од њега учини васпитање. Уколико васпитање не покаже добре резултате, онда разлоге треба тражити међу [https://poslovi.infostud.com/info/opisi-zanimanja/files/zanimanje_51/Vaspitac.pdf васпитачима], који су често гори од оних које треба васпитавати. Човек је [[новорођенче|одојче]] - васпитаник и ученик. Циљ васпитања је, по Канту, водити људски род ка савршенству, помагати човеку да се развије. За разлику од Русоа, који тражи да се човек потпуно врати природи, Кант жели да се природа човека усаврши и да се подигне на што виши степен развоја. Јавља се идеја о појму о савршености. Дужности човека су да самог себе изгради, да себе образује и развија у себи моралне особине{{sfn|Ценић|Петровић|2005|pp=}}. У својим педагошким разматрањима, највећу пажњу придаје моралном васпитању. Као највиши васпитни циљ, Кант је поставио строгу [[морал]]ност, живот у складу са неизбежном свешћу о дужности, која је човеку дата унапред, јер тада човек може да влада својом чулном природом и тако дође до самосталне личности. Морално васпитање уско повезује са религијским. Кант се није противио позитивном васпитању као [[Жан Жак Русо|Русо]] и уверен је да је васпитање човека потребно и могуће. Човек мора, да учини себе бољим, да развије себе самога. Човек треба да буде мудар, да је прихватљив за људско друштво, да је омиљен и да има утицаја у друштву. Човеково знање остаје у границама могућег искуства, а оно што прелази човеково [[Iskustvo|искуство]], то је немогуће сазнати. Човеку је потребно како васпитање тако и образовање. Образовање садржи у себи [[Настава|наставу]]. Настава је позитивни део васпитања. Код наставе треба спојити оно што се зна са оним што се може урадити. Јавно васпитање је оно које обухвата и наставу и морално образовање. Јавно васпитање је корисније од домаћег. Домаће васпитање се стиче у школи. Многе су клице садржане у човечанству и на нама је сада да развијемо природне диспозиције. Човек најпре треба да развије своје личне диспозиције. Насупрот Русоу, да се природа човека сасвим слободно развија, Кант се залаже да се човек:
* ''Дисциплинује'' - (да се на тај начин очува његова људскост), онај ко није дисциплинован, диваљ је. Оно што је у дисциплини пропуштено, не може се надокнадити;
* ''Култивише -'' (да на тај начин образује дух), онај ко није културан, сиров је;
* ''Цивилизује'' - (на тај начин навикава на лепо понашање);
* ''Морално изграђује'' - (да све што уради буде употребљено у добре сврхе).

Тражи да се [[дете]] више држи на чистом ваздуху, да се не повија и да [[физичко васпитање]] буде у складу са природним развојем детета. Дете се може играти у слободном времену, али га треба рано навикавати на посао. Онај ко не губи храброст у односу на своје физичко или морално стање, тај не напушта ни наду. Децу треба научити да мисле. Деца треба да памте само оно што их интересује и што је повезано са реалним животом. Деца би требало прво, да упознају дужности, мисију и сам значај човека, да им се дају детаљна знања о стварању света, а тек онда објасни појам о вишем бићу (Богу). За разлику од Русоа, према Канту је нужно, да деца у раном детињству упознају религиозне појмове. Васпитаника треба упутити, да се сваког дана преслиша и да направи преглед о томе шта је радио током читавог, претходног живота. Кант је извршио велики утицај на [https://plato.stanford.edu/contents.html Хербарта]. Хербарт је био Кантов наследник. 

== Види још ==

* [[Категорички императив]]
* [[Трансцендентални аргумент за постојање Бога]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| author = Frederick C. Beiser | authorlink = Frederick C. Beiser|title=German Idealism: The Struggle Against Subjectivism, 1781-1801| url = https://archive.org/details/germanidealismst0000beis |location=|publisher=Harvard University Press|year=2002|id=|pages=|chapter=I}}
* {{Cite book|last=Warburton|first= Nigel|title=A little history of philosophy | publisher = Yale University Press | chapter-url = https://books.google.com/books?id=X2uIzqoT-ncC&pg=PA110 |pages=111''ff''| chapter = Chapter 19: Rose-tinted reality: Immanuel Kant |isbn=978-0-300-15208-1 |year=2011}}
* {{Cite book| url = https://www.worldcat.org/oclc/444136944| title = Pedagoška enciklopedija|year=1989| publisher = Zavod za udžbenike i nastavna sredstva| others = Potkonjak, Nikola, 1924-, Šimleša, Pero., Furlan, Ivan, 1920-2000, Knaflič, Vladislava.|isbn=978-86-17-00977-7| location = Beograd| oclc = 444136944}}
* {{Cite book|last=Broad|first=C. D.|title=Kant: an Introduction| url=https://archive.org/details/kantintroduction0000broa|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1978|isbn=978-0-521-21755-2|pages=}}. {{cite book|title= Kant: An Introduction|url= https://archive.org/details/kantintroduction0000broa|isbn=978-0-521-29265-8|pages=|last1= Broad|first1= C. D.|date= 25 May 1978|publisher= Cambridge University Press}}.
* {{Cite book|last=Gardner| first = Sebastian| title = Kant and the Critique of Pure Reason| location = | publisher = Routledge|year=1999|isbn=978-0-415-11909-2|pages=}}
* {{Cite book|last1=Kant| first1 = Immanuel | last2=Kitcher| first2 = Patricia (intro.) | last3=Pluhar| first3 = W. (trans.) | title = Critique of Pure Reason | publisher = Hackett |year=1996| location = Indianapolis |pages=xxviii |id=| no-pp = true}}
* {{Cite book|last=Martin| first = Gottfried| title = Kant's Metaphysics and Theory of Science| location = | publisher = Greenwood Press]|year=1955|isbn=978-0-8371-7154-8|pages=}} (elucidates Kant's most fundamental concepts in their historical context)}-
* {{Cite book|last=Giri| first = Satyananda| title = Kant| location = Durham, CT| publisher = Strategic Publishing Group|year=2010|isbn=978-1-60911-686-6|pages=}}
* {{Cite book|last=Nietzsche| first = Friedrich Wilhelm| title = Nietzsche: The Anti-Christ, Ecce Homo, Twilight of the Idols: And Other Writings| url = https://books.google.com/books?id=DcVl57jzP2gC&pg=PA9|year=2005| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-81659-5|pages=9}}
* {{Cite book|last=Perez|first=Daniel Omar| title = Kant e o problema da significação| location = Curitiba| publisher = Editora Champagnat|year=2008|isbn=978-85-7292-187-9|pages=}} (Portuguese)
* {{Cite book|last=Luchte| first = James| title = Kant's Critique of Pure Reason| location = | publisher = Bloomsbury Publishing|year=2007|isbn=978-0-8264-9322-4|pages=}}
* {{Cite book|last=Palmquist|first=Stephen|url= |title=Kant's System of Perspectives: an architectonic interpretation of the Critical philosophy|location=Lanham, MD|publisher=University Press of America|year=1993|isbn=978-0-8191-8927-1|pages=}}
* {{Cite book|last=Seung| first = T. K.| title = Kant: a Guide for the Perplexed| location = London| publisher = Continuum|year=2007|isbn=978-0-8264-8580-9|pages=}}
* {{Cite book|last=Scruton| first = Roger| title = Kant: a Very Short Introduction|url=https://archive.org/details/kantveryshortint00scru_0| location = | publisher = Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-280199-9|pages=}} (provides a brief account of his life, and a lucid introduction to the three major critiques)
* {{Cite book|last=Uleman| first = Jennifer| title = An Introduction to Kant's Moral Philosophy|url=https://archive.org/details/introductiontoka0000ulem| location = | publisher = Cambridge University Press|year=2010|isbn=978-0-521-13644-0|pages=}}
* {{cite encyclopedia|last=Bader| first = Ralph |authorlink= |editor-first=Ronald |editor-last=Hamowy| encyclopedia = The Encyclopedia of Libertarianism | title = Kant, Immanuel (1724–1804) | url = https://books.google.com/books?id=yxNgXs3TkJYC  | accessdate=| edition = |year=2008| publisher = SAGE Publications; Cato Institute | location = Thousand Oaks, CA |isbn=978-1-4129-6580-4 | oclc = 750831024| lccn = 2008009151 | quote = |pages=269–71}}
* {{Cite book|last=Beck|first=Lewis White|title=Early German Philosophy: Kant and his Predecessors.| url=https://archive.org/details/earlygermanphilo0000beck|location=|publisher=Harvard University Press|year=1969|id=|pages=|isbn=9780674221253 }}. (a survey of Kant's intellectual background)
* {{Cite book|last=Beiser|first=Frederick C.|title=The Fate of Reason: German Philosophy from Kant to Fichte.| url=https://archive.org/details/fateofreasongerm0000beis|location=|publisher=Harvard University Press|year=1987|id=|pages=|isbn=9780674295025 }}.
* {{cite book|author=Beiser, Frederick C |title=German Idealism: the Struggle against Subjectivism, 1781–1801. |url=https://archive.org/details/germanidealismst0000beis |location= |publisher= |year=2002|isbn=}} Harvard University Press,
* Cassirer, Ernst. ''Kant's Life and Thought.''. Translation of ''Kants Leben und Lehre''. Trans., Jame S. Haden, intr. Stephan Körner. {{page1|location=New Haven, CT|publisher=Yale University Press|year=1981|id=|pages=}}.
* -{Houston Stewart Chamberlain ''Immanuel Kant{{spaced ndash}}a study and a comparison with Goethe, Leonardo da Vinci, Bruno, Plato and Descartes'', the authorised translation from the German by Lord Redesdale, with his 'Introduction', The Bodley Head, London, 1914, (2 volumes).}-
* -{Gulyga, Arsenij. ''Immanuel Kant: His Life and Thought''. Trans., Marijan Despaltović. Boston: Birkhäuser, 1987.}-
* -{Johnson, G.R. (ed.). ''Kant on Swedenborg. Dreams of a Spirit-Seer and Other Writings''. Swedenborg Foundation, 2002. (new translation and analysis, many supplementary texts)}-
* -{Josephson, Jason Ānanda. "[https://www.academia.edu/11988548/Specters_of_Reason_Kantian_Things_and_the_Fragile_Terrors_of_Philosophy Specters of Reason: Kantian Things and the Fragile Terrors of Philosophy]." ''J19: Journal of 19th Century Americanists'', 2015. (Kant reception and the uncanny in American and Germany).}-
* {{Cite book| last=Kuehn| first = Manfred| title = Kant: a Biography.| url=https://archive.org/details/kantbiography0000kueh| location = | publisher = Cambridge University Press|year=2001|isbn=978-0-521-49704-6|pages=}} (now the standard biography of Kant in English)
* -{Lehner, Ulrich L., [http://www.brill.nl/default.aspx?partid=73&pid=26413 Kants Vorsehungskonzept auf dem Hintergrund der deutschen Schulphilosophie und -theologie] (Leiden: 2007) (Kant's concept of Providence and its background in German school philosophy and theology)}-
* -{Pinkard, Terry. ''German Philosophy, 1760–1860: the Legacy of Idealism.'' Cambridge, 2002.}-
* {{Cite book| editor-last = Sassen | editor-first = Brigitte |title=Kant's Early Critics: the Empiricist Critique of the Theoretical Philosophy|location=Cambridge|year=2000}}
* -{Schabert, Joseph A. [https://archive.org/stream/americancatholic47philuoft#page/120/mode/2up ''"Kant's Influence on his Successors"''], ''The American Catholic Quarterly Review'', Vol. XLVII, January 1922.}-
* {{Cite book| editor =Firestone, Chris L. and Palmquist, Stephen| title = Kant and the New Philosophy of Religion| url =https://archive.org/details/kantnewphilosoph00unse| location = Notre Dame| publisher = Indiana University Press|year=2006|isbn=978-0-253-21800-1|pages=}}
* Förster, Eckart (ed.). ''Kant's Transcendental Deductions:. {{page1|location=The Three 'Critiques' and the 'Opus Postumum' ''. Stanford|publisher=Stanford University Press|year=1989|id=|pages=}}. Includes an important essay by Dieter Henrich.
* {{Cite book|editor-last = Guyer | editor-first = Paul | editor-last2 = Cohen | editor-first2 = Ted |title=Essays in Kant's Aesthetics|location=Chicago|publisher=University of Chicago Press|year=1985|id=|pages=}}
* -{Guyer, Paul (ed.). ''Kant's Critique of the Power of Judgement. Critical Essays'', Lanham: Rowman & Littlefield, 2003.}-
* {{Cite book| editor-last = Guyer | editor-first = Paul | title = The Cambridge Companion to Kant| location = Cambridge| publisher = Cambridge University Press|DUPLICATE_isbn=978-0-521-36587-1|year=1992|isbn=978-0-521-36768-4|pages=}}. Excellent collection of papers that covers most areas of Kant's thought.
* {{Cite book| editor =Mohanty, J.N. and Shahan, Robert W.| title = Essays on Kant's Critique of Pure Reason.| location = Norman| publisher = University of Oklahoma Press|year=1982|isbn=978-0-8061-1782-9|pages=}}
* {{Cite book| editor-last=Phillips|editor-first=Dewi| title = Kant and Kierkegaard on Religion.| location = New York| publisher = Palgrave Macmillian|year=2000|isbn=978-0-312-23234-4|pages=}}
* -{''Proceedings of the International Kant Congresses.'' Several Congresses (numbered) edited by various publishers.}-
* {{Cite book| last=Allison| first = Henry| title = Kant's Transcendental Idealism.| url=https://archive.org/details/kantstranscenden0000alli_z2g6| location = New Haven| publisher = Yale University Press. |DUPLICATE_year=2004|DUPLICATE_isbn=978-0-300-03629-9|year=1983|isbn=978-0-300-03002-0|pages=}}. (a very influential defense of Kant's idealism, recently revised).
* {{Cite book|last=Ameriks|first=Karl|title=Kant's Theory of Mind: An Analysis of the Paralogisms of Pure Reason.|location=Oxford|publisher=Clarendon Press|year=1982|id=|pages=}} (one of the first detailed studies of the Dialectic in English).
* -{Banham, Gary. ''Kant's Transcendental Imagination'' London and New York: Palgrave Macmillan, 2006.}-
* {{Cite book| last=Deleuze| first = Gilles|Deleuze, Gilles| title = Kant's Critical Philosophy| location = | publisher = Trans., Hugh Tomlinson and Barbara Habberjam. University of Minnesota Press|DUPLICATE_isbn=978-0-8166-1341-0|year=1984|isbn=978-0-8166-1436-3|pages=}}
* -{Farias, Vanderlei de Oliveira. ''Kants Realismus und der Aussenweltskeptizismus''. OLMS. Hildesheim, Zürich, New York. 2006. (German)}-
* {{Cite book| last=Gram| first = Moltke S.| title = The Transcendental Turn: The Foundation of Kant's Idealism.| location = Gainesville| publisher = University Presses of Florida|year=1984|isbn=978-0-8130-0787-8|pages=}}
* {{Cite book| last=Greenberg| first = Robert| title = Kant's Theory of A Priori Knowledge| location = | publisher = Penn State Press|year=2001|isbn=978-0-271-02083-9|pages=}}
* {{Cite book|last=Guyer|first=Paul|title=Kant and the Claims of Knowledge|url=https://archive.org/details/kantclaimsofknow0000guye|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=1987|id=|pages=}} (modern defense of the view that Kant's theoretical philosophy is a "patchwork" of ill-fitting arguments).
* {{Cite book|last=Guyer|first=Paul|title=Knowledge, Reason, and Taste: Kant's Response to Hume|location=|publisher=Princeton University Press|year=2008|id=|pages=}}.
* {{Cite book| last=Heidegger| first = Martin| title = Kant and the Problem of Metaphysics| url=https://archive.org/details/kantproblemofmet0000heid_d4c9| location = Trans., Richard Taft. Bloomington| publisher = Indiana University Press|year=1997|isbn=978-0-253-21067-8|pages=}}
* {{Cite book| last=Henrich| first = Dieter| title = The Unity of Reason: Essays on Kant's Philosophy.| url=https://archive.org/details/unityofreasoness0000henr| location = | publisher = Ed. with introduction by Richard L. Velkley; trans. Jeffrey Edwards . Harvard University Press|year=1994|isbn=978-0-674-92905-0|pages=}}
* {{cite book|author=Kemp Smith, Norman. |title=A Commentary to Kant's 'Critique of Pure Reason|location=London|publisher=Macmillan|year=1930|isbn=}} (influential commentary on the first Critique, recently reprinted).
* {{Cite book|last=Kitcher|first=Patricia|title=Kant's Transcendental Psychology| url=https://archive.org/details/kantstranscenden0000kitc|location=New York|publisher=Oxford University Press|year=1990|id=|pages=|isbn=978-0-19-505967-0 }}.
* {{Cite book| last=Longuenesse| first = Béatrice| title = Kant and the Capacity to Judge| location = | publisher = Princeton University Press|year=1998|isbn=978-0-691-04348-7|pages=}} (argues that the notion of judgment provides the key to understanding the overall argument of the first Critique)
* {{Cite book|last=Melnick|first=Arthur|title=Kant's Analogies of Experience|url=https://archive.org/details/kantsanalogiesof0000meln|location=Chicago|publisher=University of Chicago Press|year=1973|id=|pages=}}. (important study of Kant's Analogies, including his defense of the principle of causality)
* -{Paton, H. J. ''Kant's Metaphysic of Experience: a Commentary on the First Half of the Kritik der reinen Vernunft''. Two volumes. London: Macmillan, 1936. (extensive study of Kant's theoretical philosophy)}-
* {{Cite book|last=Pippin|first=Robert B.|title=Kant's Theory of Form: an Essay on the Critique of Pure Reason.|location=New Haven|publisher=Yale University Press|year=1982|id=|pages=}}. (influential examination of the formal character of Kant's work)
* {{Cite book|last=Sala|first=Giovanni|title=Kant, Lonergan und der christliche Glaube|url=http://bautz.de/neuerscheinungen-2005/3883092363.html|location=Nordhausen|publisher=Bautz|year=2005|id=|pages=|access-date=20. 02. 2023|archive-date=02. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161002225015/http://bautz.de/neuerscheinungen-2005/3883092363.html|url-status=}}, ed. by Ulrich L. Lehner and Ronald K. Tacelli
* {{Cite book| last=Schopenhauer| first = Arthur| title = Die Welt als Wille und Vorstellung. Erster Band. Anhang. Kritik der Kantischen Philosophie| date=January 1966| location = F. A. Brockhaus, Leipzig 1859 (In English| publisher = Arthur Schopenhauer, New York: Dover Press. Volume I, Appendix, "Criticism of the Kantian Philosophy"|isbn=978-0-486-21761-1|pages=}}
* {{Cite book| last=Schott| first = Robin May | title = Feminist interpretations of Immanuel Kant | publisher = Pennsylvania State University Press | location = University Park, Pennsylvania |year=1997|isbn=9780271016764|pages=}} 
* {{Cite book|last=Seung|first=T. K.|title=Kant's Transcendental Logic| url=https://archive.org/details/kantstranscenden0000seun|location=New Haven|publisher=Yale University Press|year=1969|id=|pages=|isbn=9780300011784 }}.
* {{cite book|author=Sgarbi, Marco |title=La Kritik der reinen Vernunft nel contesto della tradizione logica aristotelica. |location= |publisher= |year=2010|isbn=}} Hildesheim, Olms
* -{P. F. Strawson. ''The Bounds of Sense: an essay on Kant's Critique of Pure Reason.'' Routledge, 1989 (the work that revitalized the interest of contemporary analytic philosophers in Kant).}-
* {{Cite book| last=Sturm| first = Thomas| title = Kant und die Wissenschaften vom Menschen| location = Paderborn| publisher = Mentis Verlag|year=2009|isbn=978-3-89785-608-0|pages=}} [http://ndpr.nd.edu/news/31397-kant-und-die-wissenschaften-vom-menschen/ review] (Treats Kant's anthropology and his views on psychology and history in relation to his philosophy of science.)
* {{cite book|author=Tonelli, Giorgio |title=Kant's Critique of Pure Reason within the Tradition of Modern Logic. A Commentary on its History. |location= |publisher= |year=1994|isbn=}} Hildesheim, Olms
* {{Cite book|last=Allison|first=Henry|title=Kant's Theory of Freedom.| url=https://archive.org/details/kantstheoryoffre0000alli|publisher=Cambridge University Press|year=1990|id=|pages=}}.
* {{Cite book|last=Werkmeister|first=W. H.| title = Kant: The Architectonic and Development of His Philosophy| location = | publisher = Open Court Publishing Co., La Salle, Ill|year=1980|isbn=978-0-87548-345-0|pages=}} (it treats, as a whole, the architectonic and development of Kant's philosophy from 1755 through the ''Opus postumum''.)}-
* {{Cite book|last=Wolff|first=Robert Paul|title=Kant's Theory of Mental Activity: a Commentary on the Transcendental Analytic of the Critique of Pure Reason.| url=https://archive.org/details/kantstheoryofmen0000wolf_p4e0|location=Cambridge, Mass|publisher=Harvard University Press|year=1963|id=|pages=}}. (detailed and influential commentary on the first part of the Critique of Pure Reason)
* {{Cite book|last=Yovel|first=Yirmiahu|title=Kant and the Philosophy of History| url=https://archive.org/details/kantphilosophyof0000yirm|location=Princeton|publisher=Princeton University Press|year=1980|id=|pages=}}. ([http://links.jstor.org/sici?sici=0031-8108(198304)92%3A2%3C288%3AKATPOH%3E2.0.CO%3B2-9 review])
* {{Cite journal|last=Assiter| first = Alison | title = Kant and Kierkegaard on freedom and evil | journal = Royal Institute of Philosophy Supplement | volume = 72 | publisher = Cambridge Journals Online | doi = 10.1017/S1358246113000155 |date=2013| url = http://dx.doi.org/10.1017/S1358246113000155 |pages=275–296| s2cid = 170661991 }}
* -{Banham, Gary. ''Kant's Practical Philosophy: From Critique to Doctrine.'' Palgrave Macmillan, 2003.}-
* {{Cite book| last=Dorschel| first = Andreas| title = Die idealistische Kritik des Willens: Versuch über die Theorie der praktischen Subjektivität bei Kant und Hegel.| date=1992| location = Hamburg| publisher = Felix Meiner, 1992 (Schriften zur Transzendentalphilosophie 10|isbn=978-3-7873-1046-3|pages=}}
* {{Cite book|last=Koorsgaard|first=Christine M.|title=The Sources of Normativity.|publisher=Cambridge University Press|year=1996|id=|pages=}}.
* {{Cite book|last=Michalson|first=Gordon E.|title=Fallen Freedom: Kant on Radical Evil and Moral Regeneration.| url=https://archive.org/details/fallenfreedomkan0000mich|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1990|id=|pages=}}.
* -{Michalson, Gordon E. ''Kant and the Problem of God.'' Blackwell Publishers, 1999.}-
* {{Cite book|last=Paton|first=H. J.|title=The Categorical Imperative: A Study in Kant's Moral Philosophy.|location=|publisher=University of Pennsylvania Press|year=1971|id=|pages=}}.
* -{Rawls, John. ''Lectures on the History of Moral Philosophy.'' Cambridge, 2000.}-
* -{T. K. Seung ''Kant's Platonic Revolution in Moral and Political Philosophy.'' Johns Hopkins, 1994.}-
* {{Cite book|last=Allison|first=Henry|title=Kant's Theory of Taste: A Reading of the Critique of Aesthetic Judgment| url=https://archive.org/details/kantstheoryoftas0000alli|location=Cambridge, UK|publisher=Cambridge University Press|year=2001|id=|pages=}}.
* {{Cite book|last=Banham|first=Gary|title=Kant and the Ends of Aesthetics|location=London and New York|publisher=Macmillan Press|year=2000|id=|pages=}}.
* {{Cite book|last=Clewis|first=Robert|title=The Kantian Sublime and the Revelation of Freedom|location=Cambridge, UK|publisher=Cambridge University Press|year=2009|id=|pages=}}.
* {{Cite book|last=Wolff|first=Robert Paul| title = The Autonomy of Reason: A Commentary on Kant's Groundwork of the Metaphysic of Morals.| url=https://archive.org/details/autonomyofreason0000wolf| location = New York| publisher = HarperCollins|year=1974|isbn=978-0-06-131792-7|pages=}}
* {{Cite book|last=Wood|first=Allen|title=Kant's Ethical Thought| url=https://archive.org/details/kantsethicalthou0000wood|location=New York|publisher=Cambridge University Press|year=1999|id=|pages=}}.
* -{Crawford, Donald. ''Kant's Aesthetic Theory''. Wisconsin, 1974.}-
* -{Guyer, Paul. ''Kant and the Claims of Taste''. Cambridge, MA and London, 1979.}-
* {{Cite book|last=Hammermeister|first=Kai|title=The German Aesthetic Tradition| url=https://archive.org/details/germanaesthetict00kaih|publisher=Cambridge University Press|year=2002|id=|pages=}}.
* -{''Immanuel Kant'' entry in Kelly, Michael (Editor in Chief) (1998) ''Encyclopedia of Aesthetics''. New York, Oxford, Oxford University Press.}-
* -{Makkreel, Rudolf, ''Imagination and Interpretation in Kant''. Chicago, 1990.}-
* -{McCloskey, Mary. ''Kant's Aesthetic''. SUNY, 1987.}-
* -{Schaper, Eva. ''Studies in Kant's Aesthetics''. Edinburgh, 1979.}-
* {{Cite book|last=Zammito|first=John H.|title=The Genesis of Kant's <u>Critique of Judgment</u>|location=Chicago and London|publisher=Chicago University Press|year=1992|id=|pages=}}.
* -{Zupancic, Alenka. ''Ethics of the Real: Kant and Lacan''. Verso, 2000.}-
* Palmquist, Stephen. [http://www.hkbu.edu.hk/~ppp/ksp2 Kant's Critical Religion]: Volume Two of ''Kant's System of Perspectives''. {{cite book|author=|title=Kant's Critical Religion|location=|publisher=Ashgate|year=2000|isbn=978-0-7546-1333-6|pages=}}
* -{Perez, Daniel Omar. "Religión, Política y Medicina en Kant: El Conflicto de las Proposiciones". Cinta de Moebio. ''Revista de Epistemologia de Ciencias Sociales'', v. 28. стр. 91–103, 2007. [http://www.facso.uchile.cl/publicaciones/moebio/28/perez.pdf Uchile.cl] {{Wayback|url=http://www.facso.uchile.cl/publicaciones/moebio/28/perez.pdf |date=20171020014938 }} (Spanish)}-
* {{Cite book|author=Sir Harry Hinsley|title=Power and the Pursuit of Peace|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1962|id=|pages=}}.
* {{cite book|author=Martin Wight |title=Four Seminal Thinkers in International Theory: Machiavelli, Grotius, Kant and Mazzini |url=https://archive.org/details/fourseminalthink0000wigh |isbn=9780199273676 |editor=Gabriele Wight & Brian Porter|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=2005|pages=}} 
* {{Cite journal|last=Bennington| first = Geoffrey |author-link = Geoffrey Bennington | title = Kant's open secret | journal = Theory, Culture & Society | volume = 28 | issue = 7–8 | publisher = Sage Publications | doi = 10.1177/0263276411423036 |date=2011| url = http://dx.doi.org/10.1177/0263276411423036 |pages=26–40| s2cid = 143513241 }}
* {{Cite book| last=Caygill| first = Howard| title = A Kant Dictionary| url=https://archive.org/details/kantdictionary0000cayg| location = Oxford, UK; Cambridge, Mass., US| publisher = Blackwell Reference|year=1996|DUPLICATE_isbn=978-0-631-17534-6|isbn=978-0-631-17535-3|pages=}}.
* -{Derrida, Jacques. ''Mochlos; or, The Conflict of the Faculties''. Columbia University, 1980.}-
* {{Cite book| last=Kelly| first = Michael| title = Kant's Ethics and Schopenhauer's Criticism| location = London| origpublisher = Swan Sonnenschein |origyear=1910|publisher= Nabu Press|year=2010|isbn=978-1-171-70795-0|pages=}}
* {{Cite book| last=Mosser| first = Kurt| title = Necessity and Possibility; The Logical Strategy of Kant's Critique of Pure Reason| location = | publisher = Catholic University of America Press|year=2008|isbn=978-0-8132-1532-7|pages=}}
* -{Perez, D. O. . Os significados dos conceitos de hospitalidade em Kant e a problemática do estrangeiro. Revista Philosophica (Chile), v. 31. стр. 43–53, 2007. Também em Konvergencias, 2007, nro. 15. [https://web.archive.org/web/20100122144445/http://www.philosophica.ucv.cl/n31.htm UCV.cl], [http://www.konvergencias.net/danieloperez132.pdf Konvergencias.net] {{Wayback|url=http://www.konvergencias.net/danieloperez132.pdf |date=20110723072644 }}}-
* -{Perez, D. O. A loucura como questão semântica:uma interpretação kantiana. Trans/Form/Ação, São Paulo. {{page2|date=2009|volume=32|issue=1|pages= 95–117}}, . [http://www.scielo.br/pdf/trans/v32n1/07.pdf Scielo.br]}-
* {{Cite book|last=Guyer|first=Paul|title=Kant and The Claims of Taste| url=https://archive.org/details/kantclaimsoftast0000guye| Press|origyear=1979|edition=2nd|publisher=|year=1997|id=|pages=}}
* {{Cite book|last=Guyer|first=Paul|title=Kant and The Claims of Knowledge|url=https://archive.org/details/kantclaimsofknow0000guye|publisher=Cambridge University Press|year=1987|id=|pages=}}.
* {{Cite book|last=Guyer|first=Paul|title=Knowledge, Reason, and Taste: Kant's Response to Hume|location=|publisher=Princeton University Press|year=2008|id=|pages=}}.
* {{Cite book|last=Hanna|first=Robert|title=Kant and the Foundations of Analytic Philosophy| url=https://archive.org/details/kantfoundationso0000hann|location=|publisher=Clarendon Press|year=2004|id=|pages=|isbn=978-0-19-927204-4 }}.
* {{Cite book|last=Hanna|first=Robert|title=Kant, Science, and Human Nature|location=|publisher=Clarendon Press|year=2006|id=|pages=}}.
* {{Cite book|last=White|first=Mark D.|title=Kantian Ethics and Economics: Autonomy, Dignity, and Character|url=http://www.themontrealreview.com/2009/Kantian-ethics-and-economics.php|location=|publisher=Stanford University Press|year=2011|isbn=978-0-8047-6894-8|pages=}} ([http://www.themontrealreview.com/2009/Kantian-ethics-and-economics.php Reviewed in The Montreal Review])
* {{Cite book|last=Herman|first=Barbara|title=The Practice of Moral Judgement|publisher=Harvard University Press|year=1993|id=|pages=}}.
* {{Cite book| last=Korsgaard| first = Christine| title = Creating the Kingdom of Ends| url=https://archive.org/details/creatingkingdomo0000kors| location = Cambridge; New York, NY, US| publisher = Cambridge University Press |year=1996|DUPLICATE_isbn=978-0-521-49644-5|isbn=978-0-521-49962-0|pages=}}. (pbk.) (not a commentary, but a defense of a broadly Kantian approach to ethics)
* {{Cite book| last=McDowell| first = John| title = Mind and World.| location = | publisher = Harvard University Press|year=1994|isbn=978-0-674-57609-4|pages=}} (offers a Kantian solution to a dilemma in contemporary epistemology regarding the relation between mind and world)
* {{Cite book| last=Parfit| first = Derek| title = On What Matters| url=https://archive.org/details/onwhatmattersvol0001parf| location = (2 vols). New York| publisher = Oxford University Press|year=2011|isbn=978-0-19-926592-3|pages=}}
* {{Cite book| last=Pinker| first = Steven| title = The Stuff of Thought| url=https://archive.org/details/stuffofthoughtla0000pink| location = | publisher = Viking Press|year=2007|isbn=978-0-670-06327-7|pages=}} (Chapter 4 "Cleaving the Air" discusses Kant's anticipation of modern cognitive science)
* {{Cite book| last=Wood| first = Allen| title = Kant's Ethical Thought| url=https://archive.org/details/kantsethicalthou0000wood| location = Cambridge; New York, NY, US| publisher = Cambridge University Press|year=1999|isbn=978-0-521-64836-3|pages=}} (comprehensive, in-depth study of Kant's ethics, with emphasis on formula of humanity as most accurate formulation of the categorical imperative)
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20071011094730/http://ethics.sandiego.edu/theories/Kant/index.asp Кант и етика] - много линкова и дискусија Лоренса Хинмана на Универзитету у Сан Дијегу
* [http://webs.wofford.edu/kaycd/ethics/deon.htm Напомене о деонтологији] - Кратка расправа о Кантовој деонтологији 
* [https://web.archive.org/web/20070630101043/http://naks.ucsd.edu/ Северноамеричко Кантово друштво (НАКС)] (више корисних линкова)
* [http://www.hkbu.edu.hk/~ppp/Kant.html Кант на вебу]
* [http://comp.uark.edu/~rlee/semiau96/kantlink.html Линкови о Канту]
* [http://www.friesian.com/kant.htm Епистемологија и Метафизика]
* [https://web.archive.org/web/20070915160123/http://www.phil.upenn.edu/~cubowman/kant.html Kant and the project of enlightenment]
* [https://web.archive.org/web/20070927113154/http://www.e-text.org/text/ Неколико Кантових дела у ПДФ-у]
* [http://plato.stanford.edu/contents.html#k Станфордова енциклопедија филозофије (више уноса о Канту)]
* {{gutenberg author|id=Kant| name = Имануела Канта}}
* [http://www.korpora.org/Kant/ Сва Кантова дела (на немачком)] {{Wayback|url=http://www.korpora.org/Kant/ |date=20141101095455 }}
* [https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:14826/bdef:Content/get Кантова теорија осећаја], докторска дисертација (2016)

{{филозофија}}
{{етика}}

{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија|Филозофија}}
{{Subject bar|d=yes}}

{{СОРТИРАЊЕ:Кант, Имануел}}
[[Категорија:Рођени 1724.]]
[[Категорија:Умрли 1804.]]
[[Категорија:Немачки филозофи]]
[[Категорија:Научници Просветитељства]]
[[Категорија:Рационалисти]]
[[Категорија:Природни филозофи]]
[[Категорија:Онтолози]]
[[Категорија:Идеалисти]]