Пређи на садржај

Иштван Сели

С Википедије, слободне енциклопедије
Иштван Сели
Лични подаци
Датум рођења(1921-09-11)11. септембар 1921.
Место рођењаСента, Краљевина СХС
Датум смрти25. фебруар 2012.(2012-02-25) (90 год.)
Место смртиНови Сад, Србија
Иштван Сели прима Награду заслужнима – Плакету Pro Urbe, Сента, 1997.

Иштван Сели (мађ. Szeli István; Сента, 11. септембар 1921 — Нови Сад, 25. фебруар 2012)[1] био је историчар књижевности, професор на Филозофском факултету у Новом Саду и редовни члан САНУ.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Иштван Сели се бавио историјом мађарске књижевности 18. и 19. века и компаратистиком. Докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 1962. године, где је био запослен као редовни професор од 1974. Постао је члан ВАНУ 1979. године члан САНУ 1984. године, на одељењу језика и књижевности. Редовни члан САНУ је постао 1991. године. Био је потпредседник Међународног мађарског филолошког друштва у Будимпешти. Објавио је више студија као коаутор у издањима Мађарске академије наука.

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Октобарска награда Новог Сада (1969)
  • Награда Ослобођења Војводине (1977)

Публикације

[уреди | уреди извор]
  • Bevezetés az irodalomelméletbe (Нови Сад, 1955)
  • Hajnóczy és a délszlávok (Нови Сад, 1965)
  • Zenta írói (Сента, 1965)
  • Седам мађарских песника из Војводине (Београд, 1965)
  • Nyelvhasználatunk etikája (Нови Сад, 1965)
  • Utak egymás felé (Нови Сад, 1969)
  • Nemzeti irodalom, nemzetiségi irodalom (Нови Сад, 1974)
  • Грађанско наслеђе у социјалистичкој култури Мађара у Југославији (Београд, 1979)
  • Történő történelem (Нови Сад, 1981)
  • Настанак Војвођанске академије наука и уметности (Нови Сад, 1981)
  • A magyar kultúra útjai Jugoszláviában (Будимпешта, 1983)
  • Историјске и књижевне паралеле (Нови Сад, 1986)
  • Јожеф Секач и његово дело (Нови Сад, 1986)
  • Az erózió ellen (Нови Сад, 1986)
  • Így hozta a történelem (Нови Сад, 1988)
  • Hosszú útnak pora (Нови Сад, 1991)
  • A peremkultúra élettana (Нови Сад - Будимпешта, 1993)
  • Egy tudományos világkép gyökerei (Нови Сад, 1996)
  • Nyelvünk, kultúránk, nyelvi kultúránk (Нови Сад, 1997)
  • Az emlékezések könyve (Нови Сад, 2001)
  • Tájkép és portévázlatok Zenta honlapjára I. (Нови Сад, 2004)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Preminuo je akademik dr. Ištvan Seli”. Vajdaságma. Приступљено 24. 1. 2019. 
  2. ^ „Сели Иштван”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 24. 1. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иштван_Сели&oldid=28625603”