Кужиш стари мој

С Википедије, слободне енциклопедије
Кужиш стари мој
Изворни насловКужиш стари мој
РежијаВанча Кљаковић
СценариоВанча Кљаковић
Звонимир Мајдак
Главне улогеИвица Видовић
Ева Рас
Реља Башић
Милутин Бутковић
Данило Бата Стојковић
Продуцентска
кућа
Јадран филм
Година1973.
Трајање94 минута
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

„Кужиш стари мој“ је југословенски филм из 1973. године.[1] Режирао га је Ванча Кљаковић, а сценарио су писали Ванча Кљаковић и Звонимир Мајдак.[2][3]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Младић с градске периферије Глиста, припада оној врсти градских 'фрајера' који су препродавали карте пред биоскопима, а сада то не ради јер млади радије иду у диско-клубове. Па док се његово некадашње друштво распада - Гроф живи нестварни боемско-клошарски живот, а Курбла се прилагођава новом времену - Глиста не зна за што би се одлучио. Његов Татек скупља старо гвожђе а он то не би желео да ради. Његова супутница Марина, која као да нема никаквог контакта са светом, идеална му је партнерка.[3]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Ивица Видовић Глиста
Ева Рас Марина
Реља Башић Гроф
Милутин Бутковић
Данило Бата Стојковић Пекар
Зденка Хершак
Мато Ерговић
Божидар Бобан
Миле Рупчић Миле
Бранка Петрић
Марија Кон
Љиљана Генер
Стево Крњајић
Сами Шерифовић
Јадранка Матковић Зденка
Зденка Трах
Рикард Брзеска

Награде[уреди | уреди извор]

  • На фестивалу у Пули филм је награђен Златном ареном за најбољу фотографију и Сребрном ареном за другу најбољу главну мушку улогу (Ивица Видовић)[3]
  • Ниш 73' - Повеља Ивици Видовићу[3]
  • Плакета Вечерњег листа дебитанту непрофесионалцу Стевану Николићу[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2021. 
  2. ^ „Kužiš stari moj”. hrfilm.hr (на језику: Croatian). Croatian Film Association. 
  3. ^ а б в г д „Кужиш стари мој”. База ХР кинематографије. Приступљено 24. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]