Ева Рас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ева Рас
Пуно име Ева Марија Балаш Стевић
Датум рођења (1941-01-01)1. јануар 1941.(76 год.)
Место рођења Суботица
 Краљевина Југославија
Супружник Радомир Стевић Рас
Активни период 1963-
Занимање глумица
сликарка
књижевница
IMDb веза

Ева Рас (право име Ева Марија Балаш Стевић) је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица, сликарка и књижевница. По националности је мађарска Јеврејка.

Биографија[уреди]

Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1963. године, у класи Мате Милошевића.

Са мужем Радомиром Стевићем Расом, сликаром и графичарем, 1964. је основала Театар националне драме, где су се изводила дела искључиво домаћих писаца.

Између осталих, играла је и у филмовима Душана Макавејева, Александра Саше Петровића, Живка Николића, Емира Кустурице, Ђорђа Кадијевића, Срђана Драгојевића...

Са филмом Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967) постигла је светску славу и једна је од првих глумица са ових простора која се скинула на филму.[1] По многим филмским критичарима и теоретичарима, најбољу улогу је остварила играјући Гоцу у филму Александра Саше Петровића „Биће скоро пропаст света“ (1968). Играла је у великом броју мађарских филмова, које су режирали: Ливија Ђармати, Јанош Роза и Ференц Кардош.

Добитница је многих значајних филмских награда у земљи и иностранству [2]: „Златни лептир“ (1996) у Мађарској, поводом прославе стогодишњице филмске уметности; „Велики печат“ Југословенске кинотеке за животно дело (2001).

Била је учесница треће сезоне ријалити програма Фарма 2010. године.[3]

Улоге[уреди]

Филмографија глумца Еве Рас
Год. Назив Улога
1960.-те
1963. Земљаци
1964. Шут Небатја
1965. Човек није тица
1965. Der Schatz der Azteken Девојка
1966. Адам и Ева 66
1967. Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ Изабела, телефонисткиња
1968. Има љубави, нема љубави
1968. Биће скоро пропаст света Гоца
1968. Парничари
1969. ТВ Буквар Микина жена Изабела
1970.-те
1970. Љубав на сеоски начин Цимерка Розика
1970. Жарки
1971. Betìa ovvero in amore per ogni gaudenza ci vuole sofferenza Тамија
1972. Мајстор и Маргарита Возач трамваја
1973. Кужиш стари мој Марина
1973. Álljon meg a menet! Иренке
1974. Autó Лили Фазекаш
1974. Álmodó ifjúság
1976. Бабино унуче (ТВ серија) Ева
1977. Ékezet Аранка
1977. Бештије Жена са беретком
1977. Gruppenbild mit Dame Рахел
1978. Отац или самоћа
1979. Minden szerdán
1979. Трофеј Маргита Ковач
1980.-те
1980. Стан
1980. Кружна путовања
1981. Касно, натпоручниче!
1982. Залазак сунца Тереза
1983. Mennyei seregek
1985. Отац на службеном путу Илонка Петровић
1986. Лепота порока Жоржова жена
1986. Сиви дом Тетка Бојка
1987. Увек спремне жене Медицинска сестра
1988. За сада без доброг наслова
1988. Шпијун на штиклама Чистачица
1987-1988. Вук Караџић Госпођа Краус
1987-1988. Бољи живот Лепосава Цигановић
1988. Пут на југ Госпођа Мендел
1989. Искушавање ђавола Крстовићка
1989. Другарица министарка
1990.-те
1990. Граница Рози
1990. Чудна ноћ
1990. Хајде да се волимо 3
1990. Бољи живот 2 Лепосава Цигановић
1991. Холивуд или пропаст
1992. Играч на жици — Радомир Стевић Рас Лично
1992. Ми нисмо анђели Баба Сера
1992. Театар у Срба
1992. Велика фрка Покерашица
1993. Византијско плаво Зорица
1993. Горила се купа у подне
1994. Највише на свету целом Мошина жена
1994. Дневник увреда 1993. Жена из самопослуге
1993-1994. Срећни људи Смиљка Миљковић
1994. Вуковар, једна прича Жена
1994. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994)
1995. Ориђинали
1995. Наслеђе Жена са лутком
1995-1996. Срећни људи 2 Смиљка Миљковић
1997. Горе Доле Богата госпођа
1999-2001. Породично благо Ержебет „Бета“ Стаменковић
2000.-те
2000. Сенке успомена Болничарка на пријемном
2000. А сад адио Ержебет „Бета“ Стаменковић
2002. Породично благо 2 Ержебет „Бета“ Стаменковић
2002. Држава мртвих Избеглица из Сплита
2003. Bolygótüz
2004. Јесен стиже, дуњо моја Госпођа Марта
2006. Друго стање
2006. Синовци Наставница
2006. Шејтанов ратник Станкова мајка
2005-2006. Стижу долари 2 Симка Стаменковић
2008. Сељаци Пети
2008-2009. Горки плодови Старица
2009. Хитна помоћ
2009. Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) госпођа Марта
2010.-те
2010. Бела лађа 3 Танкосавина мајка
2010. Ма није он такав Госпођа Изабела Гароди
2011. Парада чистачица
2011. Мост на Ибру Михаела Казеле
2012. Најлепша је земља моја
2013. Звездара (ТВ серија) Мица
2017. Мамурлуци (ТВ серија)

Књижевност[уреди]

Као писац, дебитовала је 1972. са књигом „Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши“. Шест година касније издаје једноглави роман „Сива жена“ (1978). Објављивала је романе, збирке приповедака и поезију.

Списак књига:

  1. Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши (1972)
  2. Сива жена (1978)
  3. У дивна давна времена
  4. Кад ми мама купи паре
  5. Причајте нам о Малармеу
  6. ... Петла на пањ... (пун назив: Положила сам главу петла на пањ, стала ногом на крило и замахнула секиром, затим копрцајуће тело одбацила далеко од себе а крваву главу хитнула преко плота против урока[4])
  7. Кућа на продају
  8. Рођени мртви
  9. Са врха месечеве планине гледала сам свој округли гроб
  10. Born dead
  11. Са Евом у рај
  12. Сребрна постеља
  13. У арени
  14. Cock on the block
  15. Bed of Silver
  16. Дивљи јагањци (Београд, Народна књига 2007)
  17. Девојка коју нису научили да каже не (2009)
  18. Тито без холивудизовања (ЗОГРАФ, НИШ 2010)
  19. Vad báranyok (Budapest, Timp kiadó 2011)
  20. Бадерисани Екрем и Ева (Evro-Giunti 2011)
  21. Србијо, љубави моја (Jugart 2016)

Сликарство[уреди]

Сликарством се бави од средине осамдесетих година двадесетог века. Од техника користи пастел, акрилик и комбиноване технике. Излагала је на групним и самосталним изложбама. Често учествује у сликарским колонијама. Сврставају је у сликаре наивне и маргиналне уметности.

Списак слика:

  1. Монахиња Јефимија
  2. Елохим у Книћу
  3. Месечева планина на Мадагаскару
  4. Пастел
  5. Светлости севера
  6. Другога дана
  7. Ана Карењина
  8. Сан се не снио
  9. Св. Ђорђе на плавом коњу
  10. Овим шором, хеј, овим шором
  11. Божија светлост

Књижевне награде[уреди]

Добитница је неколико књижевних награда:

Три књиге су јој преведене на енглески језик.[5]

Извори[уреди]

  1. П. Волк, Историја југословенског филма, Београд, 1986.
  2. Multilingual Archive, Приступљено 2. 4. 2013.
  3. Ева Рас напустила Фарму („Вечерње новости“, 26. децембар 2010)
  4. Preporuka - "...Petla na panj...", Eva Ras, "Narodna knjiga", Приступљено 2. 4. 2013.
  5. Ева Рас на www.worldlingo.com (преводилац књига Тимоти Џон Бајфорд)

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]